Ni jedna kuća, trgovca nije probelela, ni popovska, ni jedna kuča sto je na pocetku il na kraju ulice. Jao kući gde se čeka sin kao ozeblo sunce a ćerke gledaju ko pastorke.
Kao i obicno, uzivam u citanju tvojih postova. Nekad se slatko nasmejem, nekad me tuga obuzme....ali sve je to zivot...
Sve sto ti zelim reci jeste sledece .
Do sada,najsnaznija prica,koncizna i sa jasno izdiferenciranim likovima i radnjom.
ne stedim ni dlanove ni komplimente .Postao si veliki pisac i ja ti postavljam jos jedno pitanje pred sam odlazak na pocinak
a li si toga svestan ?
Zop....
Ne moze se protiv ljubavi ....Gospodu to nije tesko da shvati .
Svestan sam da sam pozvan da zabeležim i pripovedam one priče koje sam ja čuo od nekih znanih i neznanih ljudi. Oni su to možda bolje meni ispričali nego što sam ja uspeo da zapišem. Možda je jedina vrednost što će iza njih ostati neki trag koji ću ja svojom rukom zabeležiti kad već oni nisu hteli ili nisu znali. Hvala im toliko sto sam imao zadovoljstvo da ih čujem i napišem a moji budući čitaoci ako ih već bude će pravo suditi o mojoj veličini. Ako se tu računa obim i visina, sa godinama postajem kao i moj otac sve niži i pogureniji a obim tela mi se povećava da kao i on moram da bušim nove rupe na kaišu gde ih pre nije bilo.
Izmenio Radeumetnik dana 4/5/2008 u 10:26
