TATA

ТАТА шта је то Фејсбук?

Sun, 18 Jan 2009 05:14:00 +0100

Одавно имам профил на Фејсбуку. Однедавно се тамо појавило и неколико блогера. За оне који случајно не знају, Фејсбук је егзибиционистичко-воајерски сајт који спаја људе из читавог света. Егзибиционизам се односи на оно како себе представите на профилу, а профили осталих мета су вашег воајеризма. Систем савршено функционише на чињеници да је човек радознала живина.

Некада су егзибиционисти носили мантил, а воајери двоглед. Данас се све своди на лаптоп.

Осим што повезује људе, Фејсбук их организује у клубове обожаватеља и помаже у преношењу порука о хуманитарним и осталим друштвено одговорним акцијама. Једино на Фејсбуку можете наћи фан клуб Лиге социјалдемократа Војводине основан у Власотинцу, придружити се петицији под називом „Умолите Секу Саблић да више не снима рекламе за прашак“ или помоћи акцију спасавања патуљастих ждралова са Мадагаскара.

Преко Фејсбука пронашао сам неколико другова из детињства о којима, осим имена и презимена, нисам имао никаквих информација. А онда сам једним кликом на њихов профил сазнао све. Пронашао сам и ове новије. Знам све о њиховим активностима иако никог од њих нисам видео месецима. Откад сам и своје комшије из зграде уврстио међу Фејсбук пријатеље, кафу пијемо само по апликацијама.

И чланови фамилије постали су ми Фејсбук другови. Ретко се виђамо, а у последње време породични ручак своди се на готово јело које нам мајка сервира у инбокс.

Налазио сам, али су налазиле и мене. Прво једна, а онда и све остале бивше веренице. Сајбер екс, тако сам их назвао. Сада ме озбиљније контролишу него онда кад је требало. Налазе ме и неке канадске бабе које су, охрабрене даљином и визним режимом, прилично директне.

Упознао сам и неке овдашње девојке. Стартовао сам их на исти начин као у „камено доба“ када није било Фејсбука, када се излазило у кафиће и дискотеке. Најчешће постоји обострана жеља да се видимо, али то подразумева да се макар на неколико сати лишимо Фејсбука. Још се није појавила таква жена, а када се то догоди, мој статус биће дефинитивно угрожен.

На Фејсбуку сам пронашао скоро све осим кума Фирге, светионика међу нежењама. Зато је он један од ретких са којим морам да се видим уживо.

– Куме, због чега те нема на Фејсбуку? – питао сам га, журећи да се што пре вратим кући.

– Хе, хе... Зато што сам асоцијалан! – рече кум и позва пиће за целу кафану.

Асоцијалан тип! То и није тако лоше.

Објављено у Политици, пред крај прошле године

ТАТА, шта је то "ледена киша"?

Fri, 16 Jan 2009 07:20:00 +0100

Хиљаде људи је ових дана добило беле гипсане рукавице или чизмице. Све због ледене кише. Убедише нас да с неба пада, баш тако, ледена киша. Био би то метеоролошки новитет. Иначе, пада обична киша која се леди кад падне. И на тој поледици грађани Србије падају, ломе руке, ноге, носеве, кукове...

На неким вестима дежурни лекар из унутрашњости каже да не „постизавају” да загипсују све преломе. А понестаје им и гипса. Ионако већ поломљена и угрувана, нација плаћа данак сопственог јавашлука. Економским речником, то су стотине хиљада изгубљених радних сати, боловања,плус трошкови лечења, рехабилитације… Да не рачунамо праве личне драме кад се здрав човек одједном нађе у болничком кревету, немоћан. С пропалим плановима, везан за кревет. А не мора тако кад бисмо се узели у памет.

Знам жену која је гастарбајтујући, пала на поледици, тамо у Немачкој. После лечења је добила апанажу од домаћина испред чије куће на тротоару је пала и сломила ногу. Немачки суд је експресно пресудио, по закону, да јој дотични плаћа до краја живота месечно неколико стотина евра за умањену радну способност. Јер, није реаговао, очистио лед и посуо со на делу тротоара за који је обавезан да брине. Сваке јесени у истој тој Немачкој врећице соли преплаве самоуслуге. И то на видним местима, по симболичној цени. Лопате и метле су исто на попусту, без ПДВ-а. Да се нација снабде и дочека зиму и снег како ваља.

Код нас кад неко падне и слупа се, ем се људи смеју до суза и прекоревају га „Што ниси гледао куда идеш”, ем ником ништа! Постоје неке општинске уредбе да свако чисти снег и лед испред своје куће или фирме, али то је мртво слово на папиру. Неке симболичне новчане казне су прописане,али су такве да нико не хаје да чисти. Ни комунални инспектори не „постизавају” да кажњавају оне који то не ураде, јер мало ко то уради. Није у питању ни недостатак лопата, јер у Србији, ако нечега има – има лопата. Има и соли. Ако нема соли, има пепела, шљаке, песка… Виц је у томе што ваљда не постоји „култура превенције”. Што је наше „лако ћемо” у сржи свих проблема. Што „ваљда неће мени да се деси” представља начин размишљања. А кад се деси, куку и леле. Лелечемо, а остали се смеју. Чак се и не зна, нема статистике колико је људи настрадало од ледене кише. А ништа једноставније него да сваки дом здравља проследи податке у неки центар.

Докле се иде у томе, види се по саветима које дају директори предузећа задужених за чишћење и лекари домова здравља. Упорно, и то годинама, понављају да грађани буду опрезни. И то је то. Преведено, ако паднеш, сам си крив, јер ниси био опрезан. Не падне им на памет да јавно питају и траже – со! Да је има свуда, да се посипа. А ко не посипа да буде ригорозно кажњаван.

Озрен Милановић

[објављено и листу Политика: 15/01/2009]

TATA шта је то прозор у свет?

Wed, 07 Jan 2009 08:17:00 +0100

Очи су огледала душе,
прозори су очи куће.
Разних облика, боја и намена,
баш колико је и људских ћуди.
Некада и сада кроз прозоре су се
слали или "бацали" погледи на свет, и у свет.
Данас и сутра, нарочито у овим хладним данима,
(а да ли ћемо једном остати без Су нца, то још не знам),
дакле, ускоро затворићемо, зазидаћемо прозоре, и поставити
екране, и у њима гледати оно што желимо, а не оно што јесте...

У прилог томе и слика најтањег екрана од 5 мм, новог прозора у свет. Можда кад енергије нестане, само ће остати упитан поглед, при последњем сјају свеће иза нас. И видећемо сами себе, своје очи, а после тога...Мрак.

TATA шта је то ловац?

Sun, 04 Jan 2009 13:19:00 +0100

Ловац је човек који лови.

Некада да би преживео, данас да би боравио у природи и задовољио своје природне нагоне.

Данас ловци већином лове пушком.

Некада је било сасвим другачије ловило се луком и стрелом.

Лов луком - Повратак исконском лову

Лов с луком је �природан� начин лова, који представља човеку модеран изазов, сусрет с природом и исконским начином лова који је стар преко 25000 година.

У данашњем времену, где човеку - ловцу није више потребно да лови дивљач за потребе прехрањивања тешко је поставити моралне и етичке разлоге, који терају човека у улогу ловца , на ловачку активност, где у својој крајњој фази укључује уплетеност у смрт дивљих животиња.

Слободни ловац не иде у лов зато да по сваку цену одстрели дивљач већ зато да би био у природи и ловио...

Ловац (♗♝) је и шаховска фигура.

А постоји и фото ловац, онај човек који лови фотоапаратом.

Недавно на "поредморавским" језерима, окованим ледом, пас је открио одбеглу Нутрију.

Имали су свој блиски сусрет, о коме ће свако на свој начин својим потомцима причати.

А она, лепотица ледене плоче и риђих рогоза, достојанствено је позирала.

Исто вече, у кафани, певушило се:

Кад сам био млађан ловац ја,
једна ме је мома волела,
дивног ока, а још лепши стас,
за ловца је то највећа сласт.

Хитра нога, ведро чело,
дај девојко лице бело.
Мени свака љубит’ се да,
ето тако живи ловац млад!

Кад ујутро пођем у лов ја,
испрати ме моја драгана,
неколико пољубаца да,
и сав срећан пођем у лов ја.

Кад би људи мој живот знали,
сви би редом ловци постали.
Уживање на све стране, свуд,
има л’ лепше има л’ боље куд?

Зец, лисица, јаребица,
дивља патка, препелица.
Па и голуб и грлица
и по која комшиница...

Зец, лисица, јаребица,
дивља патка, препелица.
Па и голуб и грлица
и по која девојчица...

Или...И тата би сине :)

ТАТА, шта је то срећа?

Tue, 30 Dec 2008 08:52:00 +0100

                         Медицина тврди како је најбоље мерило за израчунавање среће људско тело. Кад смо срећни, притисак нам скочи, почнемо да се знојимо, а рад срца се убрзава и до 40 одсто, то јест направи до 120 откуцаја у минуту. За то време у мозгу се догађају сложени хемијски процеси. Кад примимо неки позитиван надражај, као што је мирис цвећа или глас вољене особе, он преко нервних ћелија допутује до мозга. Ту, у нашој глави, стварају се супстанце као што су сератонин и ендорфин, хормони среће који нам омогућавају осећај задовољства. Штавише, лучење ендорфина веома добро утиче на наше тело. Помаже нам да се опустимо, да се решимо осећаја бола, умањује могућност канцерогених обољења. Срећније особе уједно су и здравије.
                                  Позитивне мисли помажу нам да савладамо пороке и да се изборимо с недаћама у животу. Многа истраживања показују како је позитиван став кључан у лечењу од алкохолизма или опоравку након неке несреће.
                                 Међутим, изгледа да има много више истине у ономе „срећа је у малим стварима”.
                                 Наше расположење често зависи од тога колико смо пажње посветили неким свакодневним ситницама. Физички рад, редован сан, планирање, све су то ствари које утичу на наше расположење много више него што мислимо. Они који се редовно баве спортом много ређе подлегну депресији и потиштености јер се током вежбања лучи ендорфин, хормон среће. Редован сан веома је важан јер док спавамо наш мозак ради за нас обрађујући податке које прикупимо током дана и спрема нас да се суочимо са сваком недаћом. Недостатак сна ремети наш биоритам и чини нас напетима и раздражљивима. Планирање и постављање животних циљева такође је веома важно. Људи с јасним идејама и развијеном дисциплином су у просеку много срећнији. Још један велики извор среће су деца.

                                   Дружење с децом увек буди добра осећања.

                                  Срећа се неки пут јавља и нестаје сама од себе. Чак и онда кад смо у највећој мери задовољни сопственим животом, осећање усхићености се стишава након највише две године, после чега се враћамо на старо „свакодневно” расположење. Али, и онда кад преживимо велику душевну бол, људски дух аутоматски се опоравља. Прође највише пет година пре него што поново почнемо уобичајено да живимо, чак и након највећег губитка. Мозак има механизам који нам помаже да одржимо равнотежу: умањује срећу онда кад је има превише и налази је онда кад мислимо да је све пропало .

                         Највећи оптимисти су људи који имају преко 65 година
У Америци се с времена на време спроводи анкета у којој учествује 50.000 људи. На питање „Да ли си много срећан, довољно срећан или несрећан”, најпозитивнији одговор увек имају припадници најстарије генерације. Можда зато што кад човек зађе у одређене године више не придаје толико значаја невољама и ужива и у малим стварима !

Па а а а а...СРЕЋНА нам НОВА 2009. ГОДИНА!
Ово нисам ја измислио, него сам прочитао у Политикином Забавнику и решио да поделим с вама.

Срећан Божић и Нова Година, ТАТА

Wed, 24 Dec 2008 08:36:00 +0100

Идем с ТАТОМ, на сафари!

Mon, 22 Dec 2008 15:29:00 +0100

TATA - САФАРИ 3.0 Д

Снага	Запремина	Годиште	Мењач	Боја	Гориво	Цена
84,05 kW	2956	2006	Ручни	сива металик	дизел	12900€

Полазим, одмах.

Коментари се сматрају пријавом, а има само још 3 места :)

ТАТА, шта је то уредба?

Mon, 22 Dec 2008 09:55:00 +0100

Уредба, владин акт, који се примењује уместо закона!

Имамо ми и много закона који се не примењују!

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић има и алтернативу - у недељу је казао да ће Влада највероватније уредбом продужити важење старих пасоша уколико измене Закона о путним исправама не буду у понедељак усвојене.

Петооктобарски догађаји 2000., односно резулати претходних избора су управо уследили због многобројних уредби, којима је влада ондашњег режима владала, а скупштина јој је била параван!

Идемо ли о5 ка истој ситуацији?

Зар о5 нисмо ништа научили?

Па, шта, овако је лакше њима, а теже нама!

ТАТА, шта је то инфлација?

Sat, 20 Dec 2008 08:34:00 +0100

То је кад држава више воли да запосли штампарске раднике него да направи реформе, кад сви верују да су милијардери, кад сви мисле како су прерадили државу, а држава зна да је прерадила своје грађане.

Било, не повратило се!
А Зимбабве, тек одштампао ову своју новчаницу од 10,000.000.000

Има наде за нас.
Бољи смо од њих!

TATA, БРАВО Министре!

Tue, 16 Dec 2008 08:50:00 +0100

Mинистар образовања и генерални директор Телекома Србија најавили акцију која ће омогућити да школе у Србији добију приступ интернету.

Интернет за све школе у Србији

Све основне и средње школе у Србији за шест месеци имаће приступ интернету. Акцијом ће се омогућити да 1.851 школа у Србији, до средине наредне године, добије приступ интернету и има за циљ да подстакне образовање и побољша информатичку писменост деце и омладине у Србији.

Захваљајући томе, све школе у Србији биће повезане у један систем, проток информација биће неупоредиво бржи, док ћемо, истовремено, допринети и повећању информатичке писмености наших ђака, истакао је министар.

Телеком ће школама омогућити плаћање једног прикључка за приступ интернету у наредних пет година и то по симболичној цени од један динар месечно, што значи да ће Министарство просвете та услуга коштати 1.851 динар месечно.

Додуше...кад прође промотивни период од 5 година...1.850 школа (или нешто мање због беле куге)плаћаће интернет услуге, бар као просечни корисник сада, а то је 1.000 - 1600 динара, или око 15€, што кад се помножи износи 1,850.000 - 2,960.000 динара или око 30.000€ месечно.

Но, како је знање сила и моћ, онда ипак, браво министре!

А после ко те пита...Проћи ће мандат...

А колика је провизија за ову работу?