Leto, godišnji odmori. ..
Svi mi volimo da odemo u goste...
Meni često dolaze gosti. Volim goste.
Zapravo to i nisu gosti, to su kumovi. Otišli su davne 1979 godine na "kratko" i malo se zaneli, te ostali tamo-sve do dana današnjeg, a i nešto ne žure da se vrate. Kad kažem ne žure sa povratkom, mislim na onaj totalni povratak.
Ono što jako volim kod njih, je nestrpljenje kod dolaska, brojanje dana-koliko još.... Narednih 15-tak dana oni  uživaju. No, dobro što oni uživaju, nego  što i ja uživam. Prija mi njihovo oduševljavanje ovom našom zemljom. Blaženo lice kad se jede. Svakodnevna čežnja za pljeskavicama, uzdisanje kad se pije pivo....vino...kad čuju tamburaše. Opčinjenost  je još veća, kad svako veče gledaju prepune kafiće i čežnjivo uzdišu za takvim načinom života  u svom gradu.
Svake godine se trudim da im nešto novo priredim, neku novu čaroliju...Pronađem neko novo mesto za provod, neko novo mesto za izlazak.... I sad se isto pitam, želim li ja to da njima  ogadim njihov grad, ili možda  želim da ovaj moj prikažem u prelepom svetlu, kakav i jeste?