TATA

♥ ♥

TATA - ТАТА, шта је то срећа? - BlogOye!

30/12/2008 - ТАТА, шта је то срећа?

                         Медицина тврди како је најбоље мерило за израчунавање среће људско тело. Кад смо срећни, притисак нам скочи, почнемо да се знојимо, а рад срца се убрзава и до 40 одсто, то јест направи до 120 откуцаја у минуту. За то време у мозгу се догађају сложени хемијски процеси. Кад примимо неки позитиван надражај, као што је мирис цвећа или глас вољене особе, он преко нервних ћелија допутује до мозга. Ту, у нашој глави, стварају се супстанце као што су сератонин и ендорфин, хормони среће који нам омогућавају осећај задовољства. Штавише, лучење ендорфина веома добро утиче на наше тело. Помаже нам да се опустимо, да се решимо осећаја бола, умањује могућност канцерогених обољења. Срећније особе уједно су и здравије.
                                  Позитивне мисли помажу нам да савладамо пороке и да се изборимо с недаћама у животу. Многа истраживања показују како је позитиван став кључан у лечењу од алкохолизма или опоравку након неке несреће.
                                 Међутим, изгледа да има много више истине у ономе „срећа је у малим стварима”.
                                 Наше расположење често зависи од тога колико смо пажње посветили неким свакодневним ситницама. Физички рад, редован сан, планирање, све су то ствари које утичу на наше расположење много више него што мислимо. Они који се редовно баве спортом много ређе подлегну депресији и потиштености јер се током вежбања лучи ендорфин, хормон среће. Редован сан веома је важан јер док спавамо наш мозак ради за нас обрађујући податке које прикупимо током дана и спрема нас да се суочимо са сваком недаћом. Недостатак сна ремети наш биоритам и чини нас напетима и раздражљивима. Планирање и постављање животних циљева такође је веома важно. Људи с јасним идејама и развијеном дисциплином су у просеку много срећнији. Још један велики извор среће су деца.

                                   Дружење с децом увек буди добра осећања.

                                  Срећа се неки пут јавља и нестаје сама од себе. Чак и онда кад смо у највећој мери задовољни сопственим животом, осећање усхићености се стишава након највише две године, после чега се враћамо на старо „свакодневно” расположење. Али, и онда кад преживимо велику душевну бол, људски дух аутоматски се опоравља. Прође највише пет година пре него што поново почнемо уобичајено да живимо, чак и након највећег губитка. Мозак има механизам који нам помаже да одржимо равнотежу: умањује срећу онда кад је има превише и налази је онда кад мислимо да је све пропало .

                         Највећи оптимисти су људи који имају преко 65 година
У Америци се с времена на време спроводи анкета у којој учествује 50.000 људи. На питање „Да ли си много срећан, довољно срећан или несрећан”, најпозитивнији одговор увек имају припадници најстарије генерације. Можда зато што кад човек зађе у одређене године више не придаје толико значаја невољама и ужива и у малим стварима !

Па а а а а...СРЕЋНА нам НОВА 2009. ГОДИНА!
Ово нисам ја измислио, него сам прочитао у Политикином Забавнику и решио да поделим с вама.

Коментариши!