BlogOye!

..."Ali zaista volim ponedeljak. Nije mi baš do kraja jasno iz koje rupe curi optimizam od jutros. Samo konstatujem: Shit happens. I nastavljam osmehom. Samo kad nije nedelja. Da potpuno izgubim pojam o vremenu, i da se probudim jednog jutra - znaću da je jbn nedelja. Možda je mistifikacija, ali tako živo osećam tu nedeljnu težinu i nestrukturisanost, neki prazan hod kojim ne volim da se krećem. Nisam ni pomahnitali workoholic, ali navučena sam na dinamiku, kakva god bila. Što je upravo ono što nedelja ne može da ponudi. A nedelja veče tek! Ima nešto skoro pa suicidno tih sati. Zato sam nedelju veštački osmislila, a odmaram svakog dana po malo. I nije loše. Vazduh je svež "... Mazzapsycho plovi današnjim danom bez kanua.

„Na svojim portretima Goja je prikazao bogate i moćne pojedince koji su određivali pravac u kom se kretala Španija i špansko društvo.To su bila lica iz njegovog okruženja koja su oblikovala dio spoljašnjeg svijeta u kojem je živio. Od 1793. pa nadalje, njegove slike počinju da otkrivaju vizije i košmare, uvijek lične. Ova nova kreativna faza rezultat je krize prouzrokovane nervnim slomom, koji ga je doveo do ivice smrti i ostavio bez sluha do kraja života. Nije poznato šta je potstaklo ovu krizu. Možda je u pitanju bilo fizičko oboljenje. Moguće je da je psihološki faktor imao udjela, možda su ove vizije, slike tamnog i potsvjesnog predugo potiskivane jer su bile u neskladu sa progresom i razboritošću i za njih nije bilo mjesta u elegantnom svijetu Gojinih patrona“. Dalje >>>

"...Prvo mi je bilo apsolutno neugodno među svom tom djecom, bubuljičavim momčićima i uređenim curicama stršim poput stare otrcane šlape. K tome se i instruktor svima obraća sa "dečec" i "djevojčice", doduše malko bi ga zaškakljalo grlo kad bi mene prozvao, tako da je ono djevojčice zvučalo kao "djevice", pa je ispalo još gore. U međuvremenu, kad sam se usudila malo okrenuti po učionici, budući sam u štreberskoj maniri sjedila u drugoj klupi, ustanovila sam zadovoljno kako ih ima još dvoje troje iz generacije, ništa manje nervozni od mene. Jedna draga gospođa nije prošla, samo zbog silne treme i baš mi je bilo teško vidjeti je poslije kako onako ljuta na sebe, krupnim koracima grabi po Lapadu. Glavu gore Anita, oli ti je preša, još ćemo se mi izbestimat jedna na drugu zbog žmigavaca kad se đe trefimo na raskrižju..." Dalje >>>

"I šta sad? Ukradeni trenuci jesu slatki, ali kratki. Valjda si ponosna na sebe zbog toga? Dao ti je poklon za priču. Materijal kojim ćeš ispuniti svrhu svog dnevnog postojanja. I opet ono što si već znala. Jebe se njemu za tebe i za bilo koga drugog na ovom svetu.. Bitna je šetnja, kao na korzou u godinama mladosti. Kicoški zvižduk za suknjom koja se vrcka, dok je na kraju štrafte čeka savršeni izbor životnog saputnika. Otresi tragove i glumi damu, kad ti se već dalo da budeš sopstvena princeza. Na sreću, ogledalo ti se davno razbilo dok si ga premetala iz ruke u ruku"... Provincijalka nudi sadržaj u naslovu bloga "Zgode i Nezgode".... Hedona na svojoj prvoj stranici govori pored vatre... "Zamisli da se u meni sakrio svemir... neispitan... tajanstven. I zamisli da moraš sam, bez ičije pomoći da protutnjiš njegovim beskrajem i dodirneš svaku zvezdu usnama. Zamisli more koje razvlači horizonte u našim mislima. Dozvoli da ti ih približim."

"Borba s "onim danima" (nama ženama stvarno nije lako ponekad) .... Znaš onu legendu o vampiru koji samo jednim preciznim ugrizom u vrat, iz tebe izvuče sva sjećanja i ubrizga ti dozu predskazanja koja se neće ostvariti. A ti ih brkaš sa intuicijom i sa svim onim sjećanjima na koja se ne možeš pozvat da iz njih pokupiš pouku za neki budući otisak... Znano je da se otisci nekako najrađe ostavljaju u prašini, u pijesku, u prahu. Pa ćeš tu lako sada doći do jedine konstante, posve prostog analitičkog paradoksa. Svi smo mi ta ista prašnjava materija, niz zgusnutih čestica, od praha nastali, na prah osuđeni. E pa kako da onda ta ista promjenjiva materija, koju vjetar razbaca, koju kiša poremeti, koju sunce pretvori u još sitnije čestice, može ispuniti te podražaje koji bi trebali bit fiksni. Kako se od varijabilnog može napraviti nepromjenjivo? Kako od kvarnog stvoriti vječnost?" Dalje >>>

Lezilebovich piše o autoru teze o "dve kulture" koju je prvi put izložio u jednom predavanju 1959. godine: "Najcitiraniji deo njegovog izlaganja, inače napisanog u veoma oštrom i polemičkom tonu, tiče se anegdote u kojoj je Snou boravio u većem društvu literarnih intelektualaca kojima je postavio pitanje znaju li šta utvrđuje II zakon termodinamike. Ispostavilo se da niko od desetak prisutnih nije imao blagog pojma o tome. Ono što oni nisu razumeli, naglašava Snou, jeste da je to naučni ekvivalent pitanja jeste li čitali neko Šekspirovo delo? A moglo bi se otići i korak dalje, i utvrditi da je broj ljudi u krugovima humanističkih disciplina koji znaju šta su osnovni pojmovi poput mase, ubrzanja ili realnog broja jako mali - a to je ekvivalent pitanja umete li da čitate ili pišete?" Krinka misli da postoji neznana formula koja odredjuje odnos radosti i bola u životu.

...Već sa ulaza, zapljusnula me ugodna hladnoća i jednostavnost zidova grčke crkve Gospe od Damaska. Priznajem, odsustvo kiča, kipova i plastičnog cvijeća, lažne pozlate i brojnih oltara, zbunila me na trenutak. Gdje sam to upao? Svećenik, koji se kao duh bešumno pojavio meni iza leđa, izašao je iz malene sakristije. „Otac Papas Vito Borgia“, predstavio se jasnim glasom, pružajući mi ruku. Nisam vjernik, ali njegova me dobrodošlica svejedno posramila. Ulazak bez poziva i tumaranje po tuđem domu, ma kako prazan i napušten izgledao, nepristojno je. Nije važno što sam turist i što su vrata bila otvorena. „Oprostite, ako sam vas prekinuo“, rekao sam, isključujući kameru. Svećenika je, izgleda, zabavljala moja zbunjenost. „Ne ustručavajte se, izvolite!, pozvao me širokim pokretom ruke. „Molio sam joj se cijelu noć i konačno vas je Gospa iz Damaska dovela“, smiješio se. Bio je gologlav, potpuno sijede kose i brade. Moralo mu je biti barem sedamdesetak godina. Iznenadilo me, kad je lakonski odgovorio na neizgovoreno pitanje: „Osamdeset i osam mi je!“ Dalje >>>

Freeda nečujnim koracima pita... "Može li mi iko pozajmiti nevidljive i nečujne sandale, baletanke? Htela bih odlebdeti bez ičijeg znanja, suvišnih pitanja u neku novu galaksiju.... i naravno vratiti se natrag... jednom!" ... Gulanfer stoji pred nevoljom... "Kada bi kao ti, mogao tako lako zavrteti, bar na kratko, sudbinu životnu u poželjnom pravcu. Nazvati tada novonastalo stanje spokojom mojim i biti bar jednom sretan do kraja, bez trunke sumnje u neko sutra"... Sljivka je možda luda od proleća... A šta radi SHArGaRePiCa na svom mestu za osmeh? Planira putovanje iz snova.... "Bilo je vReme za odmoR i da se odloochi gde tjemo itji… a to “odluchi” je najtezhe… Stalno cu pRotiV moG izboRa, a tvrde da sam ja ta koja gunadja i ronda i zVotza… chuj ti to… Smeshno… Smeshno kad se ima oo Fidu da smo mnogo toga pRoshli, a da je izbor vazda biJo nji’oV… A oFog Puta cam ReshiLa… Il’ Hawaii , il’ ‘ladna MowaFa…"

"Drugi put u Parizu, prvi put u parku Disneyland, bilo nam je baš lijepo! Park je divan, nudi mnogo više nego što se za jedan dan može vidjeti, još ako čekate u redovima za svaku atrakciju...Sunce... u 7 sati je već čini mi se bilo 20°C! U hotel smo stigli dan ranije, i kupili karte za park, tako da smo ujutro ušli ravno i ležerno...Ko zna kad su stigli oni što su mislili kupiti karte na ulazu...dakle, u park nas je vozila "naveta" bus od hotela do ulaza 2-3 minuta... Bus krcat đecom, svih nacija i boja, i nekima od njih rodjendan, pa su im svirali sesiri klasiku Happy Birthdaaaaaaaay.... da se raspametiš već na početku, al đeca ko đeca, svi su isti.... slatkiši..."  Dalje >>>

"Adobe nas redovno jednom godišnje obraduje novom verzijom svog kreativnog paketa. Za početak, probali smo novu verziju najpoznatije high-end alatke za obradu fotografija koja donosi više suštinskih poboljšanja u vidu dorađenih ali i novih alatki koje će povećati produktivnost i komfor u radu. Osim transparentnih promena, ovog puta značajno je promenjen i vidljivi deo programa. Najuočljivija i verovatno najznačajnija izmena su nove palete alatki koje donose više slobodnog radnog prostora, mogu se svesti na kompaktne palete, ali i potpuno ukloniti s ekrana. Ovakav sistem na prvi pogled možda deluje kao nastavak fancy trenda započetog novim interfejsom paketa Microsoft Office 2007, međutim vrlo je prijatan i brzo se navikava na njega. Kompletan komandni sistem (osnovni meni, palete alatki i prečice na tastaturi) može se redefinisati i prilagoditi potrebama korisnika". izvor >>>

Već smo navikli da III najavljuje sve ono što je zanimljivo na sajmu: "Raznovrsna ponuda turističkih aranžmana za svačiji džep. Sajamski difolt prezentacije je gomila hostesa, mamaca i igračica. Pojedine su imale prave kostime iz 1001 noći i isto se tako ponašale. Trbušnjaci ispred štanda na otvorenoj sceni. U paketu idu sva ona preduzeća koja snabdevaju turističke objekte alatima i rekvizitima. Sve za hotel je jedna od takvih ponuda. Od peškira preko posteljine do kompletnih uniformi za kompletno osoblje hotela. Ili, kompletno opremanje kuhinja i praonica za hotele. Ili, komplet posuđa i escajga... Sve u svemu nikad nije bila bolja ponuda na sajmu. Med je dobar za sve. Polenske kuglice, propolis, lekoviti čajevi, travarice... Do 1991. godine lovačko naoružanje i pribor mogli ste da kupite samo u jednoj prodavnici. Sad ko god zadovolji zakonske uslove može da otvori prodavnicu ovog tipa. Stvarno je kvalitetan i veliki izbor za lovce i ribolovce".

„23 je interesantan broj, ima u sebi dvojstvo i trojstvo i srećan je onaj koji ume to da iskoristi“. I meni je uvek bio zanimljiv, čak sam svojevremeno hteo da ga istetoviram na ramenu zajedno sa starom lokomotivom, gde bi on bio zapisan na starom pergamentu ispred nje, dok bi iz njenog tela izbijala krila, a iz točkova bi izbijale kandže. Nisam tad imao dovoljno love. Tog 23. aprila sam, slučajno ili namerno, video da se održava književno veče, a pažnju mi je privukla naslovnica knjige na reklami. Radilo se o knjizi pesama Bukovskog, koju sam posedovao, a koju je preveo upravo gost planiran za to veče, pesnik, prevodilac i slikar, Vojo Šindolić....Bacio sam pogled na izložbu Vojovih prevoda, bio je tu Urlik, Ginzberga, zatim nekoliko knjiga Keruaka, poezija Morisona, Bukovski (Zabilješke starog pokvarenjaka), Mišima, Vojova knjiga pesama...“Šteta što je samo izložba, rado bih posedovao nekolicinu“, pomislio sam, uzdahnuvši. Dosta knjiga je bilo u izdanju splitskog Feral Tribjuna, pa sam pokušavao da se setim da li sam viđao njihova izdanja na beogradskom sajmu knjiga, ali sam kasnije dobio negativan odgovor, ali se to očekuje u dogledno vreme"...

Intuicija je blago ženske psihe. Ona je poput mudre starice koja je uvek s vama, koja vam tačno kaže o čemu se radi, tačno vam kaže treba li ići levo ili desno. Ona je oblik One koja zna, stare La que sabe, Divlje žene. Kad je žena snažna u svojoj instinktivnoj naravi, intuitivno prepoznaje urođenog grabežljivca po mirisu, vidu i sluhu... predviđa njegovu prisutnost, čuje ga kako prilazi i preduzima korake kako bi ga odbila. Kod žene čiji su instinkti ranjeni, grabežljivac se baca na nju pre nego što ona opazi njegovu prisutnost, jer su njeno slušanje, znanje i predviđanje oštećeni - uglavnom zbog introjekcija koje podstiču na to da bude pristojna, da se lepo ponaša, da bude slepa na iskorišćavanje. Lek je isti i za naivnu ženu i za onu ranjenog instinkta: vežbajte slušati svoju intuiciju, svoj unutrašnji glas, postavljajte pitanja, budite radoznale, vidite što vidite, čujte što čujete, a zatim delujte prema onome što znate da je istina.