"Draaaaaaaaaga moja...ja sam u busu za Grčku..i naravno...šta to znači? ljubim te jaaaaako.."
Eh...to je moja kuma, koja se uvek kad autobus krene seti kako je zaboravila da uradi "jednu sitnicu"..samo sam čekala kad će se javiti..
"ok..samo sad sam pred Štrandom, pa se vraćam kući po karticu..onda moram naći trafiku koje radi celu noć...pa ti sad vidi..ili čekaj jutro, ali znaš mene-ne ustajem ti ja sa pticama pevečicama.."
"Ma volim ja tebe i noćas a i  može i sutra.."
Eto..dobro mi je "prolazno vreme"...sat vremena i 15 minuta brze šetnje do Štranda  i nazad..
moj dragi me gleda i ne veruje očima..
"Sad ideš da joj uplatiš kredit? Koja  od vas dve je blesavija ? Ti što sad u ponoć ideš, ili ona što uporno zaboravlja da uplati kredit na telefon?.."
Sedam na bicikl (nek on mene služi  još dugo, dugo godina)..i krećem do bankomata a potom u potragu za trafikom koja radi celu noć..Naravno najbliži bankomat ne radi, kako to obično biva, ali ne odustajem. Šetači Zmaj Jovinom ulicom su srećni što su preživeli moj reli, a ja što bar ovaj bankomat radi...a sad "pun gas" do komšije u trafiku. Čeka  čovek..
Volim je tako šašavu..i znam da ona zna kako se uvek može na mene osloniti a i ja na nju..ipak  kuma je kuma..
"Divna si ...stiglo je..najviše te volim na celom svetu"
"I ja tebe..uživaj "