Nije naša godisnjica, mislim moje Eme i mene kad smo se vencali ili vec šta nam je
godišnjica, tu godišnjicu ne pamtim, datume i rodjendane, ne izvodim zenu u restorane
za praznike, ne šetam je ko kera po Knezu, nisam narocito pametan a mnogo mudrujem,
ako se uzmem nekog posla radim to ko mutav dok ne panem al mora da to uradim, imam
vec hronican nedostatak, novca. Imam i dugove, ne narocito velike i zabrinjavajuce,
da strepim dal mi neko pravi sacekušu. A godišnjica pa sad cu o tome, 30 decembra
ove proste godine, za mene su sve proste, Boze mi oprosti. Dakle tog 30 decembra je
ce biti godina kako ne pušim. Iskreno, pušio bi al necu iz inata, vec sam izgubio
dnevnu misao o potrebi za cigaretama. Ma od neke bolešcine cu jednom krepati,
pa ne moram baš od duvana.Ma znam da sam dosadan, sa ovim prenemaganjem, ma koga
briga što ja ne palim, i ako bih opisao to dudlanje cigareta, kao dojkanje praseta,
kako kazu Kordunaši. A dojkanje je kad prase nema majku pa mu daju na cuclu pa kad
se navikne ono stalno gura njušku koje kuda da sisa. Ma iskreno, nisam ovde dopao
da kukam, da se žalim, na život, na ženu. Da ovde na Netu nadjem ljubavnicu ili
neku prolaznu avanturu primerenu mojim godinama. Ha kad snaga izdaje, zubi se
prorede na razdeljak, onda onako muški poceliš pa se malo dokazuješ kao ljubavnik,
da zavedeš ili privedeš neku cicu. I onda ako te uhvate, pa šta znam, kao kome bude,
neko završi karijeru u Palati pravde, nekom se oprosti, a nekom se prebacuje to
neverstvo do kraja života. Citam šta se piše, a piše se, prosto pomislim da smo
postali nešto pismeniji narod, da ljudi pišu, zapisuju, malo psuju, malo se šale
a malo i svadjaju. Sve po malo. I komentarišu ako im ne dosadi citanje, svakakvih
sastava, nekih zapocetih pismenih zadataka sa promašenim temama, price bez likova,
pesme bez duše, ljubav bez ljubavnika. Citam, još ima snage da nešto prociitam,
da se nasmejem, nekom leži da opsuje, da se šali na svoj i tudj racun, meni ne
uspeva da dobro opsujem, da ovde prospem asortiman genitalnih organa, da castim
nekog sa nekom iz repertoara mnogo korišcenih psovki za višekratnu upotrebu.
Slušam sad, kažu ode na odsluženje civilnog vojnog roka. A što zar se boje puške,
da puze po blatu, da im neko naredjuje, masku stavi, masku skini. Atomska sleva,
ili desna. Ma ljudi pa moj deda prošao Albaniju peške, klao se sa Bugarima i
Arnautima, bio komita ili ako neko nezna šta to znaci, cetnik, specijalac na
granicama, da utera strah u kosti svakoj vaški koja bi da ubija, pali bogobojažljiv,
miran i vredan svet. A politika je naša najveca kurvetina, daje se svima a placamo
svi iz reda. Ni svoju decu ne mogu više prepoznati. Kad dobro i pametno dete kaže
uciteljici, boli me uvo, tu nešto gadno smrdi. A kud da mu kažem i tata bi sine,
da me za sve boli uvo, al mesec je kratak, racuni sve duži. ma necu o tome, o cemu
ko baba o uštipcima,pa svi imaju neplacene racune, za struju i ko zna još za šta.
A sad malo vedrijih misli, da vam svima unapred prvi cestitam novu 2008 godinu,
da izjedete neko prase ili jagnje ako imate onako fino peceno, a ako ste u društvu
za zaštitu životinja ili neki vegetarijanac pa prefererirate više neke travke i
biljke neka vam bude, ne mešem se u niciji jelovnik i u kucu. Svako neka pocisti
u svojoj kuci ako ima šta da pocisti, a svako ima verujete mi na rec...