Palim milionitu cigaretu.....Vreme neko mestimichno,nisam ni tamo ni ovde....
Par golubova na oblizhnjem krovu impresioniraju jedno drugo....
Ovde nebo dodiruje vrh glave,vazduh lepljiv oblizuje kozhu,vlazhno i toplo....
To zovu prolecem ovde.Zanimljivo.
Neshto me drma priblizhavanje tog 5 aprila....Zvanje Beograda,svaki poziv jedna pesnica u stomaku i blago kostreshenje trepavica....
Opirem se strahu...Opirem se secanjima ....
Onda vrisnem u sebi na sebe "Dosta!"
Glumim smirenost,podesavam intonaciju glasa na razumni govor.
Usputna,formalna pitanja,uvrcem uvojak kose,grizem usnu,smeshkam se na silu a trnci drhte,pulsiraju,panichno.....
Dve godine ,kazhu proci ce....
Ne verujem,teshko to ide kod ovog chichka koji je nekom visio okachen tu uz srce...bockao i golicao....
Fali mi da oslonim glavu na tvojhe grudi i da slusham kako dishesh....
Kao naruchila sam ti spomenik u obliku srca...
Kako to sve bzvz zvuchi....
Palim josh jednu,kazhu sutra ce kisha....
Jako me zanima vremenska prognoza ovih dana,golubovi su vec odleteli,pada josh jedan mrak....
))
