BlogOye!

Mala matura za tri dana a Leni se uopšte ne ide... Zašto? „Obično kada unapred znam da ću ići na neku žurku/proslavu, dosadi mi iščekivanje pa mi se na kraju ni ne ide. Ne ide mi se i zato što znam da se neću baš nešto super provesti. To je vreme kada se praktično opraštam sa društvom iz osnovne, a ja svoje društvo nikada nisam preterano volela. Za tri dana ću se takođe nagledati cirkona i raznih šljaštećih haljina. Moja dobra drugarica je kupila haljinu koja je bukvalno napravljena od cirkona. Nju biste videli i da je gledate sa neke druge planete! Veliki broj devojčica ce se takođe i razgolititi. Neke devojčice su obično u tripu da ne mogu da izgledaju lepo ako ne obuku majcicu i nazovi suknjicu koja prekriva, paa recimooo... NIŠTA!!! Nije mi jasno kako njima roditelji dopuštaju da tako uopšte izađu iz kuće...“

„Trenutno najbrži čovek planete, Jamajčanin Asafa Pauel, održao je obećanje i večeras u Beogradu, u svojoj prvoj trci ove sezone, istrčao 100 metara ispod 10 sekundi. Pauel je na drugom Memorijalnom mitingu "Artur Takač" stazu istrčao za 9,97 sekundi, što je i najbolji rezultat ove godine. E, a sada malo i o bruci. Imao sam čast da budem na ovoj manifestaciji i mogao bih danima da pišem o tome kakva je Asafa Pauel zvezda. Uprkos polupraznom stadionu, on nakon istrčanog neverovatnog rezultata istrčao i krug pozdravivši gledaoce na svim tribinama stadiona JNA. Jamajčanka Noj Grem je sigurno pola sata na severnoj tribini, ispod koje je staza za skok u dalj, poptisivala autograme, iako su deca većinu tih papirića bacila. Da, deca. Najstrašnije se desilo, prilikom samog finiša trke na 800 metara, kada je na 150 metara ispred cilja, neko od dece iz publike sa severne tribine, hitnuo flašu sa vodom ka grupi koja je vodila trku“. Dalje >>>

„Ličnost je jedan od temeljnih pojmova psihologije koji se odnosi na neponovljiv, relativno čvrsto integrisan, stabilan i kompleksan psihički sklop osobina, koji određuje karakteristično i dosledno ponašanje individue. U te osobine spadaju intelektualne sposobnosti, vrednosti, motivi, emocije, ciljevi i namere, način ponašanja. Ličnost je dinamička struktura koju čini sistem međusobno povezanih crta (sposobnosti, temperamenta, karaktera), motiva, vrednosti, stavova itd. Najopštije, to je stabilna organizacija individualnih karakteristika čoveka na osnovu koje se svaki pojedinac razlikuje od svih ostalih. Eeee tejkitizi. Nisam ja roba. Ničije vlasništvo. Osim svoje. Imam i prijatelje znaš. Fini ljudi. Učeni. Mada. Imam i baš baš fine ''prijatelje'' mineri su po struci. Ah, to prijateljstvo. Čudno je to. Pomogneš nekome a on ti za uzvrat da jedno lepo puf! Na ulici sam i dalje pristojan. Koliko mogu biti. Ne pljujem. Lažem. Ali. Bar se trudim da to ne radim“. Dalje >>>

"Stvari i dela, ako se ne zapišu, tamom se zakriju i predadu se grobu zaborava, a zapisana su kao životom nadahnuta... Mi nemamo osećaj svog početka i kraja. I vrlo mi je žao što su mi rekli tačno kada sam se rodio. Da mi nisu rekli, ne bih imao pojma o svojim godinama - utoliko pre što im nimalo ne osećam teret - te bih, dakle, bio spašen od ružne misli, da mi, itekako, za deset, dvadeset ili trideset godina treba umreti. A da sam se nešto rodio i živeo na nekom nenaseljenom ostrvu, čak ne bih ni slutio da ima smrti. "Što bi to bila sreća!" - kao da bih hteo da dodam. Ali ko zna? Možda baš velika nesreća. I da li je zaista istina, da ne bih ni slutio? Da se mi ne rađamo s osećanjem smrti? A ako ne, ako ne bih, dakle, slutio, da li bih voleo život tako kako ga volim i kako sam ga voleo? I da li bih ga dao onome čemu sam ga dao gotovo sasvim, posmatranju, poznanju i oduhovljavanju svojih stvari i dela, a težnja tome proizalazi, možda, samo iz straha pred grobom zaborava."  Dalje >>>

Svega se Ariel naslušala na raznoraznim razgovorima za posao... Žene odgovaraju na posebna pitanja kao što je pitanje eventualnog proširenja porodice: „Ma ne, nisu oni protivu nataliteta, dece i porodice; samo ne žele da im radnici odsustvuju. I da, spremni su da odreše kesu i plate te onoliko koliko tražiš i zasluzuješ, samo, budžet je ipak "malo" niži od iznosa navedenog u aplikaciji. I ne, prekovremeni nije praksa, ali...po potrebi se i on zadesi, ali uvek najavljeno i unapred dogovoreno. Međuljudski odnosi se posebno neguju i razvijaju; zajednički izlasci na ručkove i večere, seminari, kratki izleti razni... i ne, nikako nema seksualnih aluzija i raznoraznih insinuacija; moral je izuzetno na ceni“.

"Pola sata kucam post, jedan od onih momenata kad reči izlaze iz mene i izlaze i izlaze i nema kraja, a onda spontano ispružim noge da ih malo protegnem, zakačim gajtan od miša i ode post ko da ga nikad bilo nije! Krenem ja tu da psujem sve od reda i preko reda, počev od nogu pa sve do gajtana koji visi i mesecima me nervira, a izlazi sin iz sobe, gleda me i kaže: "Kaj ti je frendice?" - zbun- "Odakle tebi to "Kaj ti je frendice?" - smeh- "Nemam pojma, ali Dušan stalno tako priča i meni mnogo smešno." - bes i dalje kipti iz mene- "Pa kako može da ti bude smešno nešto što ne razumeš?" "Bože, mama, pa i tebi stalno smešno nešto na tom kompu a ništa oko kompa ni ti ne razumeš!" -ponekad me ubije dečija logika- " Dalje >>>

Pre par dana Persefona je upoznala Pisca. Napokon. „Ne da je ispunio očekivanja gomilana godinama divljenja, nego nisam verovala da toliko kvaliteta može postojati na tako ograničenom mestu kao što je jedna osoba i jedna soba, preuređena u atelje. Pisac nas je dočekao u kućnom izdanju (za šta se beskrajno izvinjavao, ali ko još gleda te stvari), sa svoje četiri macke. U ateljeu jedino što je odudaralo od svega bio je lap-top (sokoćalo, kako ga gospodin zove). Boju zidova nisam videla od knjiga. Oduvek sam htela takvu biblioteku, svaka knjiga je bila na mestu, i fizicki i po naslovu. Prvih pola sata bila sam zbunjena i ponašala se kao malo dete koje upozna poznatu osobu pa ćuti, a kad progovori sve je užasno glupo. Uspela sam da srušim podmetač i da čep od koka-kole ubacim u punu čašu (u isto vreme!), a njegova spontana reakcija je doprinela tome da se momentalno opustim i počnem da vodim normalan razgovor. Svakog petka ću ići kod tog čoveka da me uči "veštini umetnosti pisanja".

"Nije bitno ime. Ni moje, ni tvoje. Mogu da stavim inicijal ovde. Ni to nije bitno. Čime je omedjena tvoja ličnost? Kožom? Lepom, glatkom kožom? Ne. Ti si bilo koje žensko, ja sam bilo koje muško. Generička ti, generički ja. I naša priča je samo jedna od tačaka u beskrajnom ponavljanju istog dogadjaja. Kad nas pogledam, mi smo, ne znam...zamrznuti varijetet...i ako prestanem da mislim na to, ako odmrznem trenutak, stvari će nastaviti da teku, priča će nastaviti iznova da se priča. Zaogrnuta u druge inicijale, druge lepe, glatke kože. Broj ponavljanja u prostoru i vremenu ograničen je dužinom postojanja naše vrste. Ničim više". Dalje >>>

„Šta je šteta koju nam pričine drugi, prema onoj za koju smo sami zaslužni? Propuštamo brojne prilike, jer sebe saplićemo. Podbacujemo jer sebe sputavamo i sakatimo. Bezvoljnošću, pasivnošću, inercijom sprečavamo sebe da išta postignemo. Mnogo je toga što se ne usuđujemo da preduzmemo iz straha da se ne „obrukamo“, ne doživimo „neuspeh“. Tako ostajemo neostvareni. Donosimo pogrešne odluke, preduzimamo pogrešne korake jer rđavo procenjujemo ljude i okolnosti. Zaslepljeni onim što bismo želeli da bude, ne vidimo ono što jeste. Sebe mrcvarimo neostvarivim zahtevima, izbezumljujemo besmislenim strahovima, mučimo nemilosrdnim prezirom. Vlastita nas sujeta čini nesrećnim, utučenim, očajnim. Dubina očaja jednaka je veličini sujete. Lako povrediva taština kvari i uništava naše odnose sa ljudima, čineći nas usamljenima. Tražimo okolo krivce za sve ono što nam nije kako valja. Sasvim uzalud. Za svoj život smo najodgovorniji mi sami. Što pre to prihvatimo, to bolje. Tek tada ćemo moći da nešto zaista učinimo za sebe“. Dalje >>>

„Razmišljala sam u poslednjih nekoliko dana odakle tolika zavisnost od neta. Navika. Naravno svaka navika ima i svoju odviku koja zavisi isključivo od volje pojedinca u ovom slučaju od moje volje. Net je neiscrpan izvor znanja. U početku želela sam sve i odjednom.Onda sam polako sistematizovala svoju potragu i učila jedno po jedno. Upoznala sam neke divne ljude na netu, isključivo na blogovanju. Trenutno me još ima na BlogOyu. Ovo je moje parče neta, pisaću šta hoću i koliko hoću. Ja sam Lazarica i zavisnik sam od neta“. Vulkando za to vreme zarađuje. Eyoglob kaže da postoji treća Srbija, ona koju karakterišu Blog, Youtube i Radiohead. Ona koja poštuje tuđe mišljenje. Nada se da će ova Treća Srbija dobijati nove članove, ljude zdravog razuma koji razmišljaju svojom glavom i rade i za sebe i za druge, a čitajući ostale blogove ovde, vidi da ima mnogo potencijalnih kandidata... "Glupost je neuništiva" pevaju KUD Idijoti... pa ipak ... borba do pobede !

Zaputi se Lezilebovich da kupi pantalone, cipele, majice , košulju... Ima plastične pare, ima volju, sjajan dan za kupovinu... Ali, ne lezi vraže: „Prvi problem je pronaći muški deo u bilo kojoj radnji, koja nije prodavnica za lov i ribolov... Sve neke haljinice, majičice, cipelice, za devojčice, devojke, žene, babe i bebe... Svuda neke žene sa nekim kesetinama , traže prevrću uzimaju kupuju... U nekim radnjama i nađem ja taj muški deo i onda dođe na red drugi problem. A to je potpuno odsustvo razvijenog ukusa za odeću koju treba da kupim. Jer, ne kupujem više široke pantalone, šarene majice za pivo ispred dragstora i raspad kafiće, cipele za istu tu namenu, nego nešto u čemu se moram pojavljivati kod ozbljnih ljudi, predstavljajući ozbiljnu firmu. Nemam pojma šta mi se sviđa... Ovaj problem mi u potpunosti rešava devojka. Ona skroz zna šta mi se sviđa. U stvari, meni se sviđa sve što ona kaže...“

„Jedna od najgorih osobina koju čovek može posedovati je ogovaranje kao i jedna od najvećih štetnosti koju jezik može prouzrokovati. Stručnjaci kažu da su ogovaranju najsklonije nesigurne osobe koje tako kompenzuju ono što same nemaju ili bi želele da imaju. Uzroci ogovaranja su mnogi, a najčešći razlog je ljutnja, samoodbrana (u pokušaju da se lični ružan čin, odn. krivica zamaskira pričom o osobi koja nije prisutna pri čemu se izvrću činjenice i barata sa poluistinama), samosažaljenje i samohvalisanje ( da bi se o dotičnoj osobi stekao utisak kakav ona želi iznoseći lični problem, da bi se učesnici prodobili bez informacije od druge strane, kao i samohvalisanje u cilju podizanja utiska ličnih vrednosti na račun osobe koja se ogovara), prazan život (ne kaže se džabe "Besposlen pop i jariće krsti"), zatim zavist koja bi mogla da bude na prvom mestu itd. Nekada to mogu da budu sasvim bezazleni razgovori koji uz šoljicu kafe mnoge znaju da zabave pričom o tuđem životu, zaboravljajući da "žrtve" ogovaranja možemo biti svi. Psiholozi nas uveravaju da zbog trača ne treba gubiti glavu i padati u vatru, ali i da obično rekla-kazala treba razlikovati od zlonamernog spletkarenja“. Dalje >>>

Kada bi vam neko ponudio dvosmernu kartu do prošlosti i istu takvu do budućnosti - koju bi prihvatili? Pita Vas Prošlost. „A šta bi promenili u sadašnjosti da vam neko da neograničenu moć? Da li bi između ponuđene bezgranične, bezuslovne ljubavi i neogranočenog računa u banci, prihvatili ljubav? Svi traže izlaz u nekim drastičnim merama. Svi bi da im cveće u baštama procveta preko noći, a da je ne đubre, da je ne polivaju, da je ne paze. Svi bi da ispune neku svoju viziju, zaboravljajući pri tom da žive u društvu koje vapi za jednom globalnom, a ne individualnom vizijom. Zajedništvo se teško ostvaruje i između dve jedinke. Bračna zajednica je postala predmet ismevanja, nema više moralnih normi, osnovnog poštovanja. Sve ide iz kuće - kažu - a opet krive cyber-tehnologiju za agresivnost dece. Zavladali kič se svaljuje na Grand i Pink, a niko ne kontroliše decu šta i koliko gledaju. Sitnice su postale nevažne, svi pucaju na velike stvari“.