Na periferiji grada vidim oblake pune lazi. Neke kishne kapi klize joj niz lice i kvase trepavice. Ona stoji nad rekom i zamishlja sebe kao dinosaurusa koji izumire...Mozda je isuvishe mrachno da bi video koliko je svetla oko nje. Mozda je isuvishe tuzna da bi video to njeno nasmejano lice svoje stvarnosti. Ipak stoji tu ne zeleci da pogleda ka istoku. Cuti a reka je vuche. Ostaje joj samo da zamishlja da ce opet biti lepo i da ce pesimizam potonuti u vode zaborava. Kao da za nju nema spasa, ali znam ja izvuci ce ona poslednju snagu iz sebei josh jednom i krenuti ka istoku.  Shetam trotoarom izbezumljen, od alkohola mi krvave ochi  i dima. Hodam a ne osecam da hodam. Gledam, a pogled mi se ledi u oku i ne vidim ljude sa dna koji se  krecu ulicom.Mislio sam da joj kazem, da je prekinem u tom njenom svetu da podigne glavu, odbaci bes i da bude sa osmehom  da vide da i drugi postoje.