BlogOye!

"Robert Soloway, star 27 godina je uhapšen u Sijetlu, u državi Vašington, i optužen je za prevare sa mailom, krađu identiteta i pranje novca. Gospodin Soloway se izjasnio da nije kriv. On je postao jedan od najvećih spamera u svetu, koristeći kompjutere koji su bili tajno inficirani naredbama da šalju milione e-mailova. Takvi kompjuteri su poznati kao “zombiji” zato što njihovi vlasnici nemaju pojma da se oni upotrebljavaju u druge svrhe. Gospodin Soloway će biti prva osoba kojoj će suditi zbog slanja spamova na osnovu federalnog zakona o krađi identiteta. Ako ga optuže po svim optužbama, suočava se sa kaznom od $250,000 I maksimalnom kaznom zatvora u trajanju od 65 godina". Dalje >>>

"Rođen sam na proleće 1983. godine - ja sam plakao a svi oko mene su se smejali - standardno. Uvek sam bio voljeno dete kome ljubavi i pažnje nikada nije manjkalo. Razmazili su me na neki čudan način, ne onako klasično da dobijem sve što želim kuknjavom i plačem već jednostavno kada nešto želim moram to dobiti - sva sredstva su u igri. E, tu počinje građenje moje ličnosti, razvoj moje ambicije što me je posle, koju godinu kasnije, dotuklo. Ne, nemojte misliti da je ovo neka ratna priča, daleko o toga. Ovo je samo početak moje lične storije u kojoj se rat više neće spominjati. Premotaću malo film unapred, čisto da izađem iz "teške teme" i nastaviću dalje sa posleratnim periodom. Dakle, po balkanskom šablonu nađem se i ja u koloni izbeglica, ovog puta smo bili raseljena lica. Dobra strana pojavljivanja u novoj sredini, bez ičega, je sledeća: prošlost je samo u tvojoj glavi i niko je ne zna. Shvatiš da tebe niko ne poznaje i da možeš da budeš bilo ko, odnosno bilo kakav". Dalje >>>

"Osvanuo je divan, sunčan dan. Šteta je bilo provesti ga u kući, makar i pored kompa, tj. na Blogoyu. Zato postoji Košutnjak. Da odeš tamo, da udahneš punim plućima ozon, gledajući male prozorčiće neba... Da ručaš u "Košuti". Šta? Pa, zna se, pečenje sa ražnja. Da piješ vodu sa Hajdučke česme... I da se Neko sav izgrebe zbog tebe, dok ti bere trešnje". Reka je jela trešnje. I limun je ručao. A nakon ručka, šetnja: "Punog stomaka krenite lagano u obilazak. Ako budete još gladni, pored ručka i trešanja koje se mogu naći tu negde u šumici, možete maznuti i poneku dudinju..."

"Kažu da su u kozmetici home – made stvari najbolje. Paz’ da nije! Stavljajući krastavac na lice, med, kvasac, jaja, čuda, jagode - postaješ fresh i ispeglana. Ja ne verujem u to. Ne verujem ni u Nivea-u Q10+, jer je suviše jeftina za tako magična dejstva koja se u reklamama prikazuju. Zašto? Zato što miligram čarobnog praha u naturi košta mnogo više nego čitava krema, a da bi zaista delovala, potrebno je staviti nekoliko miligrama... hm... Sa druge strane, moja mama i tetka kažu da je Dior kozmetika najgora na svetu i da radije koriste Armalove kreme sa kolagenom nego Diorove. Što bi značilo da cena nije superstar holivudskog blockbuster-a u ovom slučaju. Još ove godine neću koristiti kolagen, ali od sledeće počinjem i ja da se ganjam sa liftingom. Pih! Sada koristim najobičniju Nivea-u soft i lice mi je kao dečije dupence. Uveče se malo namastim nekom dečijom makedonskom, a ujutru se obavezno budim uz blagi piling i to je to". Dalje >>>

„Kako mogu da nađem svrhu, ispunjenost i zadovoljstvo u životu? Da li imam potencijal da postignem u životu nešto što je od trajnog značaja? Mnogi ljudi se nikada nisu zaustavili da razmisle o smislu života. Mnogo godina kasnije, oni se osvrću nazad i pitaju se zašto su se njihovi odnosi raspali i zašto se osećaju toliko prazni iako su možda uspeli da postignu ono što su postavili sebi za cilj“. Lazarica jeste. Nakon: „Koleginice, uverljivo delujete... 95 poena od 100... dakle 10“, mašnica je rešila da ovog leta postane majstorica tajlandske kuhinje. Foxy čini srećnom svaki dan, radost dečija, njena ljubav. Limuna - lipa: „Sam Bog zna koliko sam puta brao ovu lipu, pa sušio za čaj. Moje drvo. Od rođenja je tu“.

Elfish misli da je blogeri ne prozivaju zato što piše nadugačko. Prevarila se. Kao tipično srpsko dete, imala je jedan san: "Bio je to san da se rešim roditelja i njihovih nerealnih zahteva da mi ponašanje bude društveno prihvatljivo... to je zvučalo od prilike ovako... da ne budeš toliko jadna da ti je trojka dovoljna, da se ne prljaš, da ne izostaješ sa časova, da ne odgovaraš nepristojno nadrnd- babi koja je surovovim žrebom stambene liste naša komšinica, da svoj bicikl uredno svako veče nosiš na 4-ti sprat bez lifta, da nipošto ne tučeš brata, da ne kradeš slatkiše posle pranja zuba, da ne gledaš „Dinastiju“ i da pročitaš nešto (jer ću te posle propitati), da ne kukaš nani da si večito kažnjena (jer ćeš zaista biti kažnjena), da ne ideš sa društvom na jezero kad te pošaljem na engleski, da ne dovlačiš pse lutalice u ulaz zgrade, da na rođendane ne pozivaš decu koju ne poznaješ ni iz škole, ni sa treninga, nego se tu motaju po kraju, da ne predlažeš više nabavku psa (dosadna si, majke mi), da se ne spuštaš niz gelendere (ne laži, videli vas Jankovići sa II- gog), da utišaš muziku, da ti više ne padne na pamet da na zid lepiš Bruce Lee-a u prirodnoj veličini..."

„Ove godine, kao nikad do sada u istoriji, Srbija ima tri (III, he he he) sjajne zvezde koje su zablistale na teniskom nebu ikoje će nas predstavljati u četvrt finalu Roland Garrosa. Đole, Anuška, Jeca. Đole koji krči put ka samom vrhu svetskog tenisa, namučio se protiv onog Frantzuza 3:2. Jeca koja je trenutno 5. na planeti, veoma lako je savladala Francuščicu (jaka mala ali džaba) 2:0. Anuška, naša teniska princeza, je imala veoma težak meč sa onom brkatom Španjolkom 2:1. Možda se u ženskom tenisu ove godine na Roland Garrosu bude igralo srpsko finale“. Sve informacije - EURO 2008. obezbedio Vam je III.

„Sedele smo na Kalemegdanu. Pogled se pružao preko spojenih, umrtvljenih reka, a slabo popodnevno sunce je zalazilo za horizont. Nisam se okretala ka njoj, već sam bila duboko omađijana prizorom koji se odigravao preda mnom. Oko nas malo ljudi. Beograđani i turisti, žure svojim tempom, ne obraćajuci pažnju na svet oko njih. A ona je sedela pored mene. Znam je od ranog detinjstva. Bila sam svedok svih dobrih i loših stvari u njenom životu. Sada smo kao stranci. Čijom krivicom? Nisam obraćala pažnju na nju, dok me njen oštar uzdah nije trgao iz zanesenosti prirodom. Krv je lila iz njene ruke, a ona se smešila. Brzo sam posegla za maramicama, ali ona mi je odgurnula ruku. Rekla je da je sve u redu i da ne brinem. A onda je zavrnula rukav. Oko 15 svežih ožiljaka blistalo je pod odsjajem zalazećeg sunca“. Dalje >>>

Jezgo je danas posetila roditelje: „Godine ostavljaju duboke brazde na njihovim licima. Stare. Bili su divni, kao i uvek. Pogledi puni topline. Stare ali razigrane oči, i dalje pune života. Tela su im pomalo povijena.Gledala sam ih i uživala, nisam mnogo pričala. Jednostavno sam uživala... Oni su sve ono lepo u meni. Moja snaga i moj osmeh. Na trenutak sam osetila tugu, učinilo mi se da ih život isuviše brzo nosi ka onom neizbežnom trenutku. Razvukla sam lice u osmeh. Bila sam ponosna. To su moji roditelji. Ja sam njihova krv, njihovo meso, deo njihove duše i ponosna sam na to. Pomalo krhko izgledaju, a opet puni jačine. Ne mogu naći dovoljno jaku, lepu, u istom trenutku nežnu i punu razumevanja reč da vam opišem njih. Tu malu slatku nasmejanu baku i tog malog vragolastog deku. Ja sam im neizmerno zahvalna. Ja ih jednostavno obožavam“.

"Već sutra će jedna od njih, ona mala sa sitnim tamnim očima početi da priprema prijemni ispit za fakultet. Ne postoji opcija da studira van budžeta, nema promašaja, nema opuštanja. Za nju ne postoje maturske žurke, nema izleta po vikendicama, nema letnjih noći na reci u lepršavim haljinicama ni noćnih kupanja. Nema opuštanja. Smejaće joj se na prvoj godini fakulteta, na drugoj će joj prilaziti da pozajme beleške za zaostale ispite, na trećoj će sa divljenjem i dozom preterivanja pričati da su slušali njene ispite, da je zbunila Profesora, da joj je prosek 10, da nije normalna. Posle će joj se izgubiti trag. Još malo će se pričati o tome da su je poslali na neku specijalizaciju, da je upisala postdiplomske na smeru gde ih je samo troje, da je magistrirala u 23-ćoj. Ništa od tih priča neće dospeti do nje. Nema opuštanja. Ponudiće joj mesto koje nije mogla ni da sanja. Prihvatiće ga sa osećanjem krivice..." Dalje >>>

U busu, dok se Limun vraćao kući: "...šofer sa lošom kopijom rej ban ogledalastih đoza, zamalo je zakačio neku babu koja je hodala ivicom. Nonšalantno je prozujao na 2 milimetra od babe. Baba se zanela i zamalo pala. Zatim je ušla Cigančica sa malim detetom. Sedači su sedeli, ja sam stajao i posmatrao a nju izgleda niko osim mene nije primetio. Stajala je tako dok su neka tri mlada kršna i kratko ošišana junaka od po 2 metra sedeli i bledo piljili u nepoznato. Napokon, neka riba (verovatno od stida) ustaje mladoj Cigančici sa malim detetom. Kompletan (moj) utisak je bio da izgleda ovaj narod ne vidi dalje od svog istrošenog nosa. A ja? Ja se stidim što sam čovek. Iskreno".

„Jedan dodir, slučajan ili nameran, dovoljan je da pokrene onu ’oluju’ u glavi“. Angel se pita da li se ta razmena emocija može videti. Zna kakav je osećaj u njenoj glavi kada izgubi tlo pod nogama od samo jednog pogleda: „Da li sam tada zbunjena ili skrivam pogled? Ne...gledam pravo u oči svog protivnika koji me tako nemilosrdno podiže sa zemlje. Ne odstupam ni korak jedan, možda zaboravim da dišem na tren, ali sam i dalje tu, sa nevinim osmehom na usnama“. Ne vidi dalje od njegovih očiju. A Grom se topi. I nestaje . U oluji.

„Svi, ili bar većina, tragaju za ljubavlju, za drugom polovinom svoga JA. Neko ima blagodat i pronađe, neko ne. Sve van toga je samo pitanje ko će koga i na koji način prevariti. Sebe ili druge, manjeje bitno.U svakom slučaju svi su prevareni. Zašto ljudi obmanjuju? Da bi izbegli kaznu koja ih može sustići zbog nečega što su učinili ili nameravaju da učine. Ovo je veoma rasprostranjen motiv obmanjivanja, i kod odraslih i kod dece. Da bi sproveli ili dobili ono što žele. Da bi izvukli korist za sebe. Da bi zadobili moć. Zbog uživanja u obmani. Ima onih koji se ponose veštinom obmanjivanja, kao dokazom vlastite izuzetnosti i više vrednosti. Da bi sačuvali slobodu. Da bi bili prihvaćeni, omiljeni, cenjeni, poštovani. Iz stida. Da bi se zaštitili“. Lazaričin lični stav - nemojte varati ako ne želite biti prevareni!