kratki dnevnik svakodnevnice... https://www.blogoye.me/Karamehmedovic/ sr Sat, 18 Jul 2026 14:26:53 +0200 BlogOye! Мало сам посустао, далеко од свих, без правог погледа на твоје очи, покушавам да наставим тамо куд сам кренуо. На жалост, осећам да су кораци тешки, осећам сву празнину дана, немам воље за даље. Нема твоје руке да ме прене. Остајем укопан у прашини погледа спуштеног и празног. Sun, 08 Dec 2013 20:28:00 +0100 https://www.blogoye.me/Karamehmedovic/99693/ Попут хорде побеснелих Хуна на неком свом незнаном походу, ти мене опустоши. И тако настављајући и не примети шта уради. Wed, 28 Aug 2013 05:45:00 +0200 https://www.blogoye.me/Karamehmedovic/99278/ Веруј ми, ничег лепшег не би било, кад би рекла да ме волиш. Али ти се бојиш да реке не стану, градови се не уруше, небо постане празно. Па ћутиш. ћутиш, ћутиш... Thu, 18 Jul 2013 06:13:00 +0200 https://www.blogoye.me/Karamehmedovic/99059/ Никада нећу знати зашто су ми твоје насмејане очи тако драге, зашто ме само твој осмех лечи од свега, зашто ми језик блокира кад те угледам па не могу ни поздрав да изустим, зашто толико желим да пољубим најцрвеније и најлепше усне које икада видох. Никада нећу знати зашто те толико волим и зашто о несреће нисам достојан љубави твоје... Tue, 09 Jul 2013 20:02:00 +0200 https://www.blogoye.me/Karamehmedovic/99010/ Реци ми, где си одлутала далеко из мог живота у ком си све. Гледам по кишним данима сивим да угледам ти очи. Реци где си нестала. Данима претурам по сећању да нађем твој лик. без успеха покушавам да излечим празнину у грудима. Реци ми куд оде кад без тебе не постојим? Sun, 09 Jun 2013 13:10:00 +0200 https://www.blogoye.me/Karamehmedovic/98816/ КУДА Испред мене на милион хектара испречило се куда. Погледом тражим познату стазу даљина ми се загонетно смеши. Јесам ли то ја негде пошао? По глави преплићем Куда? Sat, 08 Jun 2013 19:36:00 +0200 https://www.blogoye.me/Karamehmedovic/98804/ Желим да те загрлим, и да те тако загрљену вучем са собом да ме лечиш од живота. Sat, 27 Apr 2013 20:30:00 +0200 https://www.blogoye.me/Karamehmedovic/98504/ P { margin-bottom: 0.08in; } Све ја имам, душо, и јутро, и росу, и дан, и бес, и вече и умор, и људе имам разне, паметне и празне, веселе и тужне, и улице имам, посао што нервира, рачуне које никад да исплатим, све имам... и све је тако сиво и досадно, јер нема тебе да то поделимо, баш као јогурт у јутро рано, мусави, тек устали из кревета. Thu, 14 Mar 2013 18:21:00 +0100 https://www.blogoye.me/Karamehmedovic/98251/ Слажем дане иза себе неуредно, као да одбацујем прљаву и мокру мајицу после неког тешког рада. Не примећујем их. Живот ми је постао уобичајен, неприметан, понекад затекнем себе у осећању да га не желим. Некад најлекше и најобичније ствари попут кувања кафе, слушања музике, цртања и писања, читања постале су јако тешке и незанимљиве. Највише волим да седим у тишини и гледам у празно. И ишчекујем тај дан. Дан када ћу те видети на кратко, када ћемо попити кафу у  маленој собици и попричати о обичним свакодневним стварима. Цео свет ће се потрудити да ми упропасти то мало времена док испијам кафу и уживам гледајући те како се смејеш и говориш, док ми поглед плива по најлепшиј коси на свету, утапа се у насмејаним очима. Наравно, као и обично, нећеш ми дозволити да ти се приближим, да те дотакнем, пољубим или загрлим. Гледаћу те, а твој поглед ће ме избегавати, нећеш уживати у томе, нити у мојим лепим речима које ти нудим. Смејаћеш им се и одгурнућеш их од себе далеко. Отићи ћу невољно повлачећи ноге и себе, јер остајеш а ја одлазим у живот без тебе. И ко зна кад ћу те поново видети. И уживати у кафи и разговору. Можда неком колачу. И слагаћу дане неуредно... Sat, 19 Jan 2013 16:37:00 +0100 https://www.blogoye.me/Karamehmedovic/97842/ Зашто ме увек сасечеш тим очима којим робујем? Одузмеш ми све, гурнеш у јарак и начиниш ме безвредним у тренутку. Thu, 10 Jan 2013 20:44:00 +0100 https://www.blogoye.me/Karamehmedovic/97752/