BlogOye!

„SVE ŽENE so jake, kad nose stisko i naporna bremena, kad se bore za sebe, svemu se odrečeju, samo, da imaju njihove porodice sve što trebaju, SVE ŽENE znaju, da poljubac i zagrljaj lječita tužna i strta srca. SVE ŽENE nose radost, ljubav i nadu al samo nešto one uvjek zaboravljajo, kolko so one stvarno vrijedne!“ Kada je Bog pravio ženu, došao je do šestog dana, radeći prekovremeno. Jedan Anđeo je došao i pitao ga: „Zašto koristiš tako mnogo vremena na pravljenje jedne žene?“ I Bog mu odgovori: „Jesi li ti video koje sam sve specifikacije zadao da je napravim? Ona mora da zna da pere, ali ne sme da bude od plastike. Mora da ima više od 200 pokretnih zglobova i svi moraju imati mogućnost za promenu i usput svaka dijeta mora da deluje a još mora da ima i krilo za najmanje četvoro dece. Ali u isto vreme mora da ima i poljubac da može da leči sve od povređenog kolena do slomljenog srca, sve to, i još mnogo toga, da radi sa samo dve ruke“.

„Slagati...kombinovati...otvarati. Anđelija je obožavala pasijanse. Uvek kada je imala vremena, uzimala je karte i počinjala sa slaganjem. Za nju je to bio doživljaj. Neponovljiv. Grozničav. Neka vrsta izazova. Mada nikada nije gatala (sve to posmatrala je kao igru) stalno je pomišljala želju. Jednu jedinu...uvek istu. Želju koja je imala jednostavnost i zbog koje joj se raspoloženje nikada nije pokvarilo i ako se pasijans ne otvori“. Lazy želi kuću u kojoj može mirno da se spava, makar i kampovao sa poslednjim drvetom na planini. Svetlost i tama ponekad poželi da ispruži ruku i vrhovima prstiju dotakne zvezdu: „Čežnja je toliko jaka da osećam kako me nadima i daje snage za pokret, još samo tren, već osećam njen sjaj... samo malo hrabrosti, samo malo odvažnosti“. Pink Floyd je 1975 izdao album "Wish you were here", i ta informacija nema veze s blogom, ali ima veze s trenutnim rasploženjem autora ove rečenice.

„Život ili vrijeme ili obaveze ili tko zna što razdvoje nas od ljudi, a to isto donese nam nova lica, nove prijatelje, nove gradove i na kraju drukčije nas. Nove nas. Nas s promjenama. U nizu tih prijatelja iz prijašnjih dana mora biti onih koje želimo zadržati zauvijek. Ne bi bilo loše smanjiti očekivanja na minimum tako da ako se naša prijašnja velika ljubav ili veliki prijatelj pretvorio u pravo čudovište nećemo biti odveć neugodno iznenađeni. Jer nije nerealno očekivati da nas je život promijenio na sve moguće načine i da si više ne odgovaramo u stavovima, prioritetima ili stilu. Kad započinje neko novo prijateljstvo prednost je u tome što otkrivamo iznenađenje osobu i ne znamo što nas očekuje, a opet dobijemo je već formiranu, zrelu. Sa onima koje znamo iz djetinjstva ili srednjoškolskih dana imamo nekako više ono što po prirodi jesu, a ne kako su se naučili ponašati. Meni su draga i jedna i druga prijateljstva i nova i stara, ako su iskrena i draga“. Dalje >>>

„Jedan od najčešćih problema koji se javlja u partnerskom odnosu nastaje kada jedan od partnera počne sebe zapitkivati: “Da li me moj partner zaista voli?”. Sa pojavljivanjem ovog pitanja raste sumnja i nepoverenje u osobu s kojom se partner nalazi u odnosu. U skladu s pitanjem partner počinje kalkulisati ko od njih dvoje više ulaže u odnos, da li on daje puno više energije i svog vremena od drugog partnera, da li izražava više emocija prema drugom partneru nego ovaj prema njemu…“ Lilith zna sve: „I ne želim da znam. Ne želim da me svake godine podsećaš na to...“ Sonatica podseća: „U životu ne postoji nikakva dužnost osim dužnosti: biti srećan“. Lakonoga se ogradila zidom neprobojnim: „kanalima bez ijednog mosta isključili svaku mogućnost za ljubav i toplinu srca“.

„Februarsko nebo, no oblačna struktura obećava. Kišu i nešto inspiracije“. Mazzapsycho je skinula krov, teško je pisati pod pritiskom plafona. A ovaj "cvetić" se raduje proleću. „Beogradska košava dva dana haos pravi... na ulicama, po stanovima, sa kosama“. Ariel ne mari. Ne oseća je. „Kada dan oboli od žutice najbolje je izolovati ga da bi se suzbila epidemija“. Milena proglašava karantin za sunčani dan! Nema mu mrdanja! Kod Lene vreme ne postoji već samo služi: „Želela bih da ima malo više vremena... ili bar da vreme može da se zaustavi!“ Zaratustri vreme: „Pojela apatija sve što se dalo pojesti... Izgrickana prethodna godina na 365 komadića a duh ostao gladan...“ Kiša Vanessu asocira na: „Gotan Projekt i pesme I like London in the rain.. Čudno kako sve povezujem sa muzikom,volim ovu pesmu iako kišu ne volim“.

„Što sam straija sve teže mi je sa ljudima. Jednostavno ne mogu više da se snađem. I sve teže se pronalazim. Ne mogu više da podnesem isključivost, ne mogu više da ulazim u beskonačne rasprave poput: glup si, neobrazovan si, nemaš ti pojma... Ne mogu više da se borim ni sa svojom ni sa tuđom sujetom i taštinom. Nisam ambiciozna. Moje zvanično obrazovanje je završeno sa diplomom srednje škole. I ja to znam. Zašto drugi stalno imaju potrebu da me podsećaju na to. Kada im kažem da je to samo njihov kompleks, a ne moj, oni se uvrede. I krenu da vređaju. Ne boli mene to što mi oni saopštavaju činjenicu koju ja već znam, već njihova nesposobnost da uvide svoju sujetu. Sve što pročitam, čitam zbog sebe". Sve što vrisak nauči, nauči zbog sebe. Ne da bi mahala sa saznanjima kao zastavom. „Zar se ljudi zaista menjaju?!", pita sum.

„Junak iz stripa Gaston ili Gaša, kako su ga krstili kod nas nastao je tačno pre pedeset godina 28. februara, a stvorio ga je crtač Andre Franken. U zlatnom dobu stripa, Gaston je bio prilično popularan, dok je danas malo ko čuo za njega. Njegovi gegovi su bili na jednoj strani, sa jednom forom, ali toliko uspešnom i humornom da biste se smejali narednih sat vremena i bili u stanju da ga čitate ponovo, po sto puta. Bio je objavljen u formi strip albuma kod nas, u boji. Ponosni sam vlasnik svih 8 i rado ih ponovo čitam. Gaston je, inače, zaposlen kao arhivar u izdavačkom preduzeću Spiru. Najviše ide na nerve svom kolegi, Žmurku, kome obično upropasti dil sa potpisivanjem ugovora sa gospodinom Gužvićem. Omiljena koleginica (i devojka) mu je sekretarica Zorica, o kojoj uvek sanja predivne snove, i jedina ona ima razumevanja za njegove gafove". Dalje >>>

„Čudan neki dan danas. Ništa ne boli a osećam se kao bolesnik, okružen sam ljudima a usamljen sam, sećam se nekih davnih dana a na neki čudan način deluje mi ova sadašnjica kao tuđe sećanje. Pre par godina je Merkur ustao na pogrešnu nogu i zaklonio na par meseci pozitivne kosmičke zrake, koje Univerzum šalje nama zemljanima da se ne pokoljemo i nestanemo kao što su nestali oni pre nas. Sećam se te konfuzije u mojoj glavi koju sam proživljavao par meseci. Sećam se mržnje, sećam se ljubavi, sećam se straha, a ne sećam se radosti. Stvarno je bilo više nego očigledno da se nešto veliko dešavalo u mojoj glavi, na ulici, na nebu, mnogo dalje od njega i natrag. Sećam se da nisam mogao da se kontrolišem, te sam i sam sebi delovao čudno i nepredvidivo. Jedan deo mojih podstanara u glavi se ujedinio i izašao iz mene u obliku nekog tipa, koji je u rukama imao crveno-plavu zastavu sa velikim žutim srcem nespretno našivenim na istu. Da bi moje zaprepašćenje bilo veće, cela ta glupost se odvijala na sred trga prepunog ljudi. Uobičajenih ljudi mislim...“ Dalje >>>

"1924 godište. Pacijentkinja. On, rekla bih koju godinu stariji. Tri nedelje ih viđam. Usvojila sam ih. Sami. Oslonjeni jedno na drugo. U zdravlju i bolesti. U dobru i zlu. Do kraja života. Nemam reči da opišem tu količinu ljubavi koja izbija iz njih. Smirenoumlja. Njegovo lice, staro, izborano, krasi večiti osmeh. Blage oči. Tih glas. Deluje tako aristokratski, uzvišeno. Njeno lice, izmučeno bolom. Ali te oči, taj glas i ta aura ljubavi koja izbija iz nje. Tri nedelje ih posmatram. Pokušavam da pomognem. A znam pomoći im ne mogu. Samo pokušati da im olakšam put koji moraju proći. Danas su svi pacijenti bili mirni. Smireni, strpljivi. Njih pedesetak. Samo zato jer je NJIH DVOJE sedelo ispred. Strpljivo. Bez reči, bez bez nervoznih pogleda, jedno kraj drugog, šireći auru ljubavi i smirenja. Kao da su slali poruku. Poruku ljubavi. Čini mi se da sam osetila onu ljubav za kojom svi tragamo i čeznemo celog svog života". Dalje >>>

Jullie ovome nije mogla da odoli. Freeda ne može da opiše koliko joj je bilo drago kada je kliknula na Blogoye a nije pisalo: Page cannot be open. Uželela se svog pera i mastila i komentarisanja i čitanja drugih, veoma zanimljivih postova. Mungos je već pomislila da je kraj. Mawena reče: „Bez hleba se može ali bez bloga bogami teško!" Ako su vam neki postovi stradali prilikom prebacivanja na novi server vratite ih uz pomoć Google cache-a kao Besna Glista. Ovih dana je u više navrata Sum imala potrebu da napiše koju, no kako to nije bilo moguće, ti trenuci su otišli nekim svojim putevima. Zangradu je nedostajao Blogoye. Pepeljuga nije srećna što se registrovala baš tog nesrećnog 16.februara: „A ti 16.februaru, možeš samo svake godine da ostaješ iza mene, sve bleđi i dalji, i da pretstavljaš samo jedno sećanje.. i iako izgleda kao da sam ostala bez početka, nisam, jer krećem ponovo". Poglavica, čekajući da se stvari oko BlogOya srede, nije sedeo skrštenih ruku. Pred Vama je novi dizajn naslovne strane. Utiske molim!

„Zaboravila sam koliko sam toga započela, koliko me stvari interesuje, i koliko volim ovaj život. Koliko volim da učim, da stalno tragam za novim (starim) saznanjima: Pentagram se oduvek povezivao sa misterijama i magijom. Najjednostavniji je način crtanja zvezde – jednim potezom, jednom linijom, tako da ga ponekad zovu Beskrajni čvor. Druga imena su Goblinov krst, Pentalpha, Veštičije stopalo, Đavolja zvezda i Solomonov pečat. Dugo se verovalo da je pentagram moćna zaštita od zla i demona. Danas je sveprisutan simbol neo-pagana i ima višestruko magijsko značenje. 3500 godine p.n.e. pentagram je korišten u Uru u drevnoj Mesopotamiji kao simbol kraljevske moći. Srednjovjekovni hrišćani smatrali su pentagram simbolom pet rana Hristovih. Ni jedna grafička ilustracija koja bi povezivala pentagram sa zlom ne pojavljuje se do devetnaestog veka“. O upotrebi simbola na državnim obeležjima piše III, a NenadJebiv odgovara.

Peto veče filmskog festivala u Berlinu kao da je bilo rezervisano za naš film i naše stvaraoce. Prvo je na programu "Foruma" prikazan film Srdana Golubovića "Klopka". Bila je to svetska premijera ovog ostvarenja koje je odlično primljeno i kod publike i kod kritike. Iste večeri, ali nešto kasnije prikazana je i "Guča" Dušana Milića, vedra naivna muzičke priče i strastveni tonovi srpske trube pobrali su opšte simpatije u Berlinu, a u takmičarskom programu našao se i Miki Manojlović sa jednom od vodećih uloga u filmu "Irina Palma" Sama Garbarskog. Ovaj nehotičan fokus na srpske filmove i autore, uz podršku njihovih nemačkih partnera, protekao je izuzetno povoljno po našu savremenu kinematografiju. "Klopka" se našla među deset filmova A-liste, kao film "koji će zagrejati hladni Berlin". Uz izvrsnu fotografiju Aleksandra Ilića i sjajnu glumu, naročito, Nebojše Glogovca, ali i Nataše Ninković, Anice Dobre i Mikija Manojlovića, Golubović je realizovao svoj film kao metaforu vremena, u kontekstu klasične matrice "zločina i kazne". Poput, junaka u filmu, zaključak ovog ostvarenja je da smo u "klopci" i svi mi.

Mazzapsycho je pogledala pozorišni komad: ''Malograđanska svadba'', prema delu Bertolda Bretha. Nisam čula nikakve komentare pre no što sam otišla, a takve okolnosti volim. To ili da čujem potpuno oprečna mišljenja: sjajan je/smeće je. Jednostavna scenografija sa sklepanim nameštajem, svadbarskim stolom i stolicama, sastavljenim od običnih dasaka, a predviđenim da se raspadaju jedna po jedna, po potrebi scenarija. Kostimi poput onih radnih kombinezona sa stegnutom gumom oko struka, u crnoj boji i različitim svadbarskim ukrasima, belo perje, til, cvetići... a sve skupa oslikava kič. Solidna glumačka trupa, pretežno talentovana, oživljavala je likove koji su prenaglašenog izraza, govorili glasno i pomalo izveštačeno i delovali groteskno, rekla bih. Nisam sigurna koji bi to žanr bio, komedija, parodija na neke delove stvarnosti... Sa nekim duhovitim momentima, ali ne mogu reći da sam se smejala. Nisam se smejala, ali nisam se ni dosađivala. Malo sam istraživala o autoru, i iznenadila se otkrićima. Jednom prilikom je poručio kritičarima tadašnjeg režima čiji je poklonik bio - ''Ako narod loše misli, promenite narod!''