"Ko zna zashto je ovo dobro"....kao prodje mi glavom ,mada neshto ne vidim to "dobro"sada.....

Stigoh,lancah mesec dana ko kuche pushteno sa lanca i umorih se,otvorih ochi i videh shta ne zhelim da vidim (slepilo traje do 30 dana max.).

Moji dragi i mili sada ne zhele da izlaze iz ponosa(ne zhele da se grebu,shto ja ne zovem tim imenom....ta prijatelji smo),tako dodjesh pun optimizma ,smejesh se grlish,udishesh boje,buku,napajash svoje tishine i odjednom shvatish da si idealizovao ,pamtio samo najlepshe,najache.....

Aj ne kukam,malo sam razocharana sobom.

Da li sam ja to stavljala ruzhichaste naochari godinama ili stvarno tv-om bitishu neki jeftini ljudi ,ulicom se kikocu male ajkulice josh u pubertetu spremne da se daju za jedno pice....

Pucaju mlade grudi u starachkim rukama....pucaju psihe ratnika koji josh ratuju ne shvativshi da su ratovi samo u njihovoj glavi.....

Od nos mi udaraju znoj,vonj Kineskih patika,oglasi tipa "trazhim Srbina za brak(bez posrednika-Kineskinja)".....

Sachulatza vishe nema,kazhu mi otkupio neki gastajbajter,gradi chovek trzhni centar....

Crni Panteri u 5 am ne zvuche ko pre,otaljavaju se dvojke,sve se pretvorilo u novac.....nema nadvikavanja klinaca u kraju,neki tuzhni ljudi hodaju brzo,ne vide nishta....prazni....umrlice po banderama ,sve neki mladi ljudi-otishli prerano.....

Prvi put hocu da odem,plashim se da cu zaboraviti i ono lepo ako josh ostanem.

Putevi mi nisu otvoreni kao shto tripovah(Ameri su gradjani 2 reda za rad u Evropi),aj kazhem neka idu 9 godina zhivota za taj pasosh,nek ide oteto detinjstvo mom detetu,gde i kuda sada kad nemam onu chuku od pre niti zhivaca.....

"Ko zna zashto je ovo dobro!?"Mozhda shvatim jednog dana,uglavnom tu sam gde sam,zhiva i zdrava hvala Bogu!

Verovatno Boga baca sve ono shta "mogu" da izdrzhim a josh nisam svesna da "mogu"...

Nego da ja stavim jednu bez shecera......