4.3.2008 - ZAKASNELO PISMO PRIJATELJICI 2.DEO-BOLNICA
Draga moja Prijateljice,
najpre se nadam da ce voljenoj osobi stanje da se stabilizuje. Trka se trci do poslednjeg santimetra, to poslednje sekunde, znam to na svojoj kozi, pet sam puta gledao smrti u lice (od toga dve klinicke smrti).
U prilog ovoj tvrdnji uzvracam ti istinitom pricom koja je sveza poput tvoje.
Jedna od mojih bivsih devojaka (inace sam sa svim bivsim devojkama i danas prijatelj), saznam prosle godine od njenog kuma, obolela od raka.Prenelo se to sa kosti na pluca, odvratno.Zamolim njenog brata da me zove stagod da treba (u drugom je gradu, na drugom delu nase Srbijice).Proslo pola godine, stanje se poboljsa, pa pogorsa.Muka mi. Jedne noci sanjam da me zove njen brat, vidim identifikaciju i javljam se pitanjem JE LI UMRLA? a on me pita OTKUD ZNAS? JESTE...
Onespokojen, cim se probudim iz ovog kosmara posaljem mu jedan sms i mail sa molbom da me obavesti o njenom zdravstvenom stanju.Ne pisem zasto. Dan kasnije stize mi njegov podugacak mejl u kome se izvinjava sto mi ranije nije javio, NJOJ SE RAK U POTPUNOSTI POVUKAO! Napravili su vise kontrola da bi se uverili da je istina i sa svih dobili isti odgovor - SVE JE U REDU.
Zasto ti ovo pisem? Vera je poslednje sto kod coveka umire i nadam se da ce ta ista vera odrzati tvoju blisku osobu u sto vedrijem raspolozenju.
Ako ti treba neka pomoc, pa makar i ne bila finansijska, javi mi putem PP ili mejla. Jer, kako si lepo napisala, borba je tek pocela.
| 
