San
5/3/2009
... No pošto sam izvršila samoubistvo sopstvenog uma, sa par dobrih, starih filmova, vreme je za spavanje.. I nekako sve bude lakše kad se ispiše, napiše.. O da, nedostaješ mi.. I o ne, nikako ti to neću reći, ni danas, ni sutra, ni za mesec dana, niti kad te budem videla... I da, ubija samoća, veliki gradovi su smrt za male ljude, kojima tu nije mesto, a našli su se tu jer im je to samo jedan korak do cilja koji su zacrtali sebi i moraju, žele i imaju energije da ga ostvare. Kad ostanem ovako sama, bez igde ikoga, i kad znam da interfon neće zazvoniti, i kad znam da si ti negde daleko, bez namere da pošalješ sms ili možda da nazoveš, jer ti je ili previše dobro ili jako loše, na ovaj ili onaj način, da se prihvatiš telefona, znam da je vreme za san...
