Koracham....
otvorenih dlanova,
rashirenih prstiju dodirujem zhivot,
a on se preplice,uvija,
igra mojim postojanjem...
"Postojim li?bacih misao ka njemu,
ko lose bachenu lopticu....
On i dalje lelujav,neuhvatan cuti,
u tunelu pitanja odzvanjaju neki smehovi,
treptaji proshlih zhivota.....
Umem da nosim tugu bas sad,
moj korak je prepoznatljiv po emocijama....
