3/12/2008 - ТАТА када се Су нце рађа из дуге?

Сваког јутра, сат иза поноћи, стотине и хиљаде људи из свих крајева света упућују се на четири сата дуг пут од манастира свете Катарине до врха Мојсијеве горе на Синају.
Пењу се верници, туристи, разни знатижељници, да на 2.600 метара надморске висине дочекају праскозорје и виде једно од највећих, за сада и науци необјашњивих чуда - рађање сунца из дуге!
Све делује скоро нестварно, али је истинито. И, почиње овако:
У 5.11 изнад планина појави се дуга. Брзо нараста према висини неба. То траје десет минута. Онда се по њеној средини "створи" светлећа тачкица, у својој посебној боји, различитој од дугиних. Ту је мање од два минута, а затим почиње да

расте и за непуна три минута постаје полулопта оивичена црвенкастим прстеном. Све то, опет, не траје дуже од два минута. Тада црвенкасти прстен постаје беличаст, налик бурми, односно прстену свете Катарине, који сваки православни хришћанин добије на дар када у храму у подножју Горе псисуствује богослужењу.
Тек када се дуга спусти иза високих планина, из ње настаје добро познато обличје сунца. Високо на небу. Астрономски феномен на Мојсијевој гори научници сматрају натприродном појавом и не упуштају се у дубља објашњења како до њега долази. Сви се слажу у једном - и верници и туристи и научници: тај тренутак на Мојсијевој гори је више него величанствен.

3/12/2008 - ТАТА воли.ме

Домен Црне Горе - хит на интернету

Црна Гора је имала много среће када је као ознаку на Интернету добила "ме" јер су многа имена, то јест адресе са тим завршетком веома тражене.

Септембра 2006. године ИСО је примила Црну Гору и одредила јој државну скраћеницу "ме" за адресу на Интернету. Како се испоставило, та скраћеница је веома интересантна пошто, како на енглеском тако и на српском језику, има исто значење и, уз добро име које јој претходи, може лако да се запамти.

Тако су, на пример, могуће многобројне популарне комбинације попут "купи.ме" на српском или "buy.me" на енглеском, па је то разлог што је та скраћеница тако много тражена.

Зато није изненађење што је најпре задржано око 3.000 "домена" са скраћеницом "ме". Од тога је 2.600 најинтересантнијих адреса продато лицитацијом, а још 400 је резервисано за црногорске институције.

Прве статистичке бројке везане за увођење скраћенице "ме" показују одличне резултате. У прва два дана увођења скраћенице "ме" као замене за "yu", регистровано је више од 50.000 домена са "ме", а после 14 дана број адреса попео се на 100.000.

Већи део регистрованих адреса са скраћеницом "ме" отишао је у САД (50 одсто) и у Велику Британију (11 одсто).

Према процени Предрага Лесића, директора Установе за регистрацију адреса са скраћеницом "ме", до велике потражње дошло је услед све веће тежње корисника интернета да имају интересантне адресе.

Лесић очекује посебно велико интересовање за личну презентацију на Интернету, за адресе са скраћеницом "ме", као и у контексту "социјалне мреже".

У међувремену, постале су познате и цене за које су продате неке адресе са скраћеницом "ме". Тако су адресе "toyota.me" и "only.me" продате за 90.025 односно 33.405 долара.

Крајем септембра у Њујорку је одржан састанак трговаца интернет адреса "T.R.A.F.F.I.C" на којем је продато више адреса са црногорском скраћеницом.

Један купац је, између осталих, платио 20.000 долара за адресу "kiss.me", други 17.500 долара за "buy.me", а трећи је дао 70.000 долара за "date.me".

Још се лицитира велик број занимљивих адреса с црногорском скраћеницом, као што су "bestmoney4.me" или "mama.me".

Црна Гора има среће да је добила државну скраћеницу за Интернет која се може лако продати на међународном тржишту, кажу стручњаци.

Сличну срећну околност су имала и острва Тувалу, чија скраћеница гласи "тв". Само продајом адреса са том скраћеницом та сићушна земља остварила је приход у висини 50 милиона долара.

После првих лицитација Црна Гора је успела да заради два милиона долара, чиме је оборила све рекорде, па стручњаци очекују се да ће Подгорица остварити сличан, а можда и бољи приход од Тувала.

Машала!

2/12/2008 - TATA шта је то "За инат"?

Прва награда на 41. конкурсу новинске карикатуре ”Пјер” отишла је у понедељак у руке Мухамеда Ђерлека, за приказ неколицине наших сународника који кроз лавиринт, кроз безизлаз, траже решења за своје муке, играјући српско коло.

Карикатура нуди више значења. Онима који су по природи оптимисти, учиниће се како Срби и у својим најтежим тренуцима не дозвољавају себи да се предају и клону духом, већ настоје да се некако извуку, престроје и припреме за нова искушења. Умерени песимисти, међутим, запитаће се откуд Срби, по ко зна који пут - са песмом или без песме - у изнудици, безизлазу, пропасти. А они трећи, песимисти по занимању, затражиће психијатријско вештачење!

Сам аутор о карикатури каже:"Покушао сам да карикатуром осликам српски народ, тај инат који су - иако је својствен и осталим народима бивше Југославије, управо Срби довели готово до ранга институције."

Тата читао јутрос у НОВОСТИ-ма

1/12/2008 - ТАТА желим да се играм са Дорис

 

Захваљујући Новосађанину Здравку Живковићу, разноврсно тржиште божићних поклона у Америци   обогаћено је једном оригиналном математичком слагалицом за једног или два играча. У најновијем децембарском издању америчког месечника „Гејмс”, игра „Дорис”, аутора Здравка Живковића, коју производи компанија из Мериленда „Кејдон”, проглашена је за најбољу слагалицу у 2009. Од многих других „мозгалица”, „Дорис” се издваја по неограниченом броју комбинација и, како истичу специјалци за игре, она баш због тога не може никоме никада да досади. Састоји се од 24 осмоугаоних плочица распоређених на четири поља у три боје, а игра се по једноставном правилу слагања плочица на поље са истом бојом. Има бесконачан број решења. Играју је деца и старији људи, заинтересовани да вежбају мождане вијуге. „Дорис” је скупља од многих других игара у америчким продавницама, стаје 125 долара, али после препоруке престижног часописа „Гејмс” нема никакве сумње да ће се она брзо распродати. Јер бројни љубитељи свакаквих игара у САД не питају за цену када изађе нешто овако оригинално као што је креација Здравка Живковића.

И ТАТА би сине....

1/12/2008 - TATA, 5.11 ® PATROL FLEECE JACKET

Shipping Weight: 1.50 lb / 0.68 kg

26/11/2008 - ТАТА, зашто је чишћења снега и леда обавеза &

Одлуком о одржавању чистоће прописано је да су за чишћење снега са јавних површина одговорни њихови непосредни корисници, то јест физичка и правна лица којима су те површине поверене на управљање, коришћење или одржавање.

Јавно комунално предузеће „Београд-пут” уклања снег и лед са коловоза и то: улице првог приоритета два до четири сата по престанку падавина и улице другог приоритета у року од 48 сати по престанку падавина. Први пут ове године, „Београд-пут” ће на основу налога Дирекције за путеве моћи да реагује превентивно, тачније уколико се очекују веће падавине, со и калцијум-хлорид посипаће се и пре њих на око 180 улица које имају нагиб већи од два одсто, како би се предупредили и смањили проблеми у саобраћају.

Јавно комунално предузеће „Градска чистоћа” чисти снег и лед са пешачких зона, пешачких прелаза и пасарела, јавних степеништа, тротоара ширих од пет метара, тротоара испред пешачких прелаза, из пролаза и са уличних сливника. ЈКП „Зеленило – Београд” чисти снег и лед са пешачких стаза у парковима и са тротоара око паркова. „Паркинг сервис” уклањаће снег са јавних паркиралишта по приоритетима, „Београдски водовод и канализација” чистиће сливнике и сливничке везе, „Погребне услуге” задужене су за стазе на градским гробљима, а Дирекција за јавни превоз надлежна је за организацију уклањањања снега и леда са најпрометнијих стајалишта јавног превоза. Инвеститори и извођачи радова организују чишћење тротоара и пешачких стаза које се граниче са површинама на којима се гради. Обавеза је и свих грађана, тачније физичких и правних лица, да чисте снег и лед испред својих зграда ако су тротоари широки до пет метара.

За предузећа и правна лица која не очисте снег и лед прописана је казна од 5.000 до 500.000 динара. За правна лица и предузетнике који не изврше ту обавезу прописана је казна од 10.000 динара. Казна за одговорна лица у правним лицима, као и за грађане износи 2.500 динара, а оне који не очисте снег и лед комунални инспектор казниће на лицу места.

25/11/2008 - TATA води ме у . . . .

"ИКЕА" најзад у Србији!

Шведска компанија „Икеа" ускоро ће почети изградњу производно-продајног центра у Београду.

Најпознатији светски произвођачи јефтиног намештаја већ су почели да израђују пројекте будућег пословног објекта, који ће највероватније бити смештен у београдском насељу Вишњица.

24/11/2008 - TATA шта је то Shaun the Sheep

Нежност која свима недостаје,
а подсећа на додир чисте рунске вуне.

23/11/2008 - ТАТА КУПИ МИ АУТО: 50.000 ЕВРА ЗА ПОСЛЕДЊИ ЈУГО

"ПОСЛЕДЊИ МОХИКАНАЦ" ЗЛАТА ВРЕДАН!

Према информацијама са Бе 92 нуди се

50.000 ЕВРА ЗА ПОСЛЕДЊИ ЈУГО

 (КЛИКНИ НА ВЕЗУ ИЗНАД)

Београд, 22. новембар, 

Није прошао ни један дан откако је објављено да последњи примерак популарног "Југа" престаје да се производи, а већ се јавило десетине колекционара заинтересованих за куповину последњег примерка.

Фабрици "Застава" се, према тврдњама запослених, у последњих недељу дана јавило преко 20 купаца заинтересованих за куповину последњег примерка аутомобила марке "yуго" који је јуче напокон изашао са погонске траке. Колекционари који се оглашавају и путем јавних огласа не би ли дошли до последњег примерка легендарног аутомобила који се највише прославио по, благо речено, "лошој репутацији", у многобројним холивудским филмовима, захтевају изричиту фабричку спецификацију којом се потвтрђује да је баш тај аутомобил "онај прави и последњи". Наиме, колекционари из целог света, заинтересовани су управо за последњи примерак овог аутомобила како би допунили своју колекцију. Како незванично сазнајемо, највећа понуда до сад дошла је од анонимног власника задњег аутомбобила "фиат 1300" који је такође изашао из погона крагујевачке "Заставе" још 1980. године. Исти колекционар поседује и последњи примерак незаборавног "реноа 4" израђеног у Словенији. У "Халоогласима", овај колекционар је оставио свој е-маил "zadnjiyugo@gmail.com" што упућује да се ради о домаћем колекционару.

Да ли ће цена последњег примерка расти, остаје да се види, али се спекулише о могућој аукцији која би се одржала у Крагујевцу и привукла купце из целог света.
Вреди напоменути да "Jуго", у својој последној "реинкарнацији" на тржишту не премашује 6.500 евра са уграђеном климом,  "магленкама", аутоматским подизачима за предња стакла, сигурностним појасевима за задња седишта и пнеуметским подизачем седишта за возача.

22/11/2008 - Војводина али српска

                   Аутономија Војводства српског имала је пуно оправдање у туђој империји. Аустрији и Аустроугарској тад и тамо аутономија је била брана од германизације, мађаризације и унијаћења. Патријарх Арсеније Чарнојевић тражио је аутономију бар за Малу Влашку, али је није добио, а умро је у Бечу под загонетним околностима. Револуционарне 1848. Срби су задужили Хабзбурговце, па им је испуњен захтев, али непотпуно и закратко. Војводство Србија и Тамишки Банат као круновина трајало је од 1849. до 1860. Тиме је више привидно него стварно удовољено захтевима Срба, а делом је испуњена обавеза Аустрије према Русији која је угушила мађарску буну. Царским патентом од 18. новембра 1849. створена је посебна територија под називом Војводина Србија и Тамишки Банат, са седиштем у Темишвару, а не у Новом Саду, као што су Срби желели.                  

                    Срем је подељен између Троједне краљевине и Војводине Србије, тако да су румски и илочки срез укључени у Војводину. Војна граница, у којој су Срби били најгушће насељени, остала је изван Војводине. Све у свему, иако су Срби били савезници Беча, они су за награду добили исто што и Мађари за казну - националну и политичку обесправљеност, како је то прокоментарисао Светозар Милетић. Аустријским уставом потврђене су привилегије, добијене после Велике сеобе, призната су права Српској православној цркви и српској народности, као и потпуна независност од Угарске. На дан 27. децембра 1860. године Војводина је припојена Угарској. Овим одлукама Мађари и Немци били су одушевљени, а Срби и Румуни разочарани. Тад је Милетић написао програмски чланак „На Туциндан“, у коме је дефинисао српску политику за следећих педесет година.

Академик Драган Недељковић

21/11/2008 - За почетак, купите план града

 

За просјечни радни вијек просјечан грађанин  остави четири године у саобраћају

Да ли је неко помислио колико би се времена, живаца и пара уштедило када би се сви потрудили да станујемо близу посла или радили близу мјеста становања, свеједно.

Добили бисмо назад дневно отетадва сата на превоз. На мјесец дана 60 радних сати!

Годишње је то, вјеровали или не, мјесец дана времена које губите на мукотрпно пузање у колонама.

Мјесец дана есенцијалног радног времена.

За просјечни радни вијек просјечан грађанин остави четири године у саобраћају. И то четири године оног најквалитетнијег, радног, дневног ! Па то је депримирајуће!

Људи одреда живе у Земуну, а раде у Раковици, и обрнуто. Живе у Борчи, раде у Барајеву, и обрнуто. Навикли, кажу.

Карабурма–Нови Београд, Баново брдо–Дорћол,Звездара– Блок 45.

Комбинације су ближе сулудим него практичним.

Размислите. Гдје радите? Гдје живите? Због чега?

Навика није аргумент.

Живјети на 20 минута пјешке од посла је идеално, то је ваљда свима јасно. За 20 минута пређемо пјешке два километра.

То уопште није мало. Основне школе постоје у сваком дијелу града, ни њихова близина више није аргумент.

Купите план града, па нацртајте на њему круг полупречника од два километра око стана и два километра око посла. Размислите онда.

Исплати се уложити енергију у мијењању локације или посла или стана. Понекад вриједи и обоје промјенити. Огромно вријеме, енергија и новац су у игри. Па ради се о Вашем животу! Нико вам неће помоћи ако себи не помогнете сами.

Никакви мостови, обилазнице, метрои, политичке партије, предизборни програми, бржи аутомобили или већа плата неће вам помоћи онолико колико можете помоћи самима себи овим животним захватом.

Људи се у великом граду дијеле на оне веселе и задовољне, који обављају по граду углавном све у „walking distance”, и на фрустриране, љуте, незадовољне, депресивне, који дневно остављају своје драгоцјено вријеме у превозу.

Ту се не ради о парама. Јасно је да су станови у центру скупљи, али заправо јако мали проценат људи и ради у центру.

Већина у уморној, слијепој хорди само пролази кроз центар трудећи се да се са једне периферије домогну куће или посла на другој периферији.

И тако двапут дневно, 300 пута у години.

Дакле, овдје се само ради о организацији.

Знам, није једноставно то ријешити, треба пуно мислити.

Многи се подсвесно плаше слободног времена.

Не знају шта ће с њим.

Хомо сапијенс је опстао на планети, а неандерталац и кромањонацсу изумрли, иако су били јачи, већи, отпорнији.

Погодите зашто?

Па... нису мислили на довољно квалитетан начин и изумрли су.

Голуждрави и нејаки хомосапијенс, обдарен већом интелигенцијом, опстао је.

Слична ствар се догађа и сада.

На планети је тренутно око седам милијарди људи, футуролози кажу да ће, након што број достигне десет милијарди, број становника рапидно опадати све до само једне милијарде.

Трудите се да у том процесу заузмете што мање стресну позицију.

Купите план града, погледајте гдје радите, гдје станујете,

Колика је цијена квадрата тамо гдје живите и тамо гдје радите и шта би било оптимално.

Зачудићете се кад увидите да није новац у питању.

Размислите опет.

Није нам Бог дао главу само за шишање.

Објављено у Политици

 

20/11/2008 - Тата, зашто је....?

Зашто је поглед на зелене брегове испрекидан жицама што говоре? Где су птице? Нема их више. Где је орао? Одлетео.

Правом живљењу је крај. Почиње борба за опстанак..."

(Из писма индијанског поглавице племена Сијетла - председнику САД Пирсу из 1854. године)

Зашто је поглед на плаво небо и облаке испрекидан жицама што говоре?

Кад поглед успемо да подигнемо, ослобођени притиска терета савременог живота, видимо жице...Телефонске, струјне,  кабловске, потребне и непотребне и схватимо да смо у кавезу.

Правом живљењу је крај.

Ко може нек побегне, а ко хоће нека поведе борбу за опстанак.

14/11/2008 - Примерни ТАТА

Нисам имао срећу и част да упознам једног дивног и племенитог човека,нашег легендарног кошаркаша Љубодрага Симоновића -Дуција!

Но, не губим наду.

О његовој спортској биографији се све зна,али мора да се каже да је у игри "један-на један" био ненадмашан! Међутим Дуци је врло брзо схватио да спорт није оно што се причало и веровало,спортско надметање и ослобађње човека кроз игру,већ гладијаторска борба "робова" ...

Почео ја да износи истину о свему томе и постао непоколебљиви борац за истину! То је човек кога ни један режим није могао да ућутка и купи неком "фотељом", положајем у друштву и слично,био је на удару и "бивших" и "садшњих"...Тај човек тридесет и нешто година није могао,и не може, да нађе посао у својим "земљама",јер је "много причао"...
Иначе, Дуци је магистар правних наука и доктор филозофије.
Написао је и значајне књиге, неке од њих су:
"Побуна Робота","Филозофски аспекти модерног Олимпизма","Спорт Капитализам Деструкција","Олимпијска Подвала","Нови Свет је Могућ"

Има и свој блог, па ако некога интересује

13/11/2008 - ТАТА, како то гордо звучи?