Sve za lepotu zene!

NEDOSTATAK fizičke aktivnosti pogubniji je od alkohola i duvana, obelodanili su i zvanično svetski stručnjaci. Na neslavno, prvo mesto, na listi faktora za nastanak svih bolesti, Svetska zdravstvena organizacija je upravo stavila nedovoljno kretanje. To će, po njihovom mišljenju da proširi spisak bolesti koje nastaju ili se pogoršavaju sedećim načinom života, a kao direktne posledice nedostatka fizičke aktivnosti u bliskoj budućnosti javiće se i nove, modifikovane bolesti.

Zbog nekretanja trpe najpre noseći sistemi organa u organizmu: endokrini i kardiovaskularni. Od njih u najvećoj meri zavisi i zdravlje drugih organa i celog tela. Zbog toga, posebno kardiolozi u prevenciji i lečenju srčanih bolesti akcenat, posebno u poslednjoj deceniji, stavljaju na fizičku aktivnost.

Prema rečima profesora dr Siniše Pavlovića, kardiologa i direktora Poliklinike Kliničkog centra Srbije, fizička aktivnost je najznačajnija nefarmakološka mera prevencije kardiovaskularnih bolesti:

- Čak i kada dođe do značajnog narušavanja zdravlja, poboljšanje fizičke aktivnosti pod kontrolom lekara ima značajno povoljniji efekat na oporavak.

Efekat fizičke vežbe na organizam je višestruk: srce povećava svoju funkciju pumpe, povećava se broj otkucaja srca, šire se krvni sudovi u mišićima koji rade tokom fizičkog opterećenja.

- Zahvaljujući ovom fenomenu, preusmeravanja krvi u mišiće, arterijski pritisak se održava u prihvatljivim okvirima i pored povećanog srčanog rada - objašnjava profesor Pavlović. - Srce u početku opterećenja povećava broj otkucaja prvo umereno, potom nešto brže, a zatim postiže ravnotežu u opterećenju. U mišićima se šire arterijski krvni sudovi, a sužavaju vene, što u kombinaciji sa radom okolnih mišića, pomaže povratak krvi u desnu komoru srca i protok krvi kroz pluća. Tu se već ubrzanim disanjem i promenom prenosa kiseonika ka višim nivoima, povećava punjenje leve komore krvlju, koja je obogaćena kiseonikom i koja se distribuira u ceo organizam.

Krv iz srca se brže istiskuje, što omogućava da tokom procesa opterećenja organizam dobija dovoljno kiseonika preko krvi. Ovim radom profitira i sam srčani mišić, koji se efikasnije hrani.

A dok srce pumpa krv i prenosi kiseonik, rade i hormoni, među njima jedan od važnijih - insulin. Docent dr Katarina Lalić, endokrinilog iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, kaže da je umerena fizička aktivnost jedan od ključnih mehanizama za prevenciju šećerne bolesti:

- Šetanje, vožnja bicikla, rad u bašti i slične aerobne aktivnosti mogu značajno da poboljšaju delovanje insulina. Insulin je hormon neophodan za metabolizam glukoze (šećera).Poboljšano delovanje insulina u toku fizičke aktivnosti dovodi do bolje iskorišćenosti unete hrane, koja se u organizmu razgrađuje do glukoze, posebno u mišićima i na taj način se može smanjiti nivo glukoze u krvi.

Zbog toga se osobama obolelim od dijabetesa savetuje svakodnevna umerena fizička aktivnost. Poznato je da se fizičkom aktivnošću aktiviraju i određeni hormoni iz masnog tkiva koji preko centralnog nervnog sistema, mozga utiču na osećaj gladi i sitosti, a time se značajno utiče i na unos hrane i sprečava višak kilograma.

Fizička aktivnost je vrlo važna i za održavanje ukupnog zdravlja organizma. Ona, prema rečima dr Lalić, aktivira brojne mehanizme u organizmu koji dalje regulišu imunološki sistem i čine ga otpornijim na bolest.

- Fizička aktivnost smanjuje lučenje hormona stresa, kao što je kortizol iz nadbubrežne žlezde, i povećava lučenje endorfina u mozgu, što rezultira osećajem boljeg zdravlja, boljim raspoloženjem i zadovoljstvom.

Kod zdravih muškaraca umerena fizička aktivnost poboljšava lučenje muškog polnog hormona, testosterona, dok neka ispitivanja ukazuju na to da kod žena posle menopauze, umerena fizička aktivnost može imati značaja u prevenciji karcinoma dojke, najverovatnije zbog uticaja na polne hormone, pre svega estradiol.

I čvrstina kostiju, odnosno sprečavanje osteoporoze zavisi i od naše fizičke aktivnosti. Stvaranje i razgradnja kosti pod direktnim je uticajem određenih hormona i supstanci čiji adekvatni nivoi zavise od fizičke aktivnosti.

- Posebno je važna fizička aktivnost u dečjem uzrastu kada nije završen rast, jer utiče na adekvatno lučenje hormona rasta, a time i na visinu deteta - kaže dr Lalić.

KORACI ZA ZDRAVLJE

* SZO preporučuje redovnu i umerenu fizičku aktivnost 150 minuta nedeljno

*30 minuta do sat vremena dnevno, pet od sedam dana u nedelji.

* Dve velike studije sprovedene u Finskoj i SAD pokazale su da kod onih kod kojih postoji povišen rizik da obole od šećerne bolesti, primena dijete i fizičke aktivnosti od najmanje 30 minuta dnevno, sprečava pojavu dijabetesa kod svakog drugog ispitanika.

* Stalnim umerenim fizički treningom, smanjuje se srčani broj otkucaja, snižava se arterijski krvni pritisak i povećava fizički kapacitet za rad, koji podrazumeva i brži odmor posle opterećenja.

* U periferenim mišićima u toku i nakon treninga povećava se kapilarna mreža i metabolički se prilagođavaju na bolju reakciju na opterećenje.