..ovako: Pozovete uveče komšiju na kafu i rakijicu i onako neobavezno mu napomenete, kako sutra nameravate da kuvate pekmez od šljiva. On će vam, kao svaki dobar komšija odmah ponuditi svoje šljive, jer vaše baš i nisu nešto najbolje rodile, kad ne umete tako lepo i dobro da ih prskate kao on. Vi od srca prihvatite poklon, i svih onih 6 kilograma šljiva lepo operete, očistite od koštica, i stavite ih u veliku šerpu pekmezaru. Preko njih pospete 1.5 kg šećera, pa ih lepo izmešate, rukom najbolje, prekrijete krpom i ostavite ih preko noći da odstoje i puste sok. Sutra ujutro, ustanete lepo u 7.30 sati, pristavite kaficu, al’ na veliku ringlu!! Kada je kafica gotova na tu istu ringlu poslažete čepove od piva po rubu ringle i na nju stavite onu šerpu pekmezaru sa šljivama koje su pustile sok u toku noći. Ringlu ostavite na 2 slobodno a može i na 2.5. Zašto čepovi od piva? Pa da ne zagori šerpa a „radi“ ko da je na goloj ringli... Samo nemojte staviti čepove u sredinu. Biće vam šerpa nestabilna, pa mož i da se prevali... E sad ste mirni bar dva sata. Za to vreme uživate u onoj kafici na terasi, prisećate se gde ste ostavili tegle u koje treba nasuti onaj pekmez kad bude gotov, a uz put gledate u baštu onog komšije što vam je sa desne strane, a koji je juče otišao kući i neće doći nedelju dana.. Gledate one šljive kako otpadaju, pa lepo ustanete, i nakupite u haljinče još jedno 6 kg šljiva..da se nađe. Dok ste skupljate ove šljive setičete se gde su vam tegle, pa ćete lepo kad ste oprali i ovu novu turu šljiva, oprati i tegle, staviti ih na sunce da se ugreju i osuše na prirodan način. Povremeno promešate onaj pekmez, drvenom varjačom-obavezno i ne ostavljajte je umočenu u pekmez. Malo srknete- sad već drugu kaficu, i pekmez je več počeo da se zgušnjava. Da vam ne bi bilo dosadno dok ga ukuvavate, poželjno je obavati jedan poduži telefonski razgovor, sa drugaricom, i dobro se istračariti.. Sad je pekmez već počeo da „vrca“ iz šerpe, pa polako završavajte razgovor da vam ne bi vrcno pekmez u oko... Kako da znate kad je dosta? Lepo. Uzmete mali tanjirić, sipate na njega jednu kašikicu pekmeza, stavite u frižider i sačekate da se ohladi. Sad tako ohlađenom pekmezu proverite gustinu. Ako je to ono, što vaši ukućani vole, skidajte pekmezaru sa ringle i sipajte u one osunčane tegle. Ja ih zatvaram odmah, dok je pekmez vreo. Zatvaram ih metlanim poklompcima, da se vakumira. Ima još jedan način vakumiranja. Kad naspete pekmez u teglu, brzim pokretom, okrenete teglu naopačke i vratite. Gotovo! Vakumirano 100%. Malo će vam poklopac biti musav kad otvorite teglu, da ga na lebac mažete, ali proveno je da se neće pokvariti. Nije još kraj.. Sad lepo onu drugu turu šljiva koju ste očistili od koštica stavite u tu istu pekmezaru, preko šljiva sipate opet 1.5 kg šećera, promešate, ali sad smanjite ringlu na 0.5. ringlu. Zašto? Pa lep je dan, treba iskoristiti sunca malo i za sebe, ne samo za tegle. Odete na sunčanje od 14-17 a one šljive puštaju sok samo tako, kao da su prenoćile. Jednom u sat vremena siđete dole, popijete neko pićence da se osvežite i bacite pogled na pekmez. Jednom ga promešate, čisto reda radi.. Sunce je zašlo, vreme je da ukuvate i ovu turu pekmeza... Postupak je isti, samo sad sa nekim drugim tračarite... Sve u svemu pekmez kuvate 4 sata. Od trenutka kad proključa do momenta nalivanja u tegle. E tako.... i prijatno.