Djurdjevak

-         Kućo?

-         Reci.

-         Kućo…

-         Govori kad ti kažem!

-         Kućoooooooo…

-         Nemoj! Nemoj da mi kažeš…Nemoooooj!

    Tršava glavo šeretski iskrivljenih usta… Ruke, vrednice…Oči moje, pametnice…Lepi-nelepi moj!

    Jesam, za tobom sam zakukala. Jesam, urlala sam kao da me… kao da su me…kao da sam…

    Jel' zbog toga nisi mogao na vodu?! Đubre!!!!! Zbog toga toga si me zvao u pola noći?!    Skote!!!!

    U kupinama. Gnjido!!!

    Kraj puta. Krajputašu!!

    Sam…Zar sam…kao pas…Džukelo!

    Sve si znao…znao si…

    I da će mi javiti kad sve prodje…Kad isplaču prve suze, jedine koje ću im dopustiti…

    I da će me tražiti… Tvoja Ljubav, tvoja Princeza i Maza tvoja.

    Ljubav će spuštenih ruku stajati polupognute glave…reći će…''Kućo…'', a onda će se slomiti i pasti na moja ramena…okačiće oko mog vrata: ceo vek vašeg ljubovanja; dan kad si mi rekao ''Ženiću je!'' bez imalo prkosa, jednostavno, prosto, kao što si namrvio ostatak hleba ribama, lupnuvši dlanom o dlan da otreseš poslednje…(''Što ne jedeš, Matori?''''Nek jedu ribe.''''Ribe se ne hrane svežim hlebom.''''Ma, neka ih..vole..''); jutro kad vam se rodila Princeza, noć kad je Maza na svet stigla; okačiće o moja ramena sva pitanja na koja joj nikad nisam mogla odgovoriti, ni prvi, ni bilo koji drugi put, pa, evo, ni sad…Ljubav tvoja će čekati, a ja ću joj mirnog glasa reći:''Nemam ništa da ti kažem.''

    Princeza će ući izmedju mojih kolena, kao i uvek što je, stajaće polupognute glave, sa podočnjacima na malenom, od Ljubavi nasledjenom, prelepom liku, reći će…''Kućo…'', a onda će se slomiti i pasti na moja ramena…Okačiće o njih: jedanaest godina lepog ponašanja, malih, šarenih enciklopedija, izleta, šetnji, ljuljaške sa kojih je letela čelom napred u nebo, leđima ka tvojim grudima, sa srećnim vriskom ''Tataaaaaa!!!!!!!!''; sve bioskopske predstave; vaš prvi odlazak u operu (''Neka ih, nek sede zajedno deca'', rekao si…''Čekaj, a šta ako nešto ne budu razumele?''''Ma, Kućo, vodićemo ih na sladoled posle, pričaćemo im''); okačiće o moja ramena sva pitanja na koja nikad nisam mogla odgovoriti, ni prvi, ni bilo koji drugi put, pa, evo, ni sad…Princeza tvoja će čekati, a ja ću joj mirnog glasa reći: ''Sad tata spava, mila, neka spava…a ti, slobodno, plači malo, ali samo malo, Princezo mala.''

     Znao si… Sve si znao…

     Da ću u kapelu kao u svoju kuću. Da će se ''naši'' ukloniti. Da ću ovim svojim rukama poklopac skloniti.  Pokrov sa lica ti skinuti. Prstima preko tvog preklanog vrata, a onda, dlanovima obuhvatiti tvoje lice…Znao si…Ubaciću prste u tvoje na grudima sklopljene šake. Pipaću ih kao da ih nikad dodirnula nisam…

    Tim si šakama sa grudi odbacio košarkašku loptu, onda, u Gimnaziji…udarila me je pravo u stomak, izbacila mi dah, sačekao si da se prelomim na pola, a onda, dok sam klečala,prosiktao u moje suze na pola puta od nosa do parketa fiskulturne sale: ''Hoćeš da treniraš košarku? Onda nemoj da cmizdriš, devojčice.''

    Tim si šakama uhvatio obe moje, kad sam ja tebi čestitala ''Maestro. Za matematiku.'', ti meni ''Mudrice. Za recitaciju.'' i kad smo se upisali svako na svoj fakultet (''Arhitekta?''''Ma ne, Englezu.'')

    Ovim šakama mlatarao da uhvatiš moj svadbeni buket (''Ja ću! Ja ću! Ja ćuuuuu!!!'' pa te posle jurile moje drugarice, a ti ga spustio svojoj Ljubavi u krilo, i rekao ''Sledeća si.'')

    Tim si šakama stezao moj dlan i govorio mi ''Plači, Kućo, sme da se plače kad ti umre dete, plači, slomiću ti prste ako ne zaplačeš…'' Tim si šakama uz svoje grudi prislanjao gromadu kajsija, komad lubenice, naramak banana (''Ne volim banane.''''Znam, Kućo, nisu za tebe, ja ih volim.''), i novine, i kiselu sa limunom, i šah na magnete, onda kad si dolazio da me obilaziš i držiš u krevetu dok ne odležim upalu pluća…

    Ovim si šakama dosipao vino, belo, u čašu koju si vadio iz unutrašnjeg džepa, upitno gledajući konobara …''Nešto nije jasno, prijatelju? Naručili smo. Donesi. Čaša ne treba. Imamo.'' ''Lud si.'' ''Ma, ko ga … Sto godina da žive, sto godina će da sipaju vino u čašu za vodu.''

   Ove si šake raširio kad ste kupili stan u centru (''Jebo te, Kućo, ja otkupio parče dedinog i očevog, samo me od ''mog'' imanja dele dva sprata'') i rekao: ''Je l' valja ovako?'', a posle zagrlio decu, dok ste me ''šetali'' po sobama, a Ljubav mutila pun lonac nesa, bez šećera i bez mleka, u ledenoj vodi za ''vas dvoje ludaka''…

   Ovim si šakama bacio štap u mulj (''Je l' ti nisi umela da naučiš da pleteš? Hajde da samo gledamo u vodu, hoćeš li?'')…U ove si šake stavio glavu i rekao mi, tada na vodi, ''Kućo, ja ću…'' i ja sam znala da hoćeš, da ništa što se na svetu može učiniti, tebe neće sprečiti…

   Ovim si šakama sebi nožem…Kao da si hleb…kao da si kroz lubenicu nož proterao…

   Ovim šakama vrat si sebi…Kao živinčetu…ovim šakama…Nožem…vrat si sebi…život si sebi…u kolima…pored kupina…ukraj puta…sam kao pas…Đubre! Skote! Džukelo!!!!! Kućo moja…

   Znao si…Sve si znao…I da ću zakukati, kao što nisam ni za kim  pre… ni za detetom, ni za bratom, ni za majkom, ni za sestrom…

   Poljubila ti čelo, pa oči sklopljene. Poljubila ti sklopljene na grudima prste i nadlanice…Pokrov vratila preko grudi, grla isečenog i zaspalog lica…Poklopila sanduk. Namestila cveće i vence. Sveću zapalila na sveću…

   I to si znao…Sve si znao…

   Maza tvoja…svoju će u moju staviti šaku…Nasmešiti se u moje lice onim tvojim ogromnim plavim očima, ka mojim ramenima podići glavu i ruke…

-   Uzmi me, Kućo!

  Ona, jedina, od tri tvoje najveće ljubavi, ništa pitati neće i na moja ramena neće okačiti ništa osim smanjenog tebe, moj mrtvi druže, kao zalogu i zakletvu…

-         Kućo, zaspao tata.

-         Zaspao.

-         Vidi koliko ljudi…

      -     Mnogo, Mazo.

-         Plaču.

-         Plaču, Mazo.

-         I mama i seka.

-         I one.

-         A ti i ja ne plačemo, Kućo…

-         Ne. Mi ne, Mazo.

-         Nećemo?

-         Nećemo.

-         Je l' da je …kako smo ga zvale ti i ja…ono znaš, kad nas zeza…ono…

-         Gnjida? Jeste, Mazo. Gnjida je jedna.

-         'Oćeš ti da me vodiš na autiće?

-         Ja.

-         Večeras?

-         Večeras.