ruzica si bila...

Belgrade

11.3.2008 - Brankov most

Hvala ti nepoznati čoveče!

Kolona automobila sporo se kreće po Brankovom mostu. Vraćam se prema Zemunu. Sunce blista, zaslepljuje me.

Žurim.

Nestrpljiva sam.

Ovi automobili su tako spori.

Dodje mi da izadjem napolje, da ih sve poguram u Savu, zašto toliko gnjave, i gde su svi sad krenuli kad toliko žurim? Gledam na sat, skazaljke jure, besomučno se okreću meni za inat. I sat ću da bacim u Savu. Dobujem nestrpljivo, samo da predjem taj most, samo da se dohvatim širine Bulevara. Lako ću posle, mogu kako hoću, ma, i peške mogu da trčim. Kola ispred mene stoje, nepregledna kolona. Ljutim se na sve te ljude. Svi su mi krivi. Zakasniću. Definitivno ću zakasniti. Nema pomoći. Ubiću se. Ne smem danas da zakasnim. Sve će mi propasti.

Sve!

Nervozno gledam kolone automobila koje idu u Beograd. Tamo je još gore. Svi automobili stoje. Nepregledna kolona, kasnije sam videla duga je oko 4km, automobili u tri kolone, jedan do drugog. Oni zadnji veselo idu, ne znaju šta ih čeka za nekoliko metara. Neće se sigurno dva sata raščistiti, a svi negde žure.

Užas!

Ne verujem u sudbinu. Nemoguće je da je sve negde zapisano i da se mora dogoditi. Ne bi bilo pošteno. Mora da postoji način da pobegnemo od nečega.

Mora.

Nešto se loše neće dogoditi.

Verujem da postoje dobri ljudi.

Verujem da neko samo svojim prolaskom pored drugog čoveka, može da mu izmeni sudbinu, ceo život. Ne samo jednom čoveku, celoj njegovoj porodici, prijateljima, ljudima koji ga vole. Samo jednim jedinim prolaskom pored nekog.

Ne verujete?

Pre dva dana, notica u novinama, kad sam ja nestrpljivo jurila u Zemun, jednom čoveku je pozlilo za volanom. Videla sam kola policije, hitnu pomoć, nisam obratila pažnju, pretpostavila sam saobraćajka.

Čoveku je pozlilo.

Mogao se zabiti svojim kolima u kolonu jurećih kola, sudariti se ko zna sa koliko njih, izazvati ko zna koliko povreda tim ljudima. On je jednostavno, zadnjom snagom, upalio žmigavce, zaustavio kola.

Ostao je onesvešćen na volanu.

Ne znam kakav je on čovek, da li je dobar komšija, da li pije slatku ili gorku kafu, ne znam da li voli klasičnu muziku ili novokomponovane pesme, da li je vernik i da li ide ne pecanje, da li ima decu, niti znam za koji tim navija. Ništa ne znamo njemu .

Pa opet znam sve.

Zahvaljujući njemu niko nije ostao na pločniku pokrven ćebetom, niko nije polomljen u bolnici, nijedna majka nije zaplakala, nijedna porodica nije obezglavljena.

On je samo jedan čovek, verovatno običan, sa navikama koje imamo svi. Zbog njega su samo neki ljudi zakasnili tamo gde su pošli.

Nepoznati vozaču,

Od sveg srca želim ti brzo i potpuno ozdravljenje, u ime svih koji i ne znaju šta im se moglo dogoditi.

Samo si prošao pored svih tih ljudi, a nisi im uništio, niti zaustavio život.

Pošalji komentar!

11.3.2008 - 21:01

Poslao/la prijatelj

Hvala ti,Prijateljice.Danas sam imao skoro identicnu situaciju na ulici...

Permanent Link

11.3.2008 - 21:23

Poslao/la Anoniman

kamo sreće da su i mladi takvi. u Beogradu ne treba žuriti. ume da košta žurba. vreme treba isplanirati i treba znati situaciju u saobraćaju. i ne treba kukati na druge.

Permanent Link

12.3.2008 - 00:16

Poslao/la bejb

dechku i meni se jednom desilo da nas je udario kolima chovek kome je pozlilo (dobio napad epilepsije), pa je ostao da lezi na volanu, a mi nismo mogli da otkljuchamo njegova vrata nekoliko minuta.. bila sam u shoku, al' sva srecja sve je proshlo dobro..

eh, kada bi autoput prolazio pored beograda, a ne kroz beograd.. valjda cje se sve srediti kad bude bio izgradjen makishki most prema n.bgu..

Permanent Link

12.3.2008 - 07:55

Poslao/la DjMilena

Ne valja kada na putu nema nikoga..

Permanent Link

5.5.2008 - 12:36

Poslao/la Anoniman

Ubiću se!!!!!!!!!!
A.

Permanent Link

5.5.2008 - 13:24

Poslao/la Propao sam

Ubiću se!
Strah me je.
Nema izlaza.
Oprosti što ovako pišem na tvom blogu, ali ne mogu više da izdržim. Moram nekome da kažem.
Razočarao sam brata i voljenu ženu
U dugovima sam do guše, prevarili su me, uzeli mi novac, iz firme, nemogu da vratim kredite, blokiran mi je račun, verovato će mi isključiti telefon danas.
Molim se Bogu svakodnevno, treba da idem pod Ostrog 11. maja ako budem imao novca da platim put.
Ne pišem ovo da bih tražio novac od tebe.
Strah me je da umrem od svoje ruke, večni pakao mi sleduje, ali ne mogu da podnesem stid više.
Kuća mi je pod hipotekom, prevari me je ortak pa mi rođak uze neku opremu ja podignem kredit drugi da se vadim i da platima radnike a onda me dobavljač blokira, pusti mi menicu. Dužan sam čak i knjigovođi za njegove usluge.
Šta da radim, da pokušam da pozajmim jos ali od koga na ovom vremenu?
Muka mi je više ne mogu.
naivan sam bio i verovao u čast, poštenje,
Nisam pohlepan očiju mi , samo sam hteo da živim normalno ne luksuzno ne žudim za materijalnim stvarima.
Obrukah pretke đedovina da mi ode za dug, Bože smiluj se!
Darivao me je Bog Milostivi podario mi je ljubav moje voljene. Ona me stvarno voli i dalje naivno veruje u mene da ću se izvući. Teram je da ode od mene, ponekad sam stvarno neporijatan, ali neće da me napusti.
Gospode Bože, Izbavi me od gordosti moje i spasi
me grešnog.
Oprosti zbog ove zloupotrebe tvog bloga, gospođo.
Kad bih mogao samo da legnem i da umrem da Bog uzme moju grešnu dušu!
Ponekad se molim da mi postelja bude grob.
Pa se probudim u očaju što sam živ.
Kako da se pravoslavni vernik ubije, strah me je od ovih pomisli.
predanje kaže da će izgledati kao da me je Bog napustio kao pravednog Jova, samo da se molim da će se Bog pojaviti i izbaviti. Malena je moja snaga Isuse mili ne mogu da izdržim ovo kušanje.
Oprostio bih dušmanima svojim ali nema izlaza.
Da pokušam da im otmem nemaju da se svetim da ih palim oči da vadim njihovoj deci čemu kad neću ništa postići sem da odem u zatvor. Nije me strah zatvora ali stid od duga državi i ljudima neće nestati ako se svetim. Šta da radim?
Bio sam primer borca sa problemima gurao sam druge da se bore, a sada " nigde brata u svijetu, da požali ka da bi pomoga". ma ima žalili bi ali nema izlaza, nema pomoći.
Znam, samo da mogu da prestanem da mislim o smrti, da se pridignem iz ovog bolnog očaja pronašao bih izlaz, ali ne mogu nemam snage ne vidim ne verujem u sebe. Grešan sam Bože!
Molitve ne pomažu Milostivi Utešitelju.
Molim se da me izbavi iz ovog beznađa u koje me surva moja beskonačna Gordost pa da idem u manastir neki kao iskušenik.
A šta ću sa ženom koja me voli, i patiće ako je napustim Bože utešitelju!
Vapim za znakom koji će mi pokazati moj put u smrt ili u život!
Oprosti na smetnji, dobra ženo.
Aleksandar , rab Božiji grešni i pregrešni

Permanent Link

5.5.2008 - 14:20

Poslao/la prijatelj

Dragi Anonimni, nadam se da nisi ozbiljan u svojoj nameri. Ako si zaista naumio da uradis sebi ili nekom drugom nesto nazao, poslusaj me sta cu ti reci. Ti ne zivis samo za sebe, kako si i sam rekao, vec imas i suprugu, a mozda i decu. Nemoj biti sebican i misli na njih malo. Jer sta ce tvoja supruga koja te toliko voli sutra bez tebe. Zelis li da joj prepukne srce od tuge. Ili mozda od sramote kad ti budes digao ruku na sebe. Zelis li da te i drugi prijatelji i tvoji bliznji oplakuju, ili zelis da sa njima podelis ono malo zivota sto svako od nas ima. Znam da je tesko i da moras da se boris, ali znaj da nikad nisi sam. Moj savet ti je da o svemu tome iskreno popricas sa suprugom i ljudima kojima najvise verujes. Mozes i da se posavetujes sa duhovnikom ili svestenikom i da mu kazes sta ti je na dusi. Veruj mi, niko od tih dobrih ljudi nece dozvoliti da propadnes. Nemoj da se plasis njihovih reakcija, vec ocekuj i nadaj se da cete zajedno naci izlaz iz svega ovoga. Ovaj blog ti je uvek sirom otvoren da kazes sta ti je na dusi, ali moras da popricas sa osobama koje te zaista poznaju i vole. Pre svega sa suprugom, pa sa porodicom ako ti je bliska. Videces. nacicete resenje za tvoj problem, ma koliko veliki i tezak on tebi izgledao.Pozdrav.

Permanent Link

5.5.2008 - 16:14

Poslao/la AnaM

Anonimni posetioce,
Svi se ponekad nadjemo u teskim bezizlaznim, na prvi pogled, situacijama.
Lako je deliti savete, mogla bih ti napisati da budeš jak, da se boriš, da će sve biti dobro.
Sada ti se čini da su sve ladje potonule. Život i jeste okrutna borba u kojoj nekad dobiješ, često izgubiš. To ne znači da mu treba okretati ledja.
Ostalo ti je ono što je najvrednije, tvoja porodica.
Imaš obavezu, nadam se i ljubav da se boriš za njih.
Novac nije najvažniji u životu. Znam, potreban je. Ali on dodje i prodje. Sad je važno da nadješ neko rešenje. Samo ti znaš kako. Mislim da potražiš novi posao, da se osloniš na svoju ženu i brata. Oni će uvek biti uz tebe.
Tvoji dugovi neće nestati ako ti pobegneš od odgovornosti, samo ćeš ih svaliti na druga pleća.
Verovao si, i prevarili su te.
Nisi ni prvi ni poslednji.
Možda bi bilo bolje da neko vreme ne radiš samostalan posao, osloni se na nekog drugog da donosi poslovne odluke, umesto tebe.
Proći će i ti problemi, znam da ćeš ih rešiti na normalan način kao i svi mi drugi.
Najgora je solucija, ništa ne raditi, i čekati da rešenje padne odnekud samo.
Volela bih da sam ti bar malo pomogla i da nisi uzalud kucao na moja vrata.
Izgubio si samo novac, najvažnije ti je ostalo, zdravlje i život, mnogi nemaju tu sreću!
AnaM

Permanent Link