Korak po korak

stepenicama Svete Petke.

Korak u tishinu,

obuhvata me dlanovima,

crta me senkama...

Jedna sveca dogoreva u pesku...

Same smo!

Ona i ja....

Sunce zrachi vitrazhe,

salje zeleno,

boji mi ochi,

plavim i zhutim!

Svaki zid-scena iz Biblije....

Ne znam im znachenja....

Nebitno!

Doshla sam po svoju tishinu!

Pad Pahulje o tlo...

buchno za nju!

Vreme zastalo!

Ja u zastoju!

Otkljuchana vrata!

Ja zahvalna!

Neko ce mozda upitati me:

"Shta radish ti!

Ti i sitni sati,

shta prebrojavate,

brojanice okrecete?"

Odgovoricu:

"Trazhimo pauzu od buke!"

Ja obgrljena senkama,

dajem dozvolu svojoj mekoci,

da bude ko centar prezrele vocke.

Napokon opushtena!

Napokon slobodna!

Ova maglovita glava

ume da se okachi

za odsjaj svece,

sklopi ochi i pobegne od sveta!

Zhivot me je spushtao o tlo!

Moji govori su kozhne uzice

shto vezhu me za zemlju!

Postojimo ovde!

Ja i tishina!

Osecam kako popushtaju stege!

Dusha mi polece put neba!

Ja i sveca u moru senki,

preplicemo mirise,lebdeci!

Isparavamo svojom tishinom!

Ne trazhim NISHTA!

Ne pitam NISHTA!

Cutim MIR!