BlogOye!

"Sprema se oluja. Volim ovakvo vreme. Danas nisam imala puno obaveza na poslu. Čitala sam blogove... Bila sam posmatrač sa strane, kao što ponekad  volim da sednem na klupu pored šetališta i posmatram lica ljudi. Njihove reakcije, pokrete." Ariel je nevreme dočekala u gradu, "Na ulicama grada potop. Ljudi, ono malo zabludelih, poput mene, razletelo se na sve strane.. Onda ugledam par jedan, momčić i devojka, od ne više od sedamnaest - osamnaest godina...  Mokar do gole kože, u nekim letnjim tankim bermudama zelene boje; majica svetlije nijanse na devojčinoj glavi počiva. I smeju se, šetuckaju po kiši. On, sa kezom preko cele glave, ona malo stramežljivo, pogleda uprtog u zemlju... Ume Beograd lep biti i u nevreme..."

"Kad se pomiješaju šećer i sol, nakon nekog vremena prestaneš pridavat važnost začinima. A kad ti puno toga nedostaje, u posljednjem trenutku shvatiš da najviše nedostaješ sam sebi. I tad se vraćaš stopama da se pronađeš negdje u već izblijedjelim sjećanjima. Daš vremenu vremena da te više ne trga na more komadića. Prenosiš od nekog uličnog svirača ulovljena proročanstva. Jednom kad uđeš u Jeruzalem, neki će ti lutalica htjeti ispričati pravu istinu o postanku. A ti ćeš ga lakonski optužiti za plagijat svih tvojih spoznaja. Prošlost nema puno mana, osim jedne prepreke. Kada jednom uđeš u nju imaš paničnu potrebu da ju mijenjaš. I kad ta uzaludna borba spriječi budućnost da zavlada, ostaneš u sadašnjosti koja ti nije prijateljski naklonjena. Previše umora, previše želja, previše malo prostora. I jedno previše viška."

"Znaš, Sofronije, nekada sam tužna bez razloga. Da li je reč o prokletsvu DIAVOLO-a koji je stvorio ženu ili šta već, ali i kada mi je sve sjajno, znam biti tužna. Pravim se da se izgubim u stvarima koje me okupiraju i trudim se da ne razmišljam, prividno hladna, nezainteresovana i nedodirljiva, a u stvari sve vreme mislim na to nešto imaginarno. I zna da boli. Zašto – ah, to bih i ja volela da znam. Šta – i to bih volela da znam. Možda je u pitanju činjenica da je ovo important August of my life, budući da je lepo počeo, a da se nastavlja tako što ulazim u treću deceniju, puneći čitavih dvadeset godina. Scary movie! U tim trenucima kažem da su žene prokleta bića..."

"Viriš. A nismo se tako dogovorili. Ustvari, nismo se ništa ni dogovarali. Sve je išlo onako, spontano. Idu dani. Ponekad neki insekt sakrije neko slovo, ali ti znaš moje reči. Jer i kad grdim ja milujem. Jer mi je stalo, a ne znam zašto.Gledam striptiz tačku i te značajne poglede. Publiku balavu i nju koja se uvija i njiše kukovima. Tange. Vampiri su popularni a ti hoćeš da te tešim. Krst, glogov kolac i srebrni metak. I Vatra. Puno vatre. Plenti, kako to puno zvuči. Planine gore ili gore planine. Gore i planine. Dole, gore.Osvajaju se polovi kao u vikinška vremena. Polovi sveta i planeta. Tope se stogodišnji snegovi. Očekujem udar inteligencije kad god uđem i izađem. I ništa. Nema više svetlećih iskrica raznobojnih praštavih. Kao nekad, Ili ih nema onoliko često koliko bih želeo..."

"Dobro jutro doktore. Treba mi opravdanje. -Oprostite, nisam vas razumeo!? Treba vam opravdanje za vaše dete? -Ne, doco, treba mi opravdanje za mene. Znate, ja sam bio malo nestašan. Dobio sam tri minusa, doktore, tri minusa. Treba mi opravdanje da to ispravim.  -Dobili ste tri minusa na poslu? Niste dolazili na posao tri dana, ne razumem vas, objasnite mi, molim vas.  -Ne doco, nisam dolazio na blog tri dana i dobio sam tri minusa. Ja sam došao kod vas da ispravim tu nepravdu! Molim vas, napišite mi opravdanje za tri dana ne blogovanja! Uzvrpoljeni doktor je blenuo ko šareno tele u zelenu travu. Nije mu bilo svejedno. Videlo se u njegovim očima. Uznemiren je. Ne zna, doca ladno ne zna!  -Blog, doktore, blog! Da li znate šta je blog?"

Yozza smatra da je patetičan, "Možda sam ja jednostavno navikao da dajem dramski zaplet nekim vrlo prostim i jednostavnim stvarima, možda moje emocije dodatno komplikuju stvari, a možda sam jednostavno idiot... Mlad sam, ima vremena... Naučiću..." Okozmije primećuje "Čitavog života tražimo samo sopstvena ogledala. Sopstvene odraze okrenute u svoju suprotnost i koji savršeno naležu na naše obrise." Pecinko mudro zaključuje, "Bolje se igrajte oružijem nego osećanjima ljudi jer igrajući se time prvenstveno ugrožavate sebe pa tek onda druge, a i prostrelne rane nisu tako opasne kao one što u srcu ostavljaju večitu brazdu koja će krvariti do sudnjega dana." Pegica nudi recept za sreću, "2 pune šalice strpljenja, 1 srce puno ljubavi, 2 šake pune velikodušnosti, malo osmijeha, 1 glava puna razumijevanja."

"Korov treba upoznati, jer svojim neprijatnim mirisom prikriva dobra dejstva. Za znalce. Za zanesenjake i radoznalce, za učenjake, za narodne lekare.. Razmnožava se brzo i lako, pa kažu korov treba čupati iz korena, a svaki je korov biljka sa svojim svetim tajnama. Aptika burjan (latinski: Sambucus ebulus L.) je višegodišnja biljka sa snažnim diuretičnim i antiseptičnim dejstvom, koje je i klinički ispitano. Pored toga, preparati načinjeni od aptike snižavaju krvni pritisak...  Empirijski podaci iz narodne medicine ukazuju na izuzetno jake pozitivne efekte pri upotrebi Sambucusa u lečenju tuberkuloze, hemoroida, bubrežnih oboljenja i oboljenja mokraćnih puteva, reumatskih tegoba i sprečavanju razvoja malignih tumora." Pincica na svom blogu donosi pregršt korisnih informacija o lekovitom bilju za letnje tegobe.

"Ostajem još tri puna sata sa njim na ulici. Delimo cigare, košulju (njegovu), smeh, tišinu, onako skroz prijateljski, kao dvoje ljudi koji su nekada propustili pa sada nadoknadjuju gradivo. I skroz je ortak. I više ne mislim da je lud, (možda samo malo, ali pozitivno...).  I po prvi put te noći mi je drago što sam baš tu, baš sada, baš sa njim i što govori ne dajući mi prilike ni da postavim pitanje. Prija mi što me tera da razmišljam, što mi je potreban određen napor da bih mogla da pratim fabulu. Hej, dođe mi da viknem oduševljeno, hej... pa nije mi dosadno, zaista nije. Evo, sedim na ovoj odvratnoj, zelenoj, tvrdoj klupi sa starim drugarom koji ne zaklapa, a nije mi dosadno i nisam ovde iz kurtoazije, ja se zapravo, zabavljam sada."

"Grešiti nije strašno. Najveći problem nije u greškama koje nužno činimo, već u našem odnosu prema njima. Ne nanosimo sebi najveću štetu grešeći, već propuštajući priliku, ili čak odbijajući, da iz vlastitih grešaka nešto naučimo. Tako što ih previđamo ili ne priznajemo, tako što srdito osuđujemo sebe ili druge. Ili tako što se povlačimo iz života kako bismo zadržali iluziju o vlastitoj nepogrešivosti. Neuspeh, iz koga smo nešto o sebi naučili, mnogo nam je korisniji od uspeha koji nas je ostavio zaslepljenima."

"Open Directory Project je najveći (ljudskom rukom editovan) direktorijum web sajtova i dokumenata koji postoji on-line u ovom trenutku. Dok mnogi pretrazivači kao sto su Google, Yahoo, Ask i MSN održavaju velike baze sajtova putem pretrazivačkih pauka, volonteri editori u ODP-u čitaju, sortiraju i rasporedjuju sav prijavljeni sadržaj pre no što se unese u pretraživačku bazu podataka...  Tokom godina postao je neverovatno popularan pogotovo posto je Google počeo da ga koristi kao osnovnu bazu za Google direktorijum. Dobijanje izlistanog sajta na ODP-u znaci praktično i automatsku posetu Googlebot-a."

Jezgro se pita "da li su neke ljudske vrednosti zaista izumrle? Da li smo uspeli da ugušimo sve ono što je nekada širilo ponos, toplinu i razumnost među ljudima? Ne želim da poverujem da su ljudi uspeli da sebe degradiraju na naj nižu lestvicu životinjskog carstva. Sve ono što se serviralo generacijama pre moje, zatim mojoj a sada još intenzivnije i ovim novim generacijama, navodi me da  verujem da će „čist obraz“ postati samo mitski izraz. Govoriće se : „nekada davno ljudi su živeli u čudnim grupama,  koje su nazivali porodica...." Lady ne odbacuje stare stvari, "U njima je deo mojih voljenih i deo mene. Deo života koji one čuvaju.  A život se ne baca."

"Okrenuo sam reci ledja i zagledao se u mali bar na obali. Reka je iza mojih ledja hučala. sa slapova je dopirao tihi glas: ... "Dodji i probaj me, naučiću te da plivaš. Pokazaću ti neke tajne, nemoj odustajati tako lako... Nisi se ni pokvasio... Ni do struka nisi zagazio u mene.... Preko vrelih oblutaka zaputio sam se ka barskoj stolici. Nešto hladno... nešto hladno , bilo šta.... Preko ramena sam se osvrnuo. Jurila je, divlja i bučna... Reka života... Živeli. Živeli – odgovorio je huk. Možda jednom. Možda jednom – odgovorila je reka."

"...Zanosna insistirana na detaljima i skoro je čula za sebe da spada u onu grupu ljudi sa izraženom osobinom stalne svežine percepcije detalja, što joj imponuje i po čemu se posebno razlikuje od Udate. Udata je muški mozak u telu žene. Sve je vrlo jednostavno, dobro, ok, loše ili sranje. Zanosna to ne razume baš, jer bi ona često nadugačko i strastveno, a vrlo suptilno i diskretno opisivala doživljaj savršenog orgazma od pre pola sata, recimo. Udata bi za isto to rekla: ok. baš dobro. Sanjiva je samozvana zlatna sredina, iako je često kod nje više detalja koji maskiraju suštinu, čime ostaje više no tajanstvena. dakle, sve je u stilu..."