Zamisli me da sam čovek,
s vremena na vreme,
zamisli me,
da volim nekoliko puta,
manje, više, nesrećno.
Zamisli,
da mi posle kažu postao si otac.
Zamisli me
u koricama knjige.
Zamisli,
slučajno, prošili mi koncem,
ruke i noge,
lepkom zalepili kosu,
brkove i bradu,
zamisli,
da ne ispadnem sa listova.
Zamisli,
kako me guši prašina,
zamisli kad izbledim,
zamisli,
ako knjigu otvore pa vide
da nisam više tu,
zamisli...