Naravno, svaki muškarac pomisli na odaliske, trbušni ples, zamamne mirise, orjentalnu muziku
Ja imam drugačiju viziju harema.
Volela bih da budem sultanija.Moj harem bi bio malecni, tek da se nadje, da ne kaže neka: vidi što joj je haremče, a moj harem….
Ne bi mogao svakou moj harem, izbor bi bio rigorozan.
Kuvar, to se podrazumeva, treba nahraniti mene, ne mogu da jedem samo čokoladu.
Majstor za popravke, vodoinstalater, stalno nešto curi, kaplje, skače mi po živcima. Morao bi da se razume i u struju. Ja sve znam, ali uvek je kuršlus kad nešto popravljam, ili ja sednem na pod, ili struje nema pola zgrade(jednom je I cela, kad sam menjala zvonce, sve po pravilima )
U kolima bi u prtljažniku držala rezervne, ne delove, nego automehaničara.
Treba mi jedan duhovit sa kojim mogu da se smejem, a ne kad ispričam vic, da kaže: lepa pričica. Neko koće da živi sa mnom, a ne pred mene.
Obavezan je jedan koji će da rasporedjuje novac, meni sve iscuri izmedju prstiju, sad ga vidiš, sad se samo čudiš gde ode
Jedan koji neće da mi zasedne na glavu, pa da ne mogu nigde da mrdnem od njega, moram da imam i neki život samo za sebe, kao kupovanje po radnjama, šta će mi tu…
Sportista, bar da pričamo neki put, ne mora svaki dan, ali i sport je deo života, lepši deo.
Neko ko voli da skita, ne mogu da sedim na mestu stalno, hoću da osetim zov adrenalina.
Neko ko ume da radi one slatke male stvari, a da ga ne boli glava pa da spava.
Hmmm, a može neko i ko misli da sam ja jedina na svetu…bilo bi interesantno
Nešto kad razmislim, mogu da iz harema izgubim sve tačke i da živim normalno… sa nekim dosadnjakovićem… pod uslovom da bar ima osobine iz dve stavke… jedna je … neću da kažem, a druga… to tek ne smem
Imala sam jednom harem, dosadio mi, sad sam napravila drugi, korisniji kriterijum
Za vikend sam bila na izletu. Zadržali smo se dugo i ostala sam da prespavam. U ranu zoru me je probudio čudan razgovor, muškarca i žene. Htela ili ne, čula sam.
-Jao, što si lepa, kad te tako gledam zamamnu, sočnu, ne mogu da te dočekam.
Večeras ćeš biti moja.
-Uh... lepotice... Bićeš ti meni dobra kao lutkica. Samo da ti podignem nogice, i da ih ... malo namažem... uf što si dobra, pošla mi voda na usta.
-Vidi ti mog deliju, kako se samo ugojio, joj što je lep. Smeška mi se kao da zna da ga željno iščekujem da se spremi. Moram da ga pomilujem, jednostavno moram, miris mu je zaman, tek kad oseti svu vrelinu, biće pravi....
-Petliću moj, ranoranioče, moj, što si mi lep, pa rumen. Baš pravi lepotan. Ne mogu da se odvojim od tebe, još malo, malo i bićeš gotov.
Protrljala sam oči, gvirnula kroz prozor,nije izjava ljubavi, samo su spremali za neko slavlje, prasence, kokicu i ostale djakonije...
Kasnim, trčim prema kolima.Znam da me one kamere snimaju sa svih strana, ne mogu ni nos da počešem, a baš me zasvrbio. Frkćem nosom, pravim grimase, baš me briga za kamere, zveckam ključevima provlačeći se izmedju stuba i kola koja su opet nakrivo parkirana.
Tog trenutka sam ga videla.
Stajao je izmedju stubova. Ako pogled može da hipnotiše, kao zmija žabu, on me je hipnotisao.
derala sam se kao da je slon naišao, a ne mali, sivi mišobeže. Uplašio seod mogu. Podižem nogu, drugu... panično puzim ka krovNe dišem.
Gledam ga, gleda on mene.
Tajac
Manijak!
Nećeš mene, pomislim. Hoću da viknem, da pobegnem, da nestanem, da zovem u pomoć, ali samo stojim i gledam ga. Nogemi se zakovale za pod, ne mogu da se pomerim.
Neizvesnost.
Trenutak!
I tu se otkačim, počinjem da urlam. Skačem na haubu, ne mislim da ću je ulubiti, ne mislim na kamere koje to sve snimaju i kako će da mi se smejeceo soliter. Gde baš danas obukoh suknju. Dižem je koliko god mogu. Podižem nogu, drugu... panično puzim ka krovu kola, prebacujem se na susedna kola, a on mali baksuz, pobeže. Uplašio se, derala sam se kao da je slon naišao, a ne mali, sivi miš
Ležao je danima u krevetu. Bled, ispucalih usana, očiju zagledanih u daljinu. Ništa ga se nije doticalo, ni smeh, ni plač, nij tudji jecaj. Ležao je tako pomiren sa sudbinom, ne tražeći više ništa. Ne osećajući ništa.
Te noći bila je Nova Godina
Svi su se smejali, i oni najteži bolesnici. Lampioni su lažno svetlucali na tom mestu, svećice su titrale želeći da su negde drugde.
Pokušali su da ukradu od životasamo jednu noć, samo jedn sat. On je ležao skloplnenih očiju, gluv i nem za sve.
Ponoć je prošla, zora je bila daleko. Iz daljine se čuo lavež nekog psa, korak nekog zakasnelog putnika, škripa kapije kojoj vetar nije dao mira.
Pridigao se na laktove.
Čuo je korak.
Neko je stajao kraj kreveta. Više je osetio nego video. Ruka ga je dotakla
-Žedan sam, molim, malo soka
-Ne može, ujutro, nemam vremena
-Guši me, samo malo kiseonika
Gruba ruka dovukla je aparat do kreveta i otišla, zaboravila...
Udahnuo je duboko, još jednom. Znao je da ne sme više, ali u trenutku kad je dragoceni kiseonik dotakao pluća pred njim je, kao devojčici sa šibicama, iskrsnula rodna kuća, planina, šuma.... još jedan udisaj, iz kuće istrča mlada žena, pa još jedan udisaj, njene, usne, njegov sin... disao je duboko, kiseonik je širio njegova pluća, ceo život se odvijao pred očima kao film... prvi put se nasmejao, prvi put posle dugo vremena...I ponovo je primakao masku licu i udahnuo... I ponovo... i ponovo...
Ujutro je ležao miran, nepomičan, otputovao je na put bez povratka.
Bila sam u čudnom društvu, ni poznatom, ni nepoznatom.
Ponudili su mi cigaretu koju je neko već zapalio i pre toga pušio… Bljak
-Ja ne pušim.
Smeh
Šta li sam pogrešila?
Daj joj, rekoše nešto, nisam razumela, za svaki slučaj rekla sam bež… bež…
Smeh
-To nije ništa, probaj pa ćeš videti. Kukavice! Sve u životu treba da probaš, pa tek onda da doneseš odluke šta ti se dopada, šta ne. Trava nije “navlaka”. Nije to “ hors”
-Šta reče?
Smeh
-Zar hors nije neki konj? Da to nije viski?
Smeh
Za svaki slučaj pokušah da se napravim poznavalac materije, ali su me odmah pročitali.
I tada sam shvatila da ja ne znam uopšte srpski jezik, kao da sam pala sa Marsa.
“joint” je travakoja nije“navlaka”, šta trava ima da se navlači, goveda je jedu, a ne navlače, ili možda za prostirku?
“hors” ni slučajno nije konj, mada postaješ posle upotrebe konj
“down” znači da nemaš ništa, ma, šta to značilo da nemaš
Kad ti kaže neko da si njegov “speed” to znači da te voli…izem mu volenje
“krek” ni slučjno nije žablje kreketanje kako sam ja mislila
“ekstazi”, nije euforija
“ekser” se ne zabija u zid,
“trip” nije polna bolest triper, kojoj se tepa
“sniff” pojma nemam šta je…
Ima još dosta…
Smutiše me dibidus, ostah primitivka, koji blam pred onima što me dovedoše…
voli...či da te si njegov "šta to značilo da nemaš
Dolazio je svako jutro, visok, sivoplavih očiju, smedje kose sa nestašnim čuperkom, prosede bradice, boli glava. Skinuo bi jaknu, ja bih ga uhvatila za ruku.... i ... izmerila mu pritisak.kad je pritisak visok, on kaže to je zbog mene, a kad je nizak, ja sam prava isceljiteljica. I tako svaki dan.
Sve bi bilo dobro, da se ne sretosmo uu Maxi-u. Ja se nsmešila od uva do uva, a on, prostak jedan, okrete glavu. Mogla sam da ga zadavim. Sutrdan, kao da ništa nije bilo, evo njega
-Hoćemo li komšinice?
Htela sam da mu kažem, komšinica ti sela na glavu,ali onako ljuta kao puška samo sevam. Stegoh mu ručetinu kajšom iz sve snage, kao slučajno nagazih ga žestoko
-Nešto smo ljuti danas?
Bezobraština jedna, kako se samo usudjuje, a na licu mi uvredjena maska. Došlo mi da ga šutnem, ali ne izdržah
-A jučer?
-Šta jučer?
-Niste me pozdravili u Maxi-u.
-Nisam vas video.
-Da, da, ja sam sićušna, pa se sakrila izmedju mleka i jogurta.
Ode prostačina, ni zdravo mi nije rekao. Gde ja živim!
Sutradan, evo ga opet. Nosi nelo cveće, sigurno pošao na groblje.
-Hoćemo li komšinice?
Oči mu nekako hladne, sigurno se i on naljutio, nema ni one smejalice na obrazima. Ja uzela aparat, samo da ga se što pre rešim. Pritisak normalan. Hm...ipak mi je bilo milo.
-Ovo je za vas, komšinice. Pruži mi ono cveće
-Hvala, a najradje bi mu ga tresnula o glavu.
U tom se otvoriše vrata, kad on ulazi.Gledam oog na stolici, pa onog na vratima što se smeška sa rumicama na obrazima.
Ovaj sa cvećem je jedan brat, a onaj sa rupiama drugi. Počeh da se smejem, da sakrijem koliko mi je neugodno. Smeju se i oni. Ispadoše fini, a ja...
