I opet mi duša sve o tebi sanja...
5/3/2009
... I šta je bilo kada je **otišao**? ...
Isto, isto što i uvek biva... Praznina... Znate onaj osećaj kada ne osećate ništa a opet osećate... I drugačije, danas je bolje sutra još bolje... Prekosutra vas jedna jedina sitnica vrati hiljadu koraka unazad i kad želite da sve stane samo za trenutak, da stanete i vi, da zaboravite, da ostavite to i da preskočite sve da biste mogli da nastavite dalje...
I bilo bi tako... I zaustavila bih sve i ceo svet i Dunav, ali ne... Za mene je bio kao droga, nešto bez čega se ne može i sa čim se propada... Kako bez nečeg ne možeš, nastojiš to da imaš u bilo kom obliku... I ? I dalje se pitate šta je bilo kada je otišao?
Nije bilo ništa...
Sve je bilo kao i pre...
Pravi kraj je došao jedne jesenje noći... I te njegove suze zbog nje... Nisam mu ja bila potrebna... Bilo mu je potrebno vreme.. I tada sam otišla... Da to je bio kraj i bilo je vreme za novi početak... Iako početka nije ni bilo, iako smo se vratili prošlim životima, kako bismo započeli nešto novo... I sve je počelo da nestaje, ni ja više nisam bila ista... Ništa nije ...
***
I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.
I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.
Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...
