Sedeli su u kafanici u Još banji.

On sa društvom , ona sa prijateljima koji su trebali da joj učine neku uslugu.

Volela je tu kafanicu, pijuckala kaficu, i htela ili ne, slušala razgovor za susednim stolom

On je bio pun sebe, doputovao punog novčanika,  stalno ga je kao slučajno otvarao.

Ona nije volela takve tipove, ali…

Nastavila je posao zbog koga je došla.

Parkiralište ispred kafane za deset kamiona.

Ona nikad nije volela to glupo parkiranje. Kola su ostala na samom ulazu, malo nakrivo, pa ne malo…

Dreka

Piska

Psovke

-Šta urlaš, sad ću da pomerim kola

-Ko ti dade volan? To sigurno u Beogradu tako parkiraju.

-Some, položila sam baš u NPazaru, šta se dereš naesposobnjakoviću?

-Da nisi žensko, sad bi te izudarao.

-Da si muško, bio bi pristojan.

-Ti…ti.. ti da mi kažeš…

-Šta je šta si stao, da nećeš da me biješ? Stao si sa tim rashodovanim mercedesom koji ne može sigurno više od 10km na sat.

-Ti si bezobraznica, moj merdža rashodovanm, ti se i ne razumeš u kola, vidi šta voziš

-Ja šta vozim,vozim,  ne bih se menjala sa tvojom krntijom

Bio je u pravu, ali ona to ne bi prizanala da je kolju. Reč po reč, opkladiše se u kafu ko će pre na vrh Kopaonika. Ona nikad nije vozila po snegu na Kopaonik,  a izgleda ni on.

Njena kola su imala  letnje gume.

Svi su govorili da je luda, a on još ludji… naravno kad se sretnu dve usijane glave.

Krenuli su, ona je za svaki slučaj ostavila srce u petama, a on, verovatno u novčaniku.

Na prvoj snežnoj krivini, lagano ga je prešla, jes, da se skoro strmeknula u neki bor, ali je bila prva.

Na drugoj krivini, baksuzi očistili sneg, valjda ga i usisali…trubeći ju je prešao.

He, he, sledeća krivina, ona misli da je načisto luda, a on sedi u snegu, maše joj da stane, zaneo se merdža, ljubim mu  točkove.

Priznao je, samo njoj, ona je džentlmenski sačuvala njegov ponos,  platio svima ručak,

 iako nisu ni išli do vrha.

 Ona je sigurna da ne bi uspela, ali vredelo je izazvati ga…

Da mi je znati gde nestade ovaj post?

Lepo sam ga gurnula tu pre pola sata:)