Upravo sam se vratila sa tradicinalnog porodičnog okupljanja koje se održava uvek jednom godišnje..Evo još jedan deo iz majkine knjige i neću vas više daviti...

MOJA UDAJA

Došlo je proleće. Bio je mesec maj. Nas iz Čuruga pozovu u skupštinu u Elemir u goste. Bilo je mnogo gostiju iz više sela. Lepo je bilo. Tamo je bio i Vuja iz Mola. To je bilo moje peto viđenje sa njim. Samo smo se pozdravili, ništa ga nisam pitala a ni one mene. Razišli smo se kući. Posle nekoliko dana dođe Vuja u Čurug. Ode kod mog brata Marinka i kaže da hoće sa mnom da se ženi. Marinko ga je ubeđivao da ni ne pokušava, da zna da se neću udati za udovca, da sam  nedavno odbila jednog sa jednim detetom, a on ima troje. Vuja mu je rekao: „ Ja ću da pokušam”. I tako Vuja  u skupštini kaže našem slugi koji je služio  službu u škupštini šta hoće. Takav je bio naš običaj. Taj se čovek zvao Ljuba Milin, ja sam ga zvala čika Ljuba. On kaže mom ocu da bi se Vuja ženio sa mnom. Tata kaže mami i naravno meni ništa ne kažu. Vuja otišao kući i čekao odgovor. Moja tata napiše kartu da ga odbijamo to veče mi da kartu da sutra odnesem na poštu. Ja sam znala da je to odgovor i pogledam šta piše. Vidim da su ga odbili. Ne znam šta mi je bilo i kažem da ja neću poslati tu kartu, da ja hoću da se udam za Vuju. Kad je moja mama buknula na mene: „Jesi ti poludela da se udaš na troje dece, staru svekrvu a još i Olgin stari otac živi sa njima. Ti ništa ne znaš. Jel hoćeš da budeš maćeha? Zažalićeš ako se udaš”

            Još je tu vikala na mene, tata je samo rekao: „Ostavi je neka sama odluči”. Meni mama kaže sa uzmem drugu kartu da odnesem kod čika Ljube, on će napisati šta ja kažem. Sutra kupim drugu kartu i mislim: „Što ja da idem kod čika Ljube, kad mogu i sama da napišem”. Mada to nije bilo po našem običaju baš u redu, uzmem kartu i napišem otprilike ovako: „ Dragi Vujo, kad  možeš dođi. Udaću se za tebe. Pozdrav Merima”.

            On brzo dođe. Ne znam da li je bila nedelja ili običan dan. Dogovorimo se  i brzo smo se upisali u opštini. Sad je samo trebalo da prođu tri nedelje pa da možemo da se venčamo. Mileni su javili da ću se udati za Vuju. Ona dođe brzo kući, bila je nešto bolešljiva. Kaže da će otići u Mol, tamo je bio jedan stariji lekar jako dobar, da je pregleda a otići se  i da vidi Vuju i decu. Kad se vratila iz Mola, donela mi je sliku sa Vujinom decom. Meni kaže:  „Nemoj da se plašiš biće ti tamo dobro”. Naravno da sam se brinula. Idem od kuće u nepoznatu kuću. Sama sam odlučila, sad šta Bog da.

            Vuja je dolazio nekoliko puta za to vreme u Čurug. Ponekad mi je i pisao a i ja njemu. Bila su to tako obična pisma da bi se sad i mi smejali...