Da,sigurno si me trazhio,
ti sa rukama deteta,
sa nebom razapetim medju prstima,
ti si me zvao glasom shto dopire
do kraja sveta,
grlio u bezimenim zenama,
lutao po gradovima anonimnih ljudi,
ponavljajuci moje ime
da ga prashina ne uvije u maglu zaborava....
Da sigurno si me trazhio,
negde u oblaku gde ptice ne mogu
da rashire krila slobodno,
u kavezu negde gore....
ptice koje su zauvek sletele
ne govore nishta.....
Da sigurno si me trazhio ....
uporno otkrivajuci me,
onda kad najmanje ochekujesh
nekako nenadano ,
zbog zore,zbog mene,
zbog drugih,
u trenu pomislivshi da sam to ja....
ne nashavshi me stvarnu.....
tragajuci za izgubljenim u secanju....
