Neki dani su stranci. Mnogi kazu da sedmi zvuchi kao stranac. Godine i godine nedelja plove u jedno vece. Ja menjam svoje ime kao Sunce shto zalazi u ochima stranca, hoce li pogledati neko to lice? Nisam mogao videti da li postoji sedma boje duge. Ipak, znam da postoji. To je belina. Belo, jedinstvo svih boja.Harmonija u kojoj sve pochinje i  zavrshava. To su ochi stranca. Svuda gde prodje ostaje pustosh. U svakom gradu isti, pusti san. Praznina koja mnogo govori. Ona donosi ukore sa okruglog stola proshlosti. Pogledao sam u ochi strancu. Video sam ono shto neko ne moze da vidi, samo belina ostaje daleko iza zenica sedmog stranca.
Bili smo stranci u poznatoj igri pion i laufer na shahovskoj tabli nestvarnim bljeskom noci zavedeni, nashi snovi nestajali su u tami. Nismo mogli da stvorimo mnogo ni toliko toga sebi da damo, previshe smo bili daleki i polako proshlost predajemo zaboravu. Kajanjem se ne moze ici u buducnost ni istina izvuci iz zamagljenog cilja. Ponekad moze da boli sve shto se otkrije prerano i zaljubljeno voli.