BlogOye!

„Kao većina blogera i blogerki i ja imam potrebu da napišem ponekad ponešto što me zaista tišti. Problem je najčešće bio u tome što su mi osećanja u nekom nedefinisanom, potpuno amorfnom obliku koje je bilo teško kanalisati u reči, misli.... barem meni to predstavlja problem. Bezbroj je takvih primera da mi se nešto vrzma po glavi, a ja ne umem to najbolje da izrazim.... ili ne prepoznajem potrebu da pričam o svojim problemima, raspoloženjima, a uvek je bolje pričati, pisati nego sve gutati i zadržavati za sebe. Počinjem sasvim novi blog, nadam se iskreniji i bolji. Biće tužnih, sumornih, mračnih priča, ali to ću biti Ja!“ Bila je baš onako raspoložena: „...sad sam nešto malo tužna, možda je glupo što sam toliko iskrena, ali sad mi je lakše da ove reči podelim sa vama...“ Reci i ti!

„ ...Mnoge životne vrednosti su zajedničke za sve, ili bar većinu ljudi, ali postoje neke stvari kojima težimo, koje su plod individualnosti, koje shvatamo na različit način od ljudi koji nas okružuju. Čini mi se da je u tome lepota ovog sveta. Različitost, koliko god ponekad bila neprijatna sa šireg društvenog aspekta je upravo ono što nas čini individuama, što nam daje pečat originalnosti, zbog čega smo posebni. Meni je, iskren da budem, dugo smetalo što određeni ljudi ne žele iste stvari kao ja, što ne žele svoj život da provedu u skladu sa nekim mojim shvatanjima. Da, vrlo sebično, znam! Ali, shvatio sam, svako od nas je rođen za različite životne uloge i nikoga ne treba u tome kočiti. Moramo znati šta je to što nama treba, isto tako šta je drugima potrebno od nas. Dugo sam mislio da je suština svakog ljudskog odnosa tolerancija. Ona je potrebna, ali je ona suviše statična i pasivna. Potrebno je nešto mnogo dinamičnije, neka pokretačka snaga, svojevrstan perpetum mobile. Potrebno je dopunjavanje“. Budi različit!

"Pisanje bloga je svojevrsni ekskluzivitet savremenog doba. Odjednom nastaje „potreba za imanjem bloga". Nešto o čemu ne mogu da govorim sa  svojom majkom. Jednostavno ne znam kako to da joj objasnim. Služim se nekim dosta plastičnim objašnjenjima. To je, znaš, nešto na Internetu (šta je Internet...), e pa jedna stranica koja je samo tvoja, i sad ti tu nešto pišeš, pa ljudi dolaze, čitaju i komentarišu, a ti preko njihovih komentara  možeš i na njihov blog.... Majka klima glavom. Kobajagi je shvatila. Nije ništa shvatila, naravno. Moji prijatelji imaju blogove. Sve češće i muškarac koga upoznam ima blog. Ma fenomenalno. Mogu da razgovaram s njim, spavam na njegovom jastuku, sms-iram, pišem mailove, ali mogu i da odem na njegov blog i na nekom drugom nivou, opet komuniciram. Tu doduše mogu da saznam i razne druge stvari o tom čoveku, koje me na primer ne zanimaju ili jednostavno škode našoj relaciji." Između ostalog, u svom prvom postu na BlogOyu piše Margareta. A Vi, nemate još uvek svoj blog? Jednostavno je, kreirajte ga upravo sada.

"Jedna me stvar oduševila na ovom blog servisu, a to je mogućnost grupnjaka. Kolektivno bloganje. Neki su blogeri iskoristili tu opciju i očigledno se izvrsno zabavljaju, pa što ne bi i ja probala? (u stvari mi se igralo s html kodovima, pa mi je novi blog dobar izgovor :D)."; piše u svom novom postu Jullie. A multiblog opcija je samo jedna od stavki koje čine BlogOya ozbiljnim i jednim od najnaprednijih Blog Servisa na Balkanau. Tu su naravno i ostali potencijali koje Vam BlogOye nudi, između ostalog, foto galeriju, upload sekciju, blog editor sa kompletnom HTML podrškom (po sistemu ono što želiš u postu to i dobiješ), mogućnost pisanja draft postova, kategorizaciju postova, implementaciju ikonica i avatara u postu i komentarima, preview posta, promenu veličine slike u samom blog editoru, pretragu blogera po zadatom kriterijumu, rss podršku, kreiranje mreže prijatelja, privatnu korespodenciju izmedju blogera, mogućnost pravljenja mejling liste, banovanje nepoželjnih gostiju, savršenu privatnost postova i komentara, preko 80 ugradjenih dizajna i mnogo toga još... Ne propustite i sve čari koje vam donosi Podcast i Moblogging tehnologija na BlogOyu !  Potrebno Vam je samo par minuta da bi ste se registrovali i krenuli u jednu sasvim novu avanturu, koja će vam doneti gomilu novih prijatelja, i jedno lepo iskustvo više u životu. Bloguj na BlogOyu ! To je To !

"...Tačno prije 15 godina, 24. novembra 1991., jedna od najkontroverznijih ličnosti rock, a kasnije i pop scene, napustila je ovaj svijet. Naravno, riječ je o nekome ko nije ostavljao ravnodušnim nikoga ko je iole nešto znao o njemu, ili o muzici uopšte, Freddie-u Mercury-u. Upravo zbog toga, ovaj moj post će biti malo više ličan, a manje objektivan, jer suhoparne činjenice lako se mogu naći na Internetu... Istina je da sam odrastao uz Queen, i da sam zahvaljujući tom bendu zavolio rock još od malih nogu, a kasnije i metal, jazz, blues i kako to već ide... Znam kako sam kao klinac skakao u nekom svom "plesu" uz Radio Ga-Ga, You Don't Fool Me, Another One Byte The Dust i mnoge druge... Naravno, bilo je tu i drugih bendova, ali nekako je Queen onaj koga se sjetim jako često kada se prisjetim sunčanih dana moga djetinjstva, tih sretnih dana (prije nego što smo se s početka devedesetih izgubili u opštem ludilu)..."  Dalje >>>

"Ovo je prvi unos u dnevnik. Od danas ću pisati o prijateljima, porodici i svim onim događajima koji život čine životom." Ovim rečima svoju blog avanturu na BlogOyu započinje Seven. Da li ste se nekada zapitali Vi, koji već dugo blogujete, koje su vam prve reči bile na blogu i koliko vam je trebalo hrabrosti da ih sročite i kliknete na ono čuveno "objavi post" ? Nema dana a da nam se ne pridruži neko nov, ali to nov bude samo do trenutka kada mu se na blogu pojave prvi komentari dobrodošlice. Verujem da svaki dobronamerni komentar puno znači osobi, posebno onoj koja se po prvi put upušta u blog vode. Komentar nam daje podstrek, hrabrost, često i inspiraciju za neku novu priču. Čitajući nove blogove naišao sam i na Nebojšin blog koji je imao to zadovoljstvo da se sretne sa pesničkom legendom, Duškom Trifunovićem, o čemu između ostalog kaže, "...Jedne večeri, nakon nekoliko sati razgovora (O čemu ću u posebnom blogu) iz mene je izašla sledeća pesma koju sam mu posvetio..." Pročitaj te je. Svaki početak je dobar početak. Ukoliko Vi, koji sada ovo čitate, još uvek nemate svoj blog na BlogOyu!, verujte da nikada nećete saznati kakvo ste iskustvo propustili, koliko ste potencijalnih prijatelja izgubili i zašto je blog kao web fenomen tako zarazan. I zato krenite, neka vaš početak blogerskog staža bude upravo na BlogOyu! Jednostavno je, samo kliknite ovde i registrujte se, a ako negde zaglavite, uvek će se naći neko od blogera ko će vam pomoći. Uživajte !

III-hik se priseća svog prvog poljubca "...Prvo pravo ljubljenje, znate na šta mislim, ono francusko sa jezikom. Da, da. Desilo se na ekskurziji. Hotelska soba, nas dvojica i ona. Prvo se on (kako sam mogao da mu zaboravim ime) ljubio sa njom (kako sam mogao da zaboravim njeno ime). Onda sam se ja iznenadio. Po prvi put otvorio oči, onako široooko. Njen jezik je lutao po mojim ustima i desila se još jedna reakcija, aha..." Jedan od naših najmladjih blogera Toce imao je žestok kiks "... Jedne večeri pošao sam u grad lepo obučen, frizura i sve to. Ulazim u kafić, ugledam jednu lepu devojku i sednem do nje. Pitam je za ime ona mi odgovori, naručim dva piva i počeli smo da ćaskamo. Posle dužeg razgovora i piva nailazi jedan momak i ona mi kaže ovo je moj dečko. Ja sam se rastužio i osećao sam se kao da mi je neko probo srce. Posle toga sam otišao kući i više je nikad nisam video ali još uvek mislim na nju..." Šta se dešava kad muvate ribu a ona vas uporno kickuje ? Na ovo pitanje, odgovor nudi Djomlonus "...Šta vam preostaje nego da pokažete svoju kreativnost. Lagani intro sa kafom u gradu posle drajv do kuće, upalite grejanje na najjače, postaje vruće i onda ispred njenog ulaza skidate duks i pokazujte stanje vašeg loodila..."

"...prvo su joj govorili da je još mlada. Za još nekoliko godina da je medicina čudo i da svemu ima leka. Za još nekoliko godina, posle tri bezuspešne vantelesne oplodnje... nastala je grobna tišina. Majka je jadikovala i neutešno plakala satima, krijući se od sebe same u špajzu, slomljena krivicom bez krivice. Otac se povio kao grana i po vascele dane ćuteći pušio zagledan u TV ekran. Svekrva slatkim jezikom tešila, a okom probadala svakog meseca gledajući je kako donosi one s krilcima.. Drugarice izbegavale da govore o svojoj deci u njenom prisustvu. A on... "  Dalje >>>  
    "...ja sam stajao između ujaka i dede kad su počele detonacije, koje su bile tako jake da su, odlično se sećam pošto sam zapamtio taj detalj držanja ruku na ušima, parale uši do granice bola. Posle toga sam pao u nesvest, ali ne od detonacija, već od kamena koji je doleteo odozgo od puta, pogodio me u desnu stranu glave i slomio mi lobanju. Operisan sam 2 puta, gde su mi ugradili deo od plastične mase da nadogradi kost, a doce su me drugi put zamalo ubile ostavivši aparat na licu i progorevši me do kosti..." Dalje >>>

"Ako je majstoru poslednja vožnja za taj dan drž` se dobro, drži se čvrsto za sve šipke koje možeš da uhvatiš, rukama, nogama, zubima, nevažno, samo se drži dobro!!! Biće to brza vožnja. Nema posle "Majstore ima izlaz", nema toga, nema ničega do odredišta. Ako imaš sreće da ti otvori vrata na stanici a ti brzo iskočiš, vrlo brzo, jer postoji realna opasnost da te priklješti vratima i vuče do daljnjeg. Dok ne stigne do toga, ti skupi svu hrabrost ovoga sveta i drži se dobro. Ne gledaj u pobelele zglobove ostalih putnika koji se čvrsto drže, toliko čvrsto da su im zglobovi beli, pa oni su samo kukavice. Ti nisi, ili bar to niko ne zna. Zgužvani i uplašeni, bledi, širom otvorenih očiju, žure kući (hteli ili ne) preplašeni da u toj žurbi možda neće ni stići nigde. Ako je majstoru poslednja vožnja tog dana, a ti se pomoli Bogu čak i ako si ateista, ne škodi. Pomoli se svim Bogovima ovoga sveta. Bog je Bog, čiji god, jer u takvim trenucima svi su Bogovi tvoji i moji, i još samo da na majstora pogleda pa da smanji brzinu.... A ja, ja ću da kupim konja, pa lagano kroz grad Beograd, i svakako ću se svaki dan pomoliti da na mene ne naleti majstor (i potera me sa sve životinjom u pravcu u kom nisam htela da idem) kome je to poslednja vožnja tog dana."...  Dalje >>>

Grejem lice u toplom šalu. Novembar je hladan. Provodim sate u zatvorenom prostoru i kada posle ponoći otvorim prozor mirišem zvuk pahulja. Umotana u toplo ćebe u polumraku ćutim a sat otkucava i kao topla ciganska duša čeznem da se pustim niz planinsku reku na - (minus) nije važno koliko. Jer ne  mogu da propustim lutanja, želim planinarenje u novembru, a to nije malo. Kada odlazim visoko u svitanje pre dana, obasjana bistrim pogledom očiju koje govore ...hteo sam samo da te poželim, znam da smo zaljubljeni do koske. O da, u novembru je lepo biti veliko dete. Čak i onda kada hladnoća tresne dan ko vrata ispred nosa, ostajem da stojim pred  gradom bez imena, ili ga zovu Blogoye svi oni čudni ljudi što na pekare i lekare liče u ranim jutrima novembarskim na nikada pustim ulicama. A ja u šalu grejem tople usne žene.

Ostajemo li isti dok se dešavaju promene koje se nas lično ne tiču? Da li je reka isto za mene i za onog kome je odnela dom? Živimo živote koji su ispunjeni praznicima što deluju povremeno kao ostrva mira u odnosu na nestatične svakodnevne situacije u našim životima. I sklopimo jednodnevno ili višednevno primirje i po nekom dogovoru slavimo život ma kako se taj praznik zvao i pod kojim izgovorom se slavio. Bitan je smeh dečurlije koji se čuje i u najudaljenijim delovima uma dok se u gradskom prevozu migoljiš iz tačke A u tačku B. Zamislite samo čudo da je svaki dan praznik i da ljudi sa istom dozom empatije i optimizma praznuju vreme koje provode na tlu koje njihove noge gaze...Sve se menja. I u promeni je tajna. Hajde da poteknemo sa njom i da joj se ne opiremo.Ne moramo biti najbolji, najlepši, najpametniji. Valjda je dovoljno da se trudimo da učinimo naš život najboljim mogućim za življenje.Da li osmehom,pesmom, pa čak i promenom svesti koja će shvatiti muku i bol onog koji se bori sa ćudima priode koja je za nas , sigurne od nje , bogatsvo i krajnja vrednost savršene lepote. Uvek ima izbora, makar on bio pogrešan, jer čak i tad vodi menjanju stanja koje je dovelo do biranja novog puta u nama! Nek su sretni praznici svima koji ih usled životnih okolnosti imaju samo kada ih univerzalno slave svi, nek su sretni i onima koji čvrsto veruju u njih. Menjaju se povodi za slavlja i njihova imena,ali ono što večno opstaje je potreba ljudskog roda da se raduje i pored svih ograničenja i zamki kojim ih dočekuje majka prioroda. Zato i kažem: Nek vam je srećan život, i ne zaboravite da neke njegove trenutke sačuvate na blogu. Ukoliko još uvek nemate svoj blog, možda je baš sada pravo vreme da ga kreirate!

Da li ste nekada poželeli da imate nekoliko blogova pod istim nikom, i da ih sve kontrolišete sa jednog mesta? Od danas je i to moguće! Kada se ulogujete na blog u svom kontrolnom panelu primetićete novu opciju, kreiraj blog, klikom na ovu komandu u samo par koraka napravićete još jedan svoj blog. Koliko blogova možete imati po profilu ? Praktično neograničen broj. A ako se pitate čemu sve to, odgovor je krajnje jednostavan. Recimo da pišete poeziju, pored toga pišete lični dnevnik a povremeno objavljujete i fotke, zašto bi ste sve to trpali na jedan blog, kada svoje postove možete da grupišete u tematske blogove, ali tako da vam je kontrola nad njima dostupna sa jednog mesta. I do sada je bilo situacija da pojedini blogeri pišu nekoliko bloga, ali je za svaki od njih bila potrebna nova registracija, te samim tim bi bili registrovani pod novim nikom, onda nastaju problemi kada bi želili da proverite privatne poruke ili ostavite novi post, jer bi za svaki od njih morali ponasob da se logujete. Prilično zamorno. To više nije slučaj, BlogOye i ovog puta ide korak ispred ostalih blog portala te vam daruje ovu novu izuzetnu mogućnost. Sve ostalo je prepušteno Vašoj kreativnosti. Uživajte na BlogOyu !