Sklopio sam svoja slomljena krila, osecam hladan dodir i tresem se. Negde izmedju lazi i istine borim se a krije se neka senka, dusha je potonula u tamu. Ledena kisa hladi lice a taj vetar prolazi kroz mene kao da sam brod sa jedrima i opet tishina.Led... kao neki nokti koji se zabijaju pod kozu i drze me a bola nema. Vidim horde usijanih glava koje prolaze pored mene a i ne primecuju me, samo glasovi koji prolaze i nestaju polako. U vodu padaju sva nadanja a onda - dodir ... i ruka koja mi se spusta niz lice nezno, i pocinjem da treperim. Bez njega ne mogu jer vraca me u zivot. A taj osmeh koji me gleda, cuti a sve mi je vec rekla. Deo mene zeli da zivi, onaj drugi odavno mrtav ima dvanaest godina... mnogo je bash mnogo.A nisam ni sanjao da doci ce spas i ponovom dizem  krila u vis kao pcela posle kise. Bicu jachi nego ikad i nazad se ne vracam na dno, letecu opet ka Suncu samo mi daj ruku koja znaci spas.....