Tuga praznog staklenog pogleda....
Uspavljujem tobozhe sitne sate -ljuljushkanjem .....
Osecam sebe nimalo sjajno,
Brinem za misli pasa lutalica,
Brinem za rupe koje zakopavaju revnosno......
Zatrpavam pogled snezhnim pahuljama....
Pokushavam doseci svetlost u danu....
Bljesak u sivilu ,odsjaj u blatu....
Rechi ne mogu oslikati moj osecaj.....
Dodir necheg zhivog mozhda me ozhivi....
Mozhda time postanem i ja drugachija....
Plashim se priznajem- loshih stvari......
Strahom mozhda dobru i ne dam shansu....
Uvredljivo zazvuchim ,ponekad ......
Snovima teram ochaj od sebe....
Nikada osvetljena ,namah teatralno sitnice preuvelichavam......
Sanjam snove na svom jeziku,
mnogima nerazumljivim........s'namerom!
Sakrivam se u raskoraku tudjih senki.....
Lizhem smolu iz drveta...rane...vetra i neba....
Pravim slike iz magle,krhotina i dima.....
Zabavljam sebe volshebno nichim....
A dani kaplju.....nizhu ogrlice jednog zhivota....
Zhivim ,umirem svakog trenutka......
))
