Mogu reći da sam voleo andjela,

njoj me je sva svetlost ovog sveta vodila.

Preskočih I reku I branu I puteve vijugave,

dok me je svojim opojnim šapatom zavodila.

A borio sam se…

sa sobom, sa svetom, sa Njome I utvarama,

sa pobedama, porazima, sumnjom I prevarama.

…A sada kasno je…

Nju koju I dalje u svojim snovima vidim,

uništio sam… uništila me… srušenu posmatram ljubav moju.

Kao košmari što u bunilu iz snova bude,

svake noći iz ove more prenem se u znoju.

A da li je moralo tako? – Pitam se I sada…

Snežna oluja u meni jos dugo vladaće.

I misli kao orkan besne I srce ludački udara,

a jesen tek je počela… još dugo kiše padaće.

Da posle kiše dolazi sunce, ostala je samo NADA.