Neki, na primer,smatraju da je stvaran zhivot preterano sumoran!
Stresovi i ludilo
- to je ono shto nam je,
najmanje danas potrebno.
A ja navalila sa tim nekim
"svojim" istinitim osetjanjima.
Pa mi ni to nije bilo dosta,
nego sve te emotzije
pretachem u rech
i izgovaram je,
pishem,
brundam u sebi
ili olako vrisnem ....
Pa bi mnogi da smeju ,rekli...
"Halo to ne mozhe tako!
Shto ne ide, ne ide..."
Medjutim ne smeju
,pogledavaju se ,
greshkom bace okrajak tog pogleda ka meni....
Znate onaj okrajak hleba shto se mrvi...
I te iste mrve ulete u moje oko
i tu zazhuljaju njihovim kukavichlukom
(inache oni me vole )....
"Imamo mi Neno dosta svojih briga
i bez istine."
(rekli bi oni da imaju mooda)...
Oni obichni ljudi, sasvim regularni,utapaju se u gomilu,
ustali bi da odbrane svoje neotudjivo PRAVO!!!(da smeju)...
- pravo na zhivotarenje,
laganje,
prezhivljavanje,
podsmevanje drugima,
tavorenje,
zabadanje nosa u tudji neopran vesh......
A ja veselo pljootzkam na sve njihove male radosti (gadosti).....
