Da napishem neshto kako kad... https://www.blogoye.me/tishina/ sr Sat, 18 Jul 2026 20:15:57 +0200 BlogOye! Evo slucajno sam pretrazio ovaj blog i opet dosao ovde. Nekad sam pisao svasta nesto a onda su dosle neke druge situacije. Pisao nekad ne zbog drugih, nego eto tako sam osecao potrebu da kazem nesto. I nije mi bilo bitno dal neko cita ili ne. Dosta toga se izdesavalo i ako stignem vremenski mozda bacim koje slovo opet. Vidimo se mozda ... Tue, 10 Nov 2020 19:49:00 +0100 https://www.blogoye.me/tishina/110003/ Davne 1999 godine sam ostavio kucence negde oko juna meseca. Majka mu je bila kod mene dosta dugo ali ostarila je. Mali mesanac zuckaste boje pa je i ime dobio Zutja. Da bas kao ovaj na slici. Odrastao je sve brze, pravio nestasluke po dvoristu i lajao na macke koje prolazile pored njegove kucice. Nosio cipele i patike gostiju kad dolazili kod nas pa opet niko se nije ljutio. Znao je da cvili kad ja podjem negde biciklom, kao da kaze "HOCU I JAAAA ", pa ga povedem ako idem negde blize. Trckarao ispred mene i sve se okretao da vidi idem li ja za njim. Opet kad naidjem autom ispred kapije znao je da laje onako i da poskakuje, raduje se gazdi . Posebno je voleo da se skita ulicom sam i da njushka nesto. Cak se i preskakao preko ograde kao covek , samo da bi izasao. Ili trazio gde moze da se provuce sa druge strane dvrista. Prava baraba. Redovno mu kupovao ogrlicu protiv buva i krpelja, pa je te bede bar bio spasen. U zadnje vreme je slabo video i chuo. Ostario je bash a po njegovim psecim godinama to je oko 84 !!! Malo li je? I kako bese ova zima i sneg jedne noci dosao pred vrata, smrzao se valjda i cvileo. I nekako nije mogao vise. Odneo sam ga u kotlarnicu na toplo dok prodje hladno vreme. Nije mogao vise, doslo mu vreme valjda. Slabo je i jeo i pio vodu a meni ga bese zao. Evo i sad mi stoji knedla u grlu dok pisem ovo. Tako par dana je lezao grejao se ali nije mogao da izdrzi. Od sve muke nisam mogao da ga gledam kako se muci bez hrane i vode. Pozvao sam veterenira i dosao da ga uspava. Mislim kao sto on rece, da je i to humano nego onako u mukama. Eto seti cu ga se uvek kad pogledam u kucicu njegovu. Ipak je bio kod mene 12 godina moj Zucko. Sun, 26 Feb 2012 19:01:00 +0100 https://www.blogoye.me/tishina/92717/ Doslo neko vreme, bolje ziv nego mrtav!! Tako bar u shali kazu neki ljudi. Svako od nas ima nekoga koga vise nema a mene progoni nesto evo vec neko vreme. Prodjose na brzaka dve godine od kako je umro nash komshija, drug, prijatelj. Samo jedno pre podne mi javili na poslu. Nisam ni bio svestan svega toga u tom trenutku, valjda od shoka. Secam se kad se doselio u nashu ulicu a mi bili klinci ko i svi drugi. Igrali se posle skole, vozili se bajsovima i pravili razne pizdarije. Zavrsila se i skola i pocelo se raditi a opet smo se druzili sto jedan kod drugoga, sto po gradu izlazili. Rano je izgubio oca a kasnije ziveo sa majkom i dovrsavali zapocetu kucu. I sam boleshljiv, stiglo ga po terenu na Kosovu dok isao kao pripiadnik MUP-a. Mozda je ponesto i krio, nije hteo sve da nam kaze a mi naslucivali opet. Verio se sa nekom devojkom i ziveli mesec dva, ispostavilo se da to nije uopste prava stvar pa se razishli. Ko zna mozda mu takva i sudbina bila. Ubrzo posle toga i majka mu se razboli i umre. Sirotica trudila se da zavrsi kucu da bar on ima sve. Ali eto i njemu se nije dalo pa je posle 3 godine i on umro kazu od srca. Nasao ga kolega u sobi gde je pao. Sahranismo ga kako dolikuje krshtenom coveku ( kao sto rece onaj u filmu ). Kuca ostade prazna, ali da opet ne bude bez ikoga dosao njegov kolega da zivi. Opet bolje nego da zivi kao podstanar. Zao mi je samo sto niko ne ode da obidje grob i upali svecu, svi ga zaboravili tako brzo. A on sa svima bio dobar, svakome se javljao, pozdravi. Neki drugari se pravdaju kako treba da odu al sve nemaju vremena, drugi pak cute i nista ne kazu. Dal ih je stid il to ne znam. Ja odem kad god mogu i nije mi teshko, za druge me vise i ne zanima. Htedoh reci samo da i dok si ziv ne postuju te a josh i kad umresh mnogo manje. Jebem li ga ko zna kakvo ce vreme tek doci. Sun, 05 Feb 2012 17:56:00 +0100 https://www.blogoye.me/tishina/92465/ Nikad se ne zna sta donosi dan, u jednom trenu imas sve, al zivot chudna pravila ima. I pored svega hrabar je on, bori se kako zna i ume, obrishe suze i nastavi dalje. Ne da da mu zivot bude kazna..... Skrhan od iznenadjenja, ni sam ne veruje shta mu kazu polako silazi niz stepenice...izlazi laganim korakom sa vec zapaljenom cigaretom a misli odlutale daleko.... Naravno opet se svodi sve na zdravstvo i njihove greshke u radu i to sve cheshce u zadnje vreme. Bio mu je sasvim obican dan, sa svakodnevnim obavezama. Zurba tamo vamo, jurnjava po gradu, guzva u saobracaju, klasika. Dobija poziv na telefon od bliskog rodjaka, da ode do gradske bolnice i da krv za nekog iz familije kome je to potrebno. Odlazi u zavod za transfuziju krvi sutradan ujutru i cheka svoj red, kako bi to shto pre zavrshio. I dodje njegov red, dok su bunarili po kartonima gledao je ostale ljude onako sanjivo. Rekao je za koga daje krv da bi to upisali tamo vec. A onda kao da ga je udario grom ili josh nesto gore. Medicinska sestra mu kaze da ne moze da on da krv!!?? Kao zasto kad sam prosle godine u ovo vreme dao opet za nekog rodjaka. Ne ne mozejer vi imate HEPATITIS B. I sam zgranut to shto je chuo ostaje bez teksta, prosto ne veruje kao sto ne bi verovao ni svako drugi. A onda je pitao zasto nije obaveshten o tome? kako mu niko nije javio, ili ga pozvao da se javi? Da se ispita sve to i da se chovek lechi!!! Svi su odmahivali glavom kako nisu oni nadlezni, nisu znali , ili nisu upuceni u taj sluchaj. Posle te rasprave sa njima i vidno zbunjenih ljudi u cekaonice otisao je sav nervozan i pokunjen. Pricao sa nacelnikom bolnice, i naravno to je sve nekako promaklo. Ali spremice tuzbu najverovatnije da to prelomi jednom sa njima. I sad se pitam ja, ko je tu lud a ko zbunjen. I ko zna sta cheka choveka vec sutra..... Tue, 06 Dec 2011 20:32:00 +0100 https://www.blogoye.me/tishina/91705/ Izvini... Za sve recheno i nedorecheno, Za sve javno i skriveno, Izvini... Za ono sto je trebalo precutati, I za ono sto je trebalo reci, Oprosti.... Za poglede koje sam upucivao tebi, Trazeci te u drugima, Oprosti.... Za sve granice koje sam presao, Oprosti i za one koje je trebalo da predjem... A nisam... Zaboravi... Ono malo sto rekoh, i ono mnogo sto precutah... Zaboravi... Onu dugachku cutnju... Prichao bi ti o mnogo chemu, al nisam mogao da dozvolim da mi podrhtava glas.. Okreni se i zaboravi... Onaj dodir u prolazu... Ovu kishu i ochajan dan... Okreni se... Zovu te... Zaboravi ovu zajednichku cutnju kojom smo rekli previshe, I ono malo rechi kojima nismo rekli nishta... I molim te, Ne pitaj me shta sam hteo reci.... By Anonymous Tue, 25 Oct 2011 23:30:00 +0200 https://www.blogoye.me/tishina/91079/ Sivo nebo nad gradom i krece se nekud bez svog plana. Vetar nosi po koji suvi list niz dugacku i praznu ulicu, i pas onaj lutalica trazi svoje skloniste za nocas. A onda prizor onako koji mi zapao za oko , dvoje staraca koji prelaze vetrovitu ulicu i pridrzavaju jedan drugoga. Jedna od mnogih, duga vecita ljubav izmedju njih, mada je bilo tu i svadja i hrabrenja i podrzavanja i rasprave ko vise voli koga... Koliko puta je ona sa zebnjom chekala njega, mozda malo da je i popio a on se pravdao i izvinjavao da je ne povredi. Svaki taj trenutak mi se stvorio pred ocima kao kakav film na starom platnu. Stajao sam  pored Dunava i shaputao mu kako volim nekoga onako tise da samo on zna, moj stari ortak i Mesec zuti. Da... obasja mi put uvek i pokaze koji je pravi...bar se nadam. Verujem mu, nije me prevario do sad. Moj drug. U nadi da ce i Dunav i Mesec preneti joj moje saputanje u svakom talasu koji prodje ka obali.  A koshava ona hladna i jaka opet ce niz Dunav po ko zna koji put, mozda necu moci vise da shapucem. Pricacu glasnije .... Sun, 09 Oct 2011 19:01:00 +0200 https://www.blogoye.me/tishina/90980/ Ostale su strasne reci nerecene, Samo tvoje oci, mirne kao tmina, One su gledale i slusale mene; Moj bol na tvom uhu pevase tisina. Kakva himna srca, ta rec nerecena ! Ta rec sto ne pozna bespuca i bludnje ! Kad tisina zbori mesto nas, rec njena Ima svu cistotu sna i bolne zudnje. Ta blaga muzika ljubavi sto cuti, Ima mir molitve u dubini duha: Nikada se recju lazi ne pomuti,  Niti se glas porocni dirne naseg sluha. Ideja u nemi kamen uvajana; Vera sva u suzi sto nece da kapi Ta zakletva sto je u nezna cas dana; I najvisi zakon bola koji vapi. ( J. Ducic ) Wed, 28 Sep 2011 20:27:00 +0200 https://www.blogoye.me/tishina/90892/ Daj mi snage da volim i kad je tesko da prastam i kad nemam snage da zelim i kad nastanu sushe daj mi snage da verujem i kad chujem zvona da nadjem put i kad se izgubim da se molim i kad nas nema daj mi snage... da izdrzim i kad stanem da plivam i kad tonem da se dignem i kad padnem daj mi snage da prepoznam boje boli da vidim ko me koliko voli da cutim i kad bi nesto rekao daj mi snage... Sat, 03 Sep 2011 22:43:00 +0200 https://www.blogoye.me/tishina/90652/ Trazili smo po tudjim zalutaim osmesima, blesavo razvucenim i praznim... Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena, otrovnom dahu sopstvene setve. Upijali bezvezne reci u nemim odjecima zamorno tupim i neprolaznim... I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena... san koji uzlece iznad kletve. Ne, nisi ti iluzija... tako nesto ne postoji. U iluziju veruju izgubljene dushe. U svakoj dozi nemira koja bojom telo zesti ozivljavaju dubine sto te videse i chuse kako izranjas iz svemira kroz pauchinu svesti.... Izgubljeni trenuci slazu se u memljive kule otezalih eona vremena.... Ustalasani se oblici stapaju s okolinom i prelivaju poslednje kapi. I one sto su sve videle, i one sto se chule posrcu pod teretom bremena... Hoce li se bar jedna obojiti svojom silinom pre nego sto se stopi, ishlapi?  Ne nije sve iluzija... tako nesto ne postoji. U iluziju veruju samo umorni i stari. U svakoj senci trajanja nazirem nesto o tebi sto mi zenice boji i cutanje osmehom zari dok te u moru kajanja nalazim negde u sebi ..... By SV-M Sun, 15 May 2011 20:08:00 +0200 https://www.blogoye.me/tishina/88492/ Jos mi dushu greju neke slike,svako veche kad legnem da spavam. I kad zmurim i kad gledam u plafon pod kozom tutnji kolonija mrava, ne daju mira. Treba da znash da neko te pamti i seca se tvoje kose, ochiju, mirisa...chuva te u osmehu. Ipak utisham srce i pozelim neke carobne trenutke, ko zna desice se !! Odmoricu se od obichnog dana da ne izgubim razum za sutra, a sutra ne zanima me dal ce se neko penjati na Mesec k`o da tamo ima nesto vazno. Mozda kad nam se oci zasijaju u mraku i pesma kad nas dotakne odemo negde visoko ... smislicu neko nebo za nas, Moze, moze ova luda glava da stvori tako nesto ..... Spavaj, sanjaj moje malo zlato .... tiho noci .... Sat, 07 May 2011 21:13:00 +0200 https://www.blogoye.me/tishina/88238/