Proslo je izvesno vreme...osecanja se smirila a i srce. Zivot me nosi dalje i dalje i ko zna gde, u neke nove pobede i poraze. I sneg i zima kao i svake godine a secanja nadolaze, kao da je bas vreme za njih. Kako potisnuti tako nesto u dubini dushe? Da ne bude vise snega? ne, ne ipak ko zna mozda je to i dobro. Setiti se da sam nekog voleo ali to vise ne postoji. Ipak tad sam i voleo sneg, i nije mi bilo toliko hladno valjda se duhsa ugreje pa ne oseca hladnocu. A tragovi tvoji su ostali u belom snegu i negde u duboko u meni. Secam se ti i ja u toploj sobi kako sedimo i gledamo kroz prozor, prolaznici idu svojim putem. A mi kao klinci neki se gledamo i smeshimo jedan drugome. I svece koje su gorele na stolu a onaj miris pomesan sa duvanskim me je udarao u glavu. I svako vece gasi se taj plamen, i budi tiha patnja koju samo ja cujem, mozda i posebna jer samo mene boli. I sada posle toliko svega odmakao sam daleko, jedino nasao spokoj koji mi je nedostajao. Ali uvek cu biti zauvek tvoj ..... znas ti to