Budjenje
Za vikend sam bila na izletu. Zadržali smo se dugo i ostala sam da prespavam. U ranu zoru me je probudio čudan razgovor, muškarca i žene. Htela ili ne, čula sam.
-Jao, što si lepa, kad te tako gledam zamamnu, sočnu, ne mogu da te dočekam.
Večeras ćeš biti moja.
-Uh... lepotice... Bićeš ti meni dobra kao lutkica. Samo da ti podignem nogice, i da ih ... malo namažem... uf što si dobra, pošla mi voda na usta.
-Vidi ti mog deliju, kako se samo ugojio, joj što je lep. Smeška mi se kao da zna da ga željno iščekujem da se spremi. Moram da ga pomilujem, jednostavno moram, miris mu je zaman, tek kad oseti svu vrelinu, biće pravi....
-Petliću moj, ranoranioče, moj, što si mi lep, pa rumen. Baš pravi lepotan. Ne mogu da se odvojim od tebe, još malo, malo i bićeš gotov.
Protrljala sam oči, gvirnula kroz prozor,nije izjava ljubavi, samo su spremali za neko slavlje, prasence, kokicu i ostale djakonije...
)