Pet je sati, ali to nema nikakve veze ni samnom ni sa tobom ...... Golubovi, pre ili kasnije, stizu na krov crkve sv. Marka. Mogu da cute ili da guchu i stvaraju prazne svetove ali stavljaju glavu pod svoja krila i uranjaju u sopstvenu unutarnju belinu. Njihova srecna , mrtva tela kasnije ljubi ovaj vetar.
Nishta od ovoga se nije dehsavalo meni. Bezao sam od istine a dobio laz. Bezao sam od izbezumljenih pogleda koji nisu shvatili moje rechi pune beskrajnog ochajanja. Da li sam zeleo da laz traje ili ne ?? Obmanuo sam i sebe i sve. Neko se tudjom sudbinom igra, pomuteci sve planove. Ostavicu njih da prichaju da je negde postojao neko. Samo oni su daleko od svih strana trougla istine u kome se vrtimo mi, bezimeni i nemi robovi surove lazi koja se ne prashta. Igram i dalje. Devet crno. Neka odvedu njih i ne kvare uspomene proshlosti. Desetka dobija. Probio sam okvire istine.Pustio sam da se sve razbije i razleti gubeci se i seni dima. Nikada ne beshe veche tako tuzno. Nikada shum vetra nije tako jasan, kao te veceri, na svojim rukama donosio zaborav......