Lipanj je

lipe cvatu

Miris lipe šunja se lagano obavija

mami,

zove,

obara

Zvezde su sjajnije nego ikad

Blistaju

svetlucaju

očaravaju

sjajem dodiruju

vetar mangup

miluje

gvirne

zamrsi

zavrti

a ja u lipnju

sklopljenih očiju maštam

obavijam ti telo

mamim te osmehom

zovem te strašću

obaram te ljubavlju

a ti u lipnju

miluješ pogledom

gvirneš u srce

zamrsiš rukama

zavrtiš rečima

Ni ti, ni ja,

nikad nismo tako blistali

nikad oči nisu tako svetlucale

nikad nije sve tako očaravalo

nikad niko nije tako dodirivao

... lipanj je lipe cvetaju...

Maleni kamenčić stajao je na brdu.

Gledao je sa visine, i dopalo mu se tu.

Onda ga je neko iz čista mira šutnuo

Kamenčić je zastao

Nije se nadao.

Počeo je lagano da se kotrlja…

Da li će se otkotrljati

Da li će ga zaustaviti neka prepreka

Ko to zna

Pa, to je samo kamenčić…    

Sedeli su u kafanici u Još banji.

On sa društvom , ona sa prijateljima koji su trebali da joj učine neku uslugu.

Volela je tu kafanicu, pijuckala kaficu, i htela ili ne, slušala razgovor za susednim stolom

On je bio pun sebe, doputovao punog novčanika,  stalno ga je kao slučajno otvarao.

Ona nije volela takve tipove, ali…

Nastavila je posao zbog koga je došla.

Parkiralište ispred kafane za deset kamiona.

Ona nikad nije volela to glupo parkiranje. Kola su ostala na samom ulazu, malo nakrivo, pa ne malo…

Dreka

Piska

Psovke

-Šta urlaš, sad ću da pomerim kola

-Ko ti dade volan? To sigurno u Beogradu tako parkiraju.

-Some, položila sam baš u NPazaru, šta se dereš naesposobnjakoviću?

-Da nisi žensko, sad bi te izudarao.

-Da si muško, bio bi pristojan.

-Ti…ti.. ti da mi kažeš…

-Šta je šta si stao, da nećeš da me biješ? Stao si sa tim rashodovanim mercedesom koji ne može sigurno više od 10km na sat.

-Ti si bezobraznica, moj merdža rashodovanm, ti se i ne razumeš u kola, vidi šta voziš

-Ja šta vozim,vozim,  ne bih se menjala sa tvojom krntijom

Bio je u pravu, ali ona to ne bi prizanala da je kolju. Reč po reč, opkladiše se u kafu ko će pre na vrh Kopaonika. Ona nikad nije vozila po snegu na Kopaonik,  a izgleda ni on.

Njena kola su imala  letnje gume.

Svi su govorili da je luda, a on još ludji… naravno kad se sretnu dve usijane glave.

Krenuli su, ona je za svaki slučaj ostavila srce u petama, a on, verovatno u novčaniku.

Na prvoj snežnoj krivini, lagano ga je prešla, jes, da se skoro strmeknula u neki bor, ali je bila prva.

Na drugoj krivini, baksuzi očistili sneg, valjda ga i usisali…trubeći ju je prešao.

He, he, sledeća krivina, ona misli da je načisto luda, a on sedi u snegu, maše joj da stane, zaneo se merdža, ljubim mu  točkove.

Priznao je, samo njoj, ona je džentlmenski sačuvala njegov ponos,  platio svima ručak,

 iako nisu ni išli do vrha.

 Ona je sigurna da ne bi uspela, ali vredelo je izazvati ga…

Da mi je znati gde nestade ovaj post?

Lepo sam ga gurnula tu pre pola sata:)

Nemoj nikad da mi nedostajeŠ

Ne mogu da zaspim bez tvog dodira, ni da se probudim bez tvog milovanja.

Svaki dan, kad sam umorna ili ne,  svako veče, svako jutro, poželim te.

Tvoj dodir je čaroban.

Osećam da se budim, da mi krv brže struji, osmehujem se samoj sebi.

 Kad se dodirujem po telu, to je prava erotika, bez tebe, odoh u perverziju.

Tvoj miris me prati ceo dan, kao da želi da me potseti na jutarnja milovanja, uživanja, na noćna iščekivanja.

Pokušala sam da te zamenim sa drugim, ali uvek ti se vraćam.

 Niko nije kao ti, sve su to samo dobro rekalimrani gelovi za tuširanje, ništa bez tebe, sapuna...

Harem

Uvek sam mislila da je harem nešto jako lepo.

 Naravno, svaki muškarac pomisli na odaliske, trbušni ples, zamamne mirise, orjentalnu muziku

Ja imam drugačiju viziju harema.

Volela bih da budem sultanija.  Moj harem bi bio malecni, tek da se nadje, da ne kaže neka: vidi što joj je haremče, a moj harem….

Ne bi mogao svako  u moj harem, izbor bi bio rigorozan.

1. Kuvar, to se podrazumeva, treba nahraniti mene, ne mogu da jedem samo čokoladu.
2. Majstor za popravke, vodoinstalater, stalno nešto curi, kaplje, skače mi po živcima. Morao bi da se razume i u struju. Ja sve znam, ali uvek je kuršlus kad nešto popravljam, ili ja sednem na pod, ili struje nema pola zgrade(jednom je I cela, kad sam menjala zvonce, sve po pravilima )
3.  U kolima bi u prtljažniku držala rezervne, ne delove, nego automehaničara.
4. Treba mi jedan duhovit sa kojim mogu da se smejem, a ne kad ispričam vic, da kaže: lepa pričica. Neko koće da živi sa mnom, a ne pred mene.
5. Obavezan je jedan koji će da rasporedjuje novac, meni sve iscuri izmedju prstiju, sad ga vidiš, sad se samo čudiš gde ode
6. Jedan koji neće da mi zasedne na glavu, pa da ne mogu nigde da mrdnem od njega, moram da imam i neki život samo za sebe, kao  kupovanje po radnjama, šta će mi tu…
7. Sportista, bar da pričamo neki put, ne mora svaki dan, ali i sport je deo života, lepši deo.
8. Neko ko voli da skita, ne mogu da sedim na mestu stalno, hoću da osetim zov adrenalina.
9. Neko ko ume da radi one slatke male stvari, a da ga ne boli glava pa da spava.
10. Hmmm, a može neko i ko misli da sam ja jedina na svetu…bilo bi interesantno

Nešto kad razmislim, mogu da iz harema izgubim sve tačke i da živim normalno… sa nekim dosadnjakovićem… pod uslovom da bar ima osobine iz dve stavke… jedna je … neću da kažem, a druga… to tek ne smem

Imala sam jednom harem, dosadio mi, sad sam napravila drugi, korisniji kriterijum

Štedite li?

Ja, da!

Hmmm...  hmmmm...

Što žensko može da bude brljivo, to je za priču.

Trebala mi je neka sitnica za 100dinara. Radnja pored same kuće.

Ne, idem ja u Ideu, tamo je jeftinije.

Ne pitajte koliko su mi tamo uzeli, možda neko ima slabu srčku.

Budjenje

Za vikend sam bila na izletu. Zadržali smo se dugo i ostala sam da prespavam. U ranu zoru me je probudio čudan razgovor, muškarca i žene. Htela ili ne, čula sam.

-Jao, što si lepa, kad te tako gledam zamamnu, sočnu, ne mogu da te dočekam.

 Večeras ćeš biti moja.

-Uh... lepotice... Bićeš ti meni dobra kao lutkica. Samo da ti podignem nogice, i da ih ... malo namažem... uf što si dobra, pošla mi voda na usta.

-Vidi ti mog deliju, kako se samo ugojio, joj što je lep. Smeška mi se kao da zna da ga željno iščekujem da se spremi. Moram da ga pomilujem, jednostavno moram, miris mu je zaman, tek kad oseti svu vrelinu, biće pravi....

-Petliću moj, ranoranioče, moj, što si mi lep,  pa rumen. Baš pravi lepotan. Ne mogu da se odvojim od tebe, još malo, malo i bićeš gotov.

Protrljala sam oči, gvirnula kroz prozor,nije izjava ljubavi, samo su spremali za neko slavlje, prasence, kokicu i ostale djakonije...

Nedeljna  razmišljanja

Ponekad pomislim da ljudi nisu sa ove planete

Jedine su životinje koju ponižavaju, ugrožavaju, uništavaju svoju vrstu

Iz očiju im teče voda kad ih povredi neko koga vole.

Kad pokažu zube, sve životinje se spremaju za napad i reže,

 ljudima to znači da su sretni, a to se zove smeh.

Ipak, mislim da je lepo biti čovek, ako si čovek.

21 mart 2009

SUBOTA

Dan za spavanje, a ne za ralje života

Hmmm...Skiterajka

Može!

Ulazim u garažu.

Kasnim, trčim prema kolima.  Znam da me one kamere snimaju sa svih strana, ne mogu ni nos da počešem, a baš me zasvrbio. Frkćem nosom, pravim grimase, baš me briga za kamere, zveckam ključevima provlačeći se izmedju stuba i kola koja su opet nakrivo parkirana.

Tog trenutka sam ga videla.

Stajao je izmedju stubova. Ako pogled može da hipnotiše, kao zmija žabu, on me je hipnotisao.

 derala sam se kao da je slon naišao, a ne mali, sivi mišobeže. Uplašio seod mogu. Podižem nogu, drugu... panično puzim ka krovNe dišem.

Gledam ga, gleda on mene.

 Tajac

Manijak!

Nećeš mene, pomislim. Hoću da viknem, da pobegnem, da nestanem, da zovem u pomoć, ali samo stojim i gledam ga. Noge  mi se zakovale za pod, ne mogu da se pomerim.

Neizvesnost.

Trenutak!

I tu se otkačim, počinjem da urlam. Skačem na haubu, ne mislim da ću je ulubiti, ne mislim na kamere koje to sve snimaju i kako će da mi se smeje  ceo soliter. Gde baš danas obukoh suknju. Dižem je koliko god mogu. Podižem nogu, drugu... panično puzim ka krovu kola, prebacujem se na susedna kola, a on mali baksuz, pobeže. Uplašio se, derala sam se kao da je slon naišao, a ne mali, sivi miš

Da li znate

Paralelne linije se seku negde u beskonačnosti!

Gde li mu je to?

Lakše bi shvatila kad bi se dodirnule ovde, u sadašnjosti

Samo pitam

Dobro jutro svima…kakav predivan dan!

U prodavnici cipela.

1.Imate li isti ovaj broj,

 ali malo veće?

2. Čovek proba cipele, jedne, druge,desete…

I samo vrišti

-Žulja…žulja

Uslužna prodavačica će

-A da probate kutije, možda će da landara

3.Svadjaju se dvoje

Razlika izmedju tebe i džungle je 

Što u tvojim cipelama stoji jedan,

a u džungli gomila majmuna

4.Da li je greh što mislim da sam toliko lepa?

Ne, samo zabluda!

MISLIM, ZNAČI POSTOJIM

TAJNA

1.ponekad moramo reći pola tajne,

da bi sačuvali onu drugu polvinu.

2.Žena može sačuvati tajnu,

Samo ako joj nije interesantna

3.Kad poveriš nekom svoju tajnu

Postaješ njegov rob

Bila sam u čudnom društvu, ni poznatom, ni nepoznatom.

Ponudili su mi cigaretu koju je neko već zapalio i pre toga pušio… Bljak

-Ja ne pušim.

Smeh

Šta li sam pogrešila?

Daj joj, rekoše nešto, nisam razumela, za svaki slučaj rekla sam bež… bež…

Smeh

-To nije ništa, probaj pa ćeš videti. Kukavice! Sve u životu treba da probaš, pa tek onda da doneseš odluke šta ti se dopada, šta ne. Trava nije “navlaka”. Nije to “ hors”

-Šta reče?

Smeh

-Zar hors nije neki konj? Da to nije viski?

Smeh

Za svaki slučaj pokušah da se napravim poznavalac materije, ali su me odmah pročitali.

I tada sam shvatila da ja ne znam uopšte srpski jezik, kao da sam pala sa Marsa.

“joint” je trava  koja nije  “navlaka”, šta trava ima da se navlači, goveda je jedu, a ne navlače, ili možda za prostirku?

“hors” ni slučajno nije konj, mada postaješ posle upotrebe konj

“down” znači da nemaš ništa, ma, šta to značilo da nemaš

Kad ti kaže neko da si njegov “speed” to znači da te voli…izem mu volenje

“krek” ni slučjno nije žablje kreketanje kako sam ja mislila

“ekstazi”, nije euforija

“ekser” se ne zabija u zid,

“trip” nije polna bolest triper, kojoj se tepa

“sniff” pojma nemam šta je…

Ima još dosta…

Smutiše me dibidus, ostah primitivka, koji blam pred onima što me dovedoše…

voli...či da te si njegov "šta to značilo da nemaš

e konj

 da sam pala sa Marsa.

k onda donositi odluke šta ti se dopada šta ne.

Dolazio je svako jutro, visok, sivoplavih očiju, smedje kose sa nestašnim čuperkom, prosede bradice, boli glava. Skinuo bi jaknu, ja bih ga uhvatila za ruku.... i ... izmerila mu pritisak.kad je pritisak visok, on kaže to je zbog mene, a kad je nizak, ja sam prava isceljiteljica. I tako svaki dan.

Sve bi bilo dobro, da se ne sretosmo uu Maxi-u. Ja se nsmešila od uva do uva, a on, prostak jedan, okrete glavu. Mogla sam da ga zadavim. Sutrdan, kao da ništa nije bilo, evo njega

-Hoćemo li komšinice?

Htela sam da mu kažem, komšinica ti sela na glavu,ali onako ljuta kao puška samo sevam. Stegoh mu ručetinu kajšom iz sve snage, kao slučajno nagazih ga žestoko

-Nešto smo ljuti danas?

Bezobraština jedna, kako se samo usudjuje, a na licu mi uvredjena maska. Došlo mi da ga šutnem, ali ne izdržah

-A jučer?

-Šta jučer?

-Niste me pozdravili u Maxi-u.

-Nisam vas video.

-Da, da, ja sam sićušna, pa se sakrila izmedju mleka i jogurta.

Ode prostačina, ni zdravo mi nije rekao. Gde ja živim!

Sutradan, evo ga opet. Nosi nelo cveće, sigurno pošao na groblje.

-Hoćemo li komšinice?

Oči mu nekako hladne, sigurno se i on naljutio, nema ni one smejalice na obrazima. Ja uzela aparat, samo da ga se što pre rešim. Pritisak normalan. Hm...ipak mi je bilo milo.

-Ovo je za vas, komšinice. Pruži mi ono cveće

-Hvala, a najradje bi mu ga tresnula o glavu.

U tom se otvoriše vrata, kad on ulazi.Gledam oog na stolici, pa onog na vratima što se smeška sa rumicama na obrazima.

Ovaj sa cvećem je jedan brat, a onaj sa rupiama drugi. Počeh da se smejem, da sakrijem koliko mi je neugodno. Smeju se i oni. Ispadoše fini, a ja...

Ako želiš nekoga da povrediš

Hvali na sav glas njegove mane,

kao da su najveće vrline...

Neće uspeti, jedino ako je pravi panj...