29.12.2008 - NEDOSTAJE MI NASA LJUBAV...SJAJNO

Ђ. БАЛАШЕВИЋ

''НЕДОСТАЈЕ МИ НАША ЉУБАВ''

На јастуку... Бдим на поноћној стражи

као стари, посустали ратник
ком сваки пут од ризнице неба

једва западне месечев златник.

Под оклопом дрхти кошута плаха

вечно гоњена тамним обрисима страха
Која стрепи и од мирних обронака сна.

Недостаје ми наша љубав, мила,

без ње се живот круни узалуд.
Недостајеш ми ти, каква си била.

Недостајем и ја. Онако луд.
Ја знам да време не воли хероје,

и да је сваки храм укаљало.
Ал мени, ето, ништа сем нас двоје

није ваљало.

Кад потражим пут у средиште себе,

стазе бивају тешње и тешње.
И скријем се, у заклон твог уха

као миндјуша од дупле трешње.
Ал’ успевам да још једном одолим

да прошапућем да те ноћас руски волим.
шта су речи.
Кремен што се излиже кад- тад.

Недостаје ми наша љубав, мила.
А без ње овај курјак мења ћуд.
Недостајеш ми ти, каква си била.
Недостајем и ја. Онако луд.
а знам да време свему мења боје.
И да је силан сјај помрачило.
Ал мени, ето, ништа сем нас двоје

није значило.

Понекад још у мој филцани шешир

спустиш осмех ко чаробни цекин.
И тад сам свој.
Јер ма како ме звали

ја сам само твој лични харлекин.
Понекад још. Суза размаже тинту.
И ко домина падне зид у лавиринту.
Тако просто. Понекад још стигнемо до нас.

Недостаје ми наша љубав, мила.
Без ње уз моје вене пуже студ.
Недостајеш ми ти, каква си била.
Недостајем и ја. Онако луд.
Ја знам да време увек узме своје.
И не знам что би нас поштедело?

Ал мени, ето, ништа сем нас двоје

није вредело.