Ako znash bilo shto.....

Godina neka od onih 80 i nekih.....Mi klinci sa Vozhdovca svoje vecheri smo pochinjali i zavrshavali u parkicu ispod zgrade....

Nije to bio neshto drugachiji park od onih koje ste vidjali ,red drvenih klupa,praistorijski chvornovati orah,Krug peska u sredini ,vrteshka maslinasto zelene boje i betonski kvadrati izmedju kojih proviri koji maslachak....Obavezna bandera oko koje se leti roji milion komaraca,

Nije nas zanimao TV,nezanimljivo nam bilo blejanje bilo koje vrste u stanu.Svi odrasli na ovoj ulici,svi tako slichni a ustvari razlichiti.....

Tadija -Zhivac  je bio nash dezhurni zabavljach.Velikih smedjih ochiju,predugih ruku koje su izvlachile najtuzhnije tonove gitari ....seo bi na naslon klupe i zapevao neku Dzonijevu .....

Hamza nash veseli ganci ,kojem su se samo zubi i beonjache videle u mraku zatamburo bi takt a mi zagrljeni zapevali bi ko chopor veselih shtenca u noc....

Nismo mi bili raspushtena dechurlija ko shto je prichala svima komshinica Dobrila!!!!

Ta zhena nije shvatala nashu muziku,nash smeh kad Tadija uvali dupe izmedju dve devojchice i najavi "FANFARE"prdeci najglasnije shto mozhe....

Uz vrisak i smeh bi se rasbezhali svako na svoju stranu....

Nema vishe tetka Dobrile da nas gadja jajima sa svog prozora.....

Nema vishe ni Tadije da nam zasvira,,,,98-me se overio na trotoaru nashe ulice....

Hamza je jedan od uspeshnih gastajbajtera u Nemachkoj....

Ostatak chopora horski nastrojenih shtenaca je odrastao u neke ozbiljne velike mame i tate,neki su i tu omashili pa pevaju solo ....

Ali jedno stoji -niko nije umeo da peva mesecu tako kao mi klinci toga vremena.....

Moja ulica stoji josh uvek tu....parkic ispod zgrade prazan je,pesak je zarastao u korov.....umesto dece parkom shetaju nichiji dzukci....

A deca .....deca imaju svoj svet!!!