Kao da je na tren zadrhtalo,
ovo naslikano srce.
Pogadja li ga ova tisina
ili ova bol nije vise ljudska.
Kao da se u njoj zaustavila
sva ona svecanost zivota,
i vecnost zapisana brojem,
ili su to samo moje beleske
i mere za rucno sivena odela,
pazljivo opeglanih ivica,
Zar su ovo samo reci
za moja buduca pozutela pisma.
Kao da je moj zivot
neki jeftin poklon u kutiji,
i zaboravljena stvar u koferu.
Pristao sam, sam
da postanem bezimen,
izbrisan
na vizitkartama
u adresarima.
Dusa je moj jedini svedok
i svetionik,
moja svetlost pre trajanja.
Moja je svaka zelja rasuta.
moje duse mlada
i fatalna
kao neke lepe zene ukleta,
slepa
i smrtno zaljubljena.
U sumraku svih rastanaka,
na mestu prvih sastanka,
na svakom starom mestu,
kao da smo ljubavi na grobu.
Kao da je uvek nesreca
u moje oci zagledana,
i preslikana.
Kao turista sam bez vodica.
U oku izgubih tvoju iskru.
Dusa je moja sada pusta planina,
zavedena
sa neznanih puteva
do svetog gumna sveta.
od culnih rituala,
u caroliju,
dok je glad sasvim ne osvoji.
Uvek jer unapred smisljena
svaka gordost,
vrag ce to bolje znati,
kao da nas bezumna strast vodi.
Srce bi i mrtvom zakucalo
i mene kao oglodanu kost
psi bi razvukli, zbog nje.
Nije me ni groznica obuzela
ni stid oci oborio
samo jedna istina kad boli
ne sacuva me ni molitva
ni bog.
Ne dohvatam se ni obale,
ni camca, ni maca.
Od vetra zivota
kao ljuska poneta.
Covek sam pao u talase i uzase.
U kosmarnom snu se budim,
na brodu nikoga nema.
Bez jedra cu u vrtloge,
u noc
goru od svih brodoloma.
Srce slikano
zelenim prahom
otrovne boje,
ljubomore,
i nesrecne ljubavi.
Znas me,
ima boju
tvoje ime
i svaka tvoja bol.
Crno mi je nekad milo,
dok me ne ponese
ko belo platno.
Velika oseka je
kao tuga u oku,
i plaza pusta,
duse pomucen razum.
Rastacemo se mi
i ova dusa od zivota.
Zbog svih nesreca i otvorenih rana,
na poslednji dodir mesecine se zaledi.
Tako mi je mrzak miris krvi.
Uvek je neciji dug krvi veci
a necije pamcenje od mojeg starije.
Kao da je moje secanje jeftina lutrija
i moja losa sreca od boga plata
pa je ovo naslikano srce na oltar smrtni
poslednje mrtvo prineto.
ovo naslikano srce.
Pogadja li ga ova tisina
ili ova bol nije vise ljudska.
Kao da se u njoj zaustavila
sva ona svecanost zivota,
i vecnost zapisana brojem,
ili su to samo moje beleske
i mere za rucno sivena odela,
pazljivo opeglanih ivica,
Zar su ovo samo reci
za moja buduca pozutela pisma.
Kao da je moj zivot
neki jeftin poklon u kutiji,
i zaboravljena stvar u koferu.
Pristao sam, sam
da postanem bezimen,
izbrisan
na vizitkartama
u adresarima.
Dusa je moj jedini svedok
i svetionik,
moja svetlost pre trajanja.
Moja je svaka zelja rasuta.
moje duse mlada
i fatalna
kao neke lepe zene ukleta,
slepa
i smrtno zaljubljena.
U sumraku svih rastanaka,
na mestu prvih sastanka,
na svakom starom mestu,
kao da smo ljubavi na grobu.
Kao da je uvek nesreca
u moje oci zagledana,
i preslikana.
Kao turista sam bez vodica.
U oku izgubih tvoju iskru.
Dusa je moja sada pusta planina,
zavedena
sa neznanih puteva
do svetog gumna sveta.
od culnih rituala,
u caroliju,
dok je glad sasvim ne osvoji.
Uvek jer unapred smisljena
svaka gordost,
vrag ce to bolje znati,
kao da nas bezumna strast vodi.
Srce bi i mrtvom zakucalo
i mene kao oglodanu kost
psi bi razvukli, zbog nje.
Nije me ni groznica obuzela
ni stid oci oborio
samo jedna istina kad boli
ne sacuva me ni molitva
ni bog.
Ne dohvatam se ni obale,
ni camca, ni maca.
Od vetra zivota
kao ljuska poneta.
Covek sam pao u talase i uzase.
U kosmarnom snu se budim,
na brodu nikoga nema.
Bez jedra cu u vrtloge,
u noc
goru od svih brodoloma.
Srce slikano
zelenim prahom
otrovne boje,
ljubomore,
i nesrecne ljubavi.
Znas me,
ima boju
tvoje ime
i svaka tvoja bol.
Crno mi je nekad milo,
dok me ne ponese
ko belo platno.
Velika oseka je
kao tuga u oku,
i plaza pusta,
duse pomucen razum.
Rastacemo se mi
i ova dusa od zivota.
Zbog svih nesreca i otvorenih rana,
na poslednji dodir mesecine se zaledi.
Tako mi je mrzak miris krvi.
Uvek je neciji dug krvi veci
a necije pamcenje od mojeg starije.
Kao da je moje secanje jeftina lutrija
i moja losa sreca od boga plata
pa je ovo naslikano srce na oltar smrtni
poslednje mrtvo prineto.