1. Ako tražim gde je moj san neću ga ni naći, ako ne zaspim neću ga ni sanjati, ako ne otvorim oči i srce neću nikoga voleti, ako uspem da sanjam umreću u snu i sva moja moć. Ni mrtav san  nije  vise lep.

Legija je konačno nakon lutanja utvrdila svoj treći grad koji je nalazio u blizini reke. Naše terme i kupatila smo sagradili tamo na brdu gde stalno izvire termalne vode. Prijalo mi je da se okupam i prepustim svoje telo vestom maseru koji je znao da misice koji su mi u predelu vrta izazivali stalne glavobolje opusti da sam ponekad na kamenom stolu zaspao i zapadao u neki san koji me je vodio kroz odaje moje vile u kojoj su sva vrata bila zazidana samo su jedna bila otkljucana. Kada sam otvorio ta vrata ukazao mi se prizor u kojem su se pojavljivali svi demoni koji ce se javljati tokom citavog mog zivota a neki ce me kao dobri psi tragaci pratiti kroz vreme u kojem cu cesto ja biti lovac a oni lovina ili cu se naci u situacijama kada mi zivot visi o tankoj srebrnoj niti. Prvi put kada sam upotrebio neki od mojih predmeta vreme i prostor kao da su se potpuno pomerili u neku drugu stvarnost u kojoj moje telo nije vise materija koja zavisi o hrani i vazduhu. Postao sam oblak, beo i bestelesan, sa nekim zadovoljstvom sam se odvajao od zemlje imao svoj let kontrolisuci let, koji je ponekad bio toliko brz da su mi se ledile suze u ocima od brzine kretanja. Posmatrao sam otvorenim ocima nebo koje sam ostavio i video sam da sunce nije vise blagotvorno za nas vec kroz taj tanki omotac salje toliko zracenja da nasa odeca je nedovoljna da nas zastiti od tih zlokobnih uticaja.
2. Nosio sam prvi odelo od srebrnih niti, stavio srebrni štit a u laboratoriji svake noći sam spremao dovoljno seruma i lekova koje sam spremio u torbu u kojoj su se nalazili svi moji predmeti i laka oružja koja sam nalazio ili zadobio u bojevima. Kretao sam se u pravcu jednog dugačkog diska koji je po izgledu licio na izduzenu loptu iz koje je su pulsirale raznobojne svetlosti i emitovale energetske talase ka atmosferi u kojoj su se nalazile i prve stanice koje su se okretale oko svoje ose a koje su bile nezamislivo velike da sam se činio odviše sitan u odnosu na diskove koji su pokretali sve te stanice na kojim su se nalazile ploče od elektrona i sjaj zuto zelene boje je bio neprestano bljestavo odbijanje od srebrom zalivenih prozora koji su zatvoreni neprobojnim staklom, zadrzavali su vazduh koji se stvarao tako sto su humane bakterije stvarale neprekidni lanac i simbiozu života u kojoj su one bile spremista za svo naše sećanje, ta nasa dostignuca koja ce ostati belezena u svakoj i neizbrisivoj poruci, o drvetu o kamenu o zemlji, prenosiće se naše sećanje o svetlu koje smo doneli kao bogovi, svetlost koja je sva nasa čula probudila jer je ta svetlost rodjena iz mraka i postala je onaj beli krug koji se kreće brže od svakog vidjenog objekta. Naše oci su često pratile tu svetlost koja se tako brzo kreće u noći, i nestaje ...

Uhvacena ta svetlost je izvor pokreće nase brodove za putovanje u paralelni izvan naše galaksije, izvan našeg vremena i prve stvarnosti. Svaki brod koji je za pogon imao te svetle diskove koji su zračili energijom koja je naš san o putovanju u medju galaktički prostor ucinila prvi put mogućim. Naše telo smo morali prvo zameniti daleko efikasnijim energetskim replikatorom koji nam je omogućavao da uzmemo oblike koje pozelimo, kao prvi kameleoni smo se prilagodjavali i samo smo u retkim trenucima uzimali naše prvobitno telo koje je nakon tako dugog boravka u replikatoru zračilo neku prozračno plavu svetlost koja je se iz kože svetlucala a iz očiju su ilazile jake srebrne iskre sa kojima je bilo moguce seci bilo koju materiju. Neki osecaj tezine koja nas vuce ka zemlji nije se mogao izbeci. Telo koje je naviklo da leti neogranicenom brzinom da se usmerava brzinom misli nije bilo lako da se suoči ponovo sa svojim telesnim oblikom. Onaj koji ima tri sloja svetla, onaj kojem se ukazuje buducnost je svoje ime dobio na zvezdama. On je prvi usao u svoj energo tran eritmision gde je zvuk izazivao stvaranje prvih plasteva koje smo ogrtali, pokrivali smo se kada su na nas usmeravana odredjena oruzja prve moći. Prakticno neranjivi i neograniceni u vremenu i prostoru svoj lik smo emitoval kao naš odraz pa smo kao pečat se utiskivali u tvari i menjali se zajedno sa onima koji nisu jos učinili taj korak da svoje materijalno telo zamene za neranjivo svetlosno sa kojim nismo imali problema jer bolesti koje poznaje telo naše energetsko telo je svojim bojama sprečilo i koje su se menjale zavisno od raspolozenja i tipa poruke koju emitujemo. Kao da smo prevazišli nekad usvojeni sistem da svoje poruke prenosimo zvucima, počeli smo da svoje poruke prenosimo pri ultra valnim i stvaralčki čin je svaki naš pokret pretvarao u ples svetla kojim smo stvarali prostorne entitete u kojima smo pratili naše eksperimente kako se odvijaju. Gde je izvor otvoren svi piju a gde su tacke nasih moci skrivenih u zemlji a koje smo primetili da postoje i ukoliko se izlozeni dejstvu tih ukrstenih talasa pocinjemo da slusamo one tonove koji odgovaraju tonalitetu i muzici sfera. Svi kljucevi, raspolozivi kljucevi koje smo sami napravili i oni koje smo dobili iz drugih dimenzija su nase ulaznice u nove sfere. Sluzili su nam da brze otvaramo one nivoe u koje smo ponekad ulazili pa smo zloupotrebom svojih novih moci pali na nize podnivoe i rastali se sa svojim van telesnim likom da bi ponovo gubili stare bitke koje je telo jednom dobilo pa lako izgubilo. Nasi pratioci su zauvek ostajali u svojoj prvoj vantelesnoj sferi, a pra oci u svojoj poslednjoj, ukoliko se nisu odrekli svoje dugovecosti i ziveli svoj materijalni vid dajuci svoje zavete i ispunjavajuci zadate koji su definisani u kodecima koje su samo prvi pratioci mogli da procitaju do kraja.
3. Prvi pratioc je uvek i najvazniji jer uvek prima na sebe udar lutajucih duhova, koji lutaju trazeci nesmotrene i nezasticene duse da im isisaju onu energiju koju svaki zivi organizam poseduje, koju obnavljamo puneci svoje nevidljive baterije, izlazuci se suncu i mesecu koji nam omogucavaju da izvrsimo akumuliranje i time svoj energetski balans stavimo u predpripremno stanje za borbu, odbranu od napada lovaca kao i onih koji nam predstavljaju stalnu pretnju, svojim psihickim mocima koje koriste radi sticanja prednosti u sferama sticanja novca i polozaja u nasem zivotnom okruzenju. Posmatraci su likovi koji nas uoce i koji pazljivo prate nase akcije i reakcije. Oni su uvek spremni da se pouce iskustvima koja sticemo i prilicno su inertni i vesti imitatori uzimajuci ponekad nas lik i razvijajuci nase predstave isprobavajuci svoje novostecene moci. Senke su tu da nam spreme odredjene klopke, da nas uvlace u mracna raspolozenja, da svaki visoki optimizam pretvore u duboki pesimizam. Ako imamo srece imacemo svoju duhovnu bracu koja ce nam se ukazivati kad nam je najvise potrebno, oni su nasi verni pomagaci, ponekad se desava da ucine zrtvu za nas, da dozive svoju duhovnu smrt i pustos preotimanjem od onih koji su spremni da vode prave vazdusne dvoboje u kojima se desava i ozledjivanje tela i vise od toga, kada ostaju kao prazne forme koje posmatraju svet praznim pogledom, jednaki biljkama, potpuno oduzetog razuma i moci prepoznavanja. Nas susret sa astralnim putnicima i lutalicama, je uvek iznenadjenje, spavači nas uvode u vestinu sanjarenja, u kojima se oblikuje praforma svake nase ideje. Cuvare sam pomenuo, razlikuju se po svojim mocima i odredjenjem cilja i sredstva koja sticu i cuvaju do kraja svoje poslednje misije.
4. Cuvari duse su oni koji su budni i nasa su zastita od preotimanja duse. Cuvari moci su oni koji nase moci cuvaju i odrzavaju. Cuvari stvari su oni koji nase stvari cuvaju i unistavaju ako im prepustimo da to ucine. Najavljivaci su oni koji nas najavljuju, svojim glasom i istrumentima ako se nasa misija priblizava kraju. Cuvari svetla su oni koji za nas cuvaju nasa svetla i svako obojeno svetlo izmere tako da dejstvo ne bude neumereno. Nenapisano...

AKO NE ZNAM NECU NIKAD NI ZNATI, AKO NE PO SVETLU CITACU PO TAMI, AKO ME NE SACEKA TAMA DOCEKACE ME POSLEDNJE CRVENILO NA VRATIMA OD PRVOG SVETLA. AKO SAM NEM I GLUV ZA SVE PORUKE KOJE SU SPREMNE DA MI SE UKAZU. KAKO  DA NE OTVORIM PRVU SFERU SVOJIM KLJUCEM GDE SE SVA BIT ZADOBIJA A SRCE TROSI KAO PRVA MOC...

Ucitelji su oni koje dugo ocekujemo, oni koji nas obucavaju da citamo svetlo i iskusavaju nas svakom bojom, oni polazu u nas velike nade, dolaze kada su pozvani. Uvreda i odbijanje pravih saveta koja nam upucuje izaziva tezak ispit preispitivanja svoji moci i verovanje koje imamo u svog ucitelja. Nase lude su oni koji u nase ime zabavljaju i ometaju nase neprijatelje, ili ih uljujkaju u uverenje da smo opusteni i spremni na gresku. Glasnici su oni koji nam donose poruke koje su nam upucene. Pregovaraci su tu da vode pregovore u nase ime a po potrebi da stvaraju i paktove sa diplomatama koji sa svojm mocima nas uvode na nepoznate teritorije gde treba da steknemo prvu prednost. Ako nam se jave i ukazu svetionicari, to je sreca jer cemo da uocimo njihove svetionike koji svetle i upozoravaju nas na opasnost. Citav zivot se spremamo da preuzmemo svoju drugu formu i steknemo kljuc za sferu u kojoj cemo cekati da steknemo kljuc koji otvora vrata ka sledecim sferama. Nasa volja je da li cemo da se otisnemo i prepustimo senkama da nas odvuku do ponora ili da sledimo prvi glas, da svoj ritam uskladimo sa ritmovima koji se ne cuju a tako su potrebni pri deobi jer onaj koji nas je uveo u prvu stvarnost nece nas pratiti kada budemo odlazili u svoju ocekivanu i dodeljenu na kraju prve raskrsnice. Svi putokazi i istrumenti su tu da nas povedu da nas odrzavaju u nasoj prvoj liniji na kojoj imamo silovite skokove i svaki odmor je nasa stanica u kojoj kupujemo kartu ka nekom novom odredistu. Naucicemo se da slusamo svoje telo, da osluskujemo rad organa, da primenjujemo lecenje zivom vodom, vodom iz mraka i srebrnim prahom. Nase prvo iskustvo sa ukusom zemlje, sa trazenjem one vrste gline koja ce uciniti nasu kozu i unutrasnje organe pripremnim za otvaranje svetlosnih ociju. Nase oci na koje se oslanjamo nas uvek ostavljaju u nedoumici dokle seze nas pogled. Da li je ono sto vidimo ono sto stvarno vidimo ili su to samo predstave koje zelimo i koje su nam kameleoni vesto podmetnuli da iskusaju nase moci razvrstavanja. Ako se nase neiskustvo plati na platou sa kojeg vidimo put koji je za nama na svakom boravistu ostajemo do kraja prve sfere ili u zurbi otvaramo jednu po jednu dok ne procitamo sve obojene karte koje nam se ukazu.
Naj teze je nauciti da se cuje zvuk koji emituju boje, da se brojevima izazove pokret, da se rec oboji i svaki nas glas dobije frekvenciju sa kojom cemo da pripremimo svoj kljuc za otvaranje onih barijera koje nas dele od nasih moci. Ako se domognemo obale i nebo nas primi da vidmo gde se nalazi nasa zvezda koju treba da vidi koja ce nas napojiti onom vrstom snage da savladamo prve i poslednje korake na stepenicama koje nas vode
ka sferama zvuka, ideja, svetla, moci i sferama tame koje nam daju one moci koje cemo izgubiti kada prelazimo mostovima preko ponora u potrazi za nekom dusom kojoj cemo preoteti onu svetlost koju su stekli kada su citali u knjgama koje se otvaraju u prvom snu. Sam osecaj da nas prati tama, da nas uporedo prate i oci svetla, nas baca u ocajanje ali bez nasih cula koja nas pripremaju za otvaranje nasim kljucevima koje ili cemo nositi neupotrebljene i koji ce nam samo smetati. Nas izbor je da se zaboravimo pa da sva cula probudimo u onoj basti gde raste onaj plod koji zeli nasa prva neostvarena sfera, da kusamo samo onoliko drugih plodova pa da sve oci zatvorimo za vidjenje drugih sfera u kojima bi samo lutali i zagubili se.
Pristacemo da bacimo sve kljuceve koji otvaraju neke zavodljive sfere i jedina sfera ce biti sfera nase prve moci u kojoj ce svako nase oruzje biti ubojito, naostreno i spremno da odgovori na prvi udar. Sticanjem zive zemlje dobicemo oslonac da sfera zemlje bude ispod nogu nasih potomaka, a sfera neba iznad ociju nasih predaka. Svako carstvo koje smo izgubili ili koje smo stekli je sfera dodele i ispracaja moci kada se svetla pogase i cvorne tacke se premestaju u prostoru koji smo omedjili za nasu prvu stvarnost i poslednje boraviste...