Nocas sam lutao
Zelenim beskrajem,
Izgubljen u borovini pogleda...
Nocas sam lomio,
Pod prstima,
Smedje iglice,
Dok su me mirisi nosili,
Granicom jave i sna...
U osmijehu sam nalazio, smisao.
Sa usana sam pio, zivot.
I zoru sam cekao,
Ne bi li dan potvrdio istinu...
Tu istinu,
Sto me tjera da prekrsim sve zakletve.
Tu istinu,
Sto me tjera da predjem sve granice.
Tu istinu,
Sto govori da ja ponovo nisam ja sam.
Tu istinu,
Zbog koje ni sada nemam mira...
Tu istinu,
Zbog koje sirim ruke,
I zovem te k sebi...