Na zadnje letovanju upoznao lika iz Novog Sada koji je nesto pametno rekao o putovanjima. Kako nas narod odlazi po svetu da vidi Ajfelov toranj, Piramide, Toranj u Pizi, i jos mnogo toga po svim Evropskim drzavama i po belome svetu.A nije obisao svoje neke svetinje i znacajnija mesta koja su mu tu pred nosom. Ja skoro bio u manastiru pored kojeg sam prolazio mnogo ali mnogo puta, a trebalo je samo da skrenem i vozim jos 2 km do njega. I evo malo cu ga opisati sada.
Ime svakog srpskog manstira u sebi krije neku tajnu a za pripovedanje zanimljivu prichu. U toj tajnosti ne oskudeva ni ime manastira Rukumija koji sagradjen u 14. veku danas kao i nekad "zivi" svoj mirni zivot na levoj obali Mlave. Legenda kaze da je manastir dobio po Jelici, koju su, posto je oklevetana da je ubila dete, muz i braca kaznili tako sto su naredili da je rastrgnu konji. Manastir se nalazi na mestu na kom je po predanju, palanevina Jelichina ruka. Manastir je nekoliko puta rusen i obnavljan.Turci su ga spalili do temelja a  kasnije obnavljali knez Milosh i narod od cigle koji je doneta iz obliznjeg Viminacijuma.Manastir ima i dve cesme, Redusha i Jerinac i kako se veruje obe su sa lekovitom vodom. Obe cesme su cesto posecivane, jer se nalaze na mestima na kome su,po predanju pale Jelichne oci. Duhovno skloniste svih onih koji se mole za spas. Iako jednostavne spoljashnjosti i ne tako bogate unutrashnjosti, ovaj manastir sa kivotom prepodobnog Martirija Sinaita, u narodu vazi za isceliteljsko mesto. Iza svojih kitnjastih dveri, manastir Rukumija skriva svu svoju lepotu, duhovnost i mir.  ako budete prolazili kroz Branicevski kraj ka Pozarevcu i Velikom Gradistu nadjite malo vremena i obidjite manastir.