BlogOye!

Intuicija je blago ženske psihe. Ona je poput mudre starice koja je uvek s vama, koja vam tačno kaže o čemu se radi, tačno vam kaže treba li ići levo ili desno. Ona je oblik One koja zna, stare La que sabe, Divlje žene. Kad je žena snažna u svojoj instinktivnoj naravi, intuitivno prepoznaje urođenog grabežljivca po mirisu, vidu i sluhu... predviđa njegovu prisutnost, čuje ga kako prilazi i preduzima korake kako bi ga odbila. Kod žene čiji su instinkti ranjeni, grabežljivac se baca na nju pre nego što ona opazi njegovu prisutnost, jer su njeno slušanje, znanje i predviđanje oštećeni - uglavnom zbog introjekcija koje podstiču na to da bude pristojna, da se lepo ponaša, da bude slepa na iskorišćavanje. Lek je isti i za naivnu ženu i za onu ranjenog instinkta: vežbajte slušati svoju intuiciju, svoj unutrašnji glas, postavljajte pitanja, budite radoznale, vidite što vidite, čujte što čujete, a zatim delujte prema onome što znate da je istina.

Zvezdana je blizu reke Jadar te ovu radosnu vest deli sa vama: "U Srbiji otkriven Supermanov mineral kriptonit! Kada je dr. Chris Stanley, stručnjak londonskog prirodoslovnog muzeja, jedinstvenu i još nikad opisanu kemijsku formulu otkrivenog minerala »upisao« u internetsku tražilicu, shvatio je da je njome opisan upravo kriptonit. Da ne bude zabune, mineral će se zvati jadarit, po mjestu Jadar u kojem se nalazi rudnik, a danas će biti predstavljen javnosti u Londonu. LONDON - U srbijanskom rudniku pronađen je novi mineral jedinstvenog kemijskog sastava koji se podudara s kemijskim sastavom minerala kriptonita, najpoznatijeg iz filmova i stripova o superjunaku Supermanu koji gubi snagu kad se nađe u njegovoj blizini".

"A onda sam video tu jednu, a ta jedna je bila jako ružna, najružnija od svih tih drugarica, i tako, gledala me ona, i onda sam ja shvatio kako joj je teško medju tim drugaricama, koje su, začudo, sve bile lepe, samo ona, eto...I to kako te gleda, to je totalno bez namere, jer zna da nikad ne može da odvoji frajera pored tih drugarica, da, tako te gleda, bez namere, ali eto, dopadaš joj se, ali zna...zna da ako ovaj ovde polumrtvi od heinekena frajer pridje njima, to će biti zbog neke druge, a ne zbog nje. I sve sam to preživeo u tih par trenutaka, dok sam je gledao tako ružnu, i bila mi je tako čista ta njena nemoć i tako, kao suza nekako, i ja sam joj onda prišao, rekao Hi...i ona se tako jako zbunila i da je bilo manje dima i više svetla video bih crvenilo po tim obrazima, i onda sam joj pričao nešto, svašta sam joj pričao, onda smo izašli nas dvoje napolje, na onaj zidić ispred, iznad plaže, i sećam se da sam joj rekao da me Afroditi podseća na nju, i ona mi je rekla da prestanem da lažem, a ja sam joj rekao da ne lažem i da je ona tako čista i tako je lepa ta njena tuga da Afroditi može da bude samo takva i nikakva drugačija". Dalje >>>

"Da, tako se zove predstava, koju sam sinoć gledala u Bitef teatru, a napisao je moj dobar drug, i preporučujem je svima koji imaju psa za kućnog ljubimca... Ja nemam kućnog ljubimca, ali imam psa u kući. To je mešanac, svih mogućih rasa, sa glavom vučjaka i telom jazavičara. Neviđeno je pametna i ima 6 meseci. Pas je mog sina i njegove devojke, ali brigu o njemu vodimo mi roditelji.U njoj vri terijerska krv, samo hoće da se igra, i mogla bih tri dana da pišem o njenim biserima, ali to je interesantno samo ljudima koji je znaju, jer takva se kreatura retko viđa. Ja sam do predstave bila, onaj ko joj ne posvećuje dovoljno pažnje, u smislu igre, ali od sinoć mi se totalno promenio odnos ...Jerry, tako se zove jer je ličila na istoimenog miša, kad se rodila..."  Dalje >>>

"Mislila sam da me je nostalgija odavno prošla, da je nestala u mojim traganjima za pripadanjem...Mislila sam da sam u svojim lutanjima zauvek izgubila patriotizam...da sam po nacionalnosti stranac...Mislila sam da mi je sasvim sve jedno i da u svoj rodni grad dolazim kao u bilo koji drugi, turistički...iako skroz svesna da ovaj put nisam više turista...Mislila sam da sam zaboravila koliko ga volim...iako sam za njim najviše suza prolila, to je bilo tako davno...i prošlo je...Mislila sam da nemam više ni prava na njega, ni ljubavi za njega"...Lutalica je zalutala nazad.

Chachkalica ne bi bio chachkalica da nešto uvek ne čačka, a u svom čačkanju, ne retko, verujem, svakog od Vas, ako ništa drugo, a ono bar od srca nasmeje i oraspoloži. Danas je u svom postu bacio osvrt na svoju prošlost, gde ekskluzivno između ostalog izjavljuje, " Dok sam imao ženu, jeo sam neukusnu hranu (osim supe, u tome je bila nenadmašna). Kada sam se razveo, jeo sam parizere, konzerve (kao džile u filmu Mad max), koješta i svašta. E pa ima istine u onome, put do muškog srca dolazi preko stomaka. I u tome nema ništa loše, gledano sa muške strane, ali kad si sam neko vreme, dosadi ti parizer i te konzerve. Ja sam odlučio da neko vreme počastim trbicu kašikom... Kako je danas lep dan, eh kad bih imao s kim da prošetam po šumici bilo bi superiška, al ne mož' čovek sve da ima, uporno ponavljam sebi... "

Vatuljci su narod na izumiranju, i to ne bez razloga: "Koliko puta sam započeo pisaniju sa 'sjećam se'... Zašto se ja uvijek sjećam? Zašto je sreća uvijek iza? E, nije... Vatuljak je sretan jer je tužan. Sretan je zbog đula i bora koji je izgorio. I đul, i on je izgorio. Slike su nestale, kuće, ljudi, rodni kraj. Sve je nestalo, a vatuljak je i dalje sretan, jer pamti okuse i mirise. Vatuljak je sretan jer može pisati o njima, i tužan jer zna da oni koji dođu iza njega neće znati za njih. Vatuljak je stvorenje koje ide sa osmjehom kroz život. Možda se ne smijem puno naglas, al zato se smiješim. Svi ćemo mi nekad biti boja u nečijem snu".

"A kako da poštujem nekoga tko smatra da svatko u odnosu sa njim mora prakticirati bezuvjetnu ljubav? I voljet ga samo zato što postoji? Možda je moje stajalište krivo, ali mislim da bezuvjetna ljubav može postojati samo u odnosu između majke/oca prema djetetu. Sve druge ljubavi su uvjetne, na ovaj ili onaj način. I ta uvjetovanost se ne mora pojaviti na početku, ali kad-tad će doći do one točke kada će biti zatraženo, ili očekivano nešto zauzvrat. I uopće me ne zanimaju nikakvi primjeri koji bi ovaj moj stav pobijali, jer ih nema. U najboljem slučaju, će možda postojati bezuvjetna ljubav kod neke osobe koja jednostavno ima potrebu voljet, pa bilo to čovjeka, životinju, biljku ili bilošta drugo, makar opet sumnjam, da i ta osoba prije ili kasnije neće očekivat da se ta uložena ljubav vrati...u obliku ploda, mahanja repom, savršeno čistog rublja, ili pak nečeg puno konkretnijeg kao što su to poštovanje, sigurnost da će nam ta ista osoba u koju smo „bezuvjetno“ ulagali ipak možda jednom u životu nešto pružiti, jednostavno se javi potreba da se svi ti osjećaji na određeni način konkretiziraju. Makar pravim osmijehom u pravom trenutku". Dalje >>>

Bamby je novinar ..."Novinari govore u ime svih Vas, pravi, su ređi od belih medveda, naročito u Srbiji. Viđam na fakultetu te koji će sutra pisati vesti i loše mi je. Kuda idemo i đavo je davno zaboravio. Odbila sam zadatak samo jednom...NE SME NI JEDAN JEDINI ŽIVOT DA SE ODUZME ZA NEČIJE SULUDE IDEJE! NE SME! NOVINARI NE SMEJU DA SE UBIJAJU! DOSTA VIŠE! SOLIDARNOST (setite se te reči)..."Gladni slobode", piše Yin, i njene reči opominju ..." Sve ove godine, ponekad se usudimo da tiho prozborimo izbegavajući da i sami čujemo da smo samo robovi obučeni u lepe haljine ispod kojih su krhka umorna tela... I...život prolazi između tucanja kamena i oblačenja u lepe haljine, duša zakržljala od nedostatka slobode i prostora pati kao uhvaćena u klopku."

"Dodolske pesme su tipične obredne, ritualne pesme koje su izvođene prilikom velikih letnjih suša.Tada su obično, mlade devojke, maskirane u lišće i granje (kao simbol bujanja vegetacije) obilazile seoske kuće i izvodile dodolski ritual (pevanje dodolsklh pesama uz ritualni ples). Domaćin bi tada "dodole" polivao vodom i time magijski prizlvao kišu. Ceo dodolski ritual potiče iz predhrišćanskog vremena i predstavlja jedan od najstarljih tradicija slovensklh naroda". Blogblogova je prizvao kišu. A Vatuljak? "Vatuljak se sjeća priče iz prošlosti, o tome kako kiša uspavljuje. Kod njega ni to nije u potpunosti palilo, jer se kiša uvijek preslabo čula u njegovoj vatuljpostelji. I tako sam kišu mogao samo da osluškujem, od čega nisam bio uspavan. Al' zato obožavam grmljavinu. Kad grmi, često pada kiša. I jednako često to su pravi pljuskovi (a njih uistinu obožavam). Pljusak se sasvim dobro čuje. Uspavljuje. I onda, u po' te uspavanosti, opali najstrašniji grom na svijetu".

Beogradoholik oštro reaguje...."Jer TV Pink je udarilo dublje od dno dna! U emisiji tipa "Scerzza e parte", gde se "smeštaju" poznatim ličnostima razne situacije koje su već u italijanskom originalu opasno na ivici neukusa, Pink je svom sportskom komentatoru Mladenu Mijatoviću namestila intervju sa ženom, žrtvom nasilja u prodici. Emisiju je bilo teško gledati ne samo zato što je, istina, sve odlično odglumljeno.... plač, pretnja nožem "muža", već zato što se poigrava sa idejom koja, po meni, nikako nije za sprdanje....... ni na koji način, a ponajmanje ovakav! Možda sam paranoičan, ali mislim da nije slučajnost da je tzv. "skrivena kamera" emitovana baš u trenutku kada se u gradu pokreće široka akcija za izgradnju "Sigurne kuće".... Beograd očima Beagradoholika snažno živi... "nešto se kreće, raste.Ne prođe dan da nije na dnevnom redu koncert, izložba, pozorišna ili filmska premijera ili kulturni događaj alternativne vrste.TOB iliti "Turistička agencija Beograda", uspešno radi na propagiranju grada, jer iz godine u godinu je sve veći broj stranih turista, o Beogradu se sve češće piše u novinama, turističkim prospektima. Duh grada je sve življi, i može se lako desiti da dostigne snagu koji je imao famoznih 80-tih! Da li će sadašnje generacije srednjoškolaca, i studenata, govoriti jednog dana "Ehhh, beše to srećnih 2000-tih!!!"?

Nenadjebiv traži prikladan izraz: "Pada mi na pamet "Biblija drugačijosti" ali taj je totalno nepismen, a i nervira me pominjanje svetosti jer nije to poenta. U nedostatku boljih izraza, treba se pomiriti sa stanjem, barem na sat-dva ili dan-dva, svejedno. Dakle, Biblija ima jevandjelja, je l. Ok. "Drugačijost" jer "drugačijeg" nikako ne opisuje suštinu. Ok. U tu vrstu Svetih pisama ulaze uradci (knjige, filmovi, slike, blogovi...) koje sam iščitao, pogledao, video, a koje pišu, slikaju, prave ljudi koji kapiraju da sa svetom nešto duboko nije u redu. U takvim delima ljudi iscrtavaju svoj odnos prema svetu, opisuju ga i definišu, sam svet i sam odnos prema njemu. Nalećem na to često. U stvari, prvi korak je da skapiraš da i sam spadaš u te. Oduvek. Samo nisi umeo da definišeš to. Prvo si odbijao da prihvatiš, težio da se uklopiš i prilagodiš, da ne odskačeš, naročito kad si klinac u zemlji čija je ideologija istost, nalaženje proseka, najvišeg dela Gausove krive i proglašenje toga za vladajući obrazac mišljenja, govora, ponašanja. Ali uklapanje ne ide. Zato što je tvoja drugačijost suštinska, nekopirana, nepozerska. Ne znam da li ima veze sa genima, čak me ne zanima da li u istoriji moje porodice postoje ovakva ponavljanja. Jednostavno je tu. Jednostavno je moja sopstvena, nenaučena, netražena datost".

..."jedan zvuk iz jedne crne kutije u jednoj narandžastoj sobi sa dvoje bordo vrata želja za jednom potrebnom policom za knjige jedno nedostajanje ni jedan glas"...zato..."Prospi šljokice i ofarbaj,zamrljaj prirodu i prevari me.Ubodi me, neka boli fizički bol,neka priča jauk! Neka poverujem" ...mozda..."Pronadjem tišinu i nasmešim joj se. U nebu, u vodi, travama.. šumore odasvud neki zvuci obojeni tajnama"...

Šljivka prećutno gleda a ne zapaža kako se sav ovaj svet rađa i umire: "Žive neki bez odgovora na pitanje "Zašto?" Ponekad se i ja zaboravim... Sanjala sam da drugi odlaze negde gde se slepi, gluvi i nemi sudaraju sa osmehom". Vojslavov kolega sa posla je preminuo u četvrtak, što je nateralo šefa da mu da slobodan petak, plus vikend: "U ponedeljak je došao bled kao krpa. Nije lako na posao doći kada si mrtav. "Eh čoveče, izgledaš grozno",rekao mu je jedan kolega. "Kako i ne bi, pa mrtav sam. Nego zašto niste došli na sahranu?" "Radili smo", sramežljivo će kolega. Na to je u kancelariju ušao šef: "I Strahinjiću, kako je bilo, jesi li se malo odmorio?"