Nekako precutno gledam a ne zapazham kako se sav ovaj svet radja i umire.
Zhive neki bez odgovora na ;"Zashto....?"
Ponekad se i ja zaboravim....
Sanjala sam da drugi odlaze negde gde se slepi ,gluvi i nemi sudaraju sa osmehom....
Okrecem po milioniti put sholjicu....ostavljam kolutove na jutarnjim novinama ko pechate za neko sutra....
Odlozhena JA sopstvenom voljom,ko knjiga u mrachnom hladnom ormanu,poprimam mirise odzhivljenog...retki umeju da otvore tvrde ,pozhutele korice sa overama .....prijam samo ako sam udahnuta polako,prebrzo izaziva gorchinu.....
Na radiju nova pesma,teshka ko jesenja kisha -kazhu prolece je nekom....
Svaki ton ko jedna kap....
))
