Ponekad mi tako hwalish..Zxelim da te dotaknem a znam da nisi tu...Tako bix izasxla napolje i lutala do beswesti swe dok te ne nadjem...A znam da si toliko daleko da mi trebaju i sati i sati i sati do tebe...Kretjem rukom prema tebi,a swe sam ti dalje... Brojim mesetze,dane,sate,minute,seqnde do tog jebenog januara..Pomislim,bitjemo zajedno tad i ko zna opet kad..Tih par dana zhiwetju za twoje dodire,poljuptze,osmehe i rechi...
Wolim te iako ne bix smela..Zxelim da si tu iako ne bi trebalo..Xotju da te dodirnem i osetim twoj dodir,a ne bix smela...Xotju te a ne bix trebala...
Bitjesx tu par dana i nestatjesx..Mozxda se posle toga nikada wisxe netjesx wratiti u moj zxiwot...Mozxda tjesx me pamtiti po necxemu najgorem sxto ti se desilo u zxiwotu..A pre swega mozxda se nisxta netje ni desiti izmedju nas...Mozxda tje ostati samo senka i pepeo onix recxi bacxenix u wetar..Zxelja i san koji se nisu nikada ostwarili...Dusxa jedne dewojcxitze zxeljna tebe...I bol u grudima koji ne prestaje...

Senka moja wechna pratilja
Druzhbenitza koja me proganja
Podsetjajutji me da sam sama
Uz tzrne leptire i kisxne oluje
Ruke mi se ka nebu uzdizxu
A suze ka zemlji padaju
Kao dokaz da smo jedno
Ona i ja placxemo zajedno

Trcxim i nestajem
Skriwam se medju tudje senke i poljuptze
Lutam kroz tunele i prolaze
Dok xladnotja prazne sobe me zowe
Utapam se u zidowe
Puste,bele popud moje haljine
Koja kao da skriwa moje iluzije
A ludilo me prozxdire

Kao leptira na powetartzu
Mene oluja nosi
Prepusxtam se njenoj milosti
I padam u kowitlatz ocxaja,
Samotje,tuge,beznadja,
Poqsxawam da pobegnem
Al` samo se wrtim
Na kraju prepusxtam
I padam u zagrljaj smrti.

Srebrna krila prelpog leptira wode me negde u daljinu...Negde de ne postoje suze,de ne postoje jetzaji de se ne cxuje plach bolnix dusxa...Ugledax te tamo,ponowo nakon toliko godina...Nakon toliko wremena stajao si opet ispred mene...Rukom si mi prosxao kroz kosu i poljubio me kao u ona dobra stara wremena..Nisam mogla da werujem da si to ti...Ponowo su se wratili nasxi dani,bili smo ponowo kao jedno...Dwe dusxe,dwa tela sklopljena u jedno.Toliko dugo sam o tome sanjala,tome se nadala i za to zxiwela...Moja zxelja se napokon ostwarila,ponowo si tu kraj mene kao pre,dodirujesx me,grlisx me i nezxan si kao nekada...Budi tu..Nemoj da odesx...Toliko si mi nedostajao da bix sada mogla ponowo da te izgubim...Ako si se ponowo wratio u moj zxiwot onda tu i ostani...Ne daj da nas nisxta ponowo razdwoji,ne daj da bez tebe ponowo ostanem usamljena dewojcxitza u suzama...Ne daj da za tobom placxu moje ocxi i dusxa se notjima moli da se wratisx...Budi tu jer si mi potreban...
Sedimo zagrljeni na klupitzi u parq i jedno drugom prepricxawamo sxta nam se desilo swih owih godina dok smo bili razdwojeni...Nisam mogla da te se nagledam,da se naslusxam twog glasa...Ljubio si me sa onim istim zxarom kao nekada,grlio me isto kao nekada...Toliko mi je to nedostajalo...A sada si tu...I pricxasx mi twoju zxiwotnu pricxu..Ali u jednom trenutq otworix ocxi i sxwatix da si i dalje ostao moj neostwaren san i moja iluzija...Da se nikada netje wratiti nasxi dani...Da je kasno posle toliko godina.. Al` i dalje wolim te i zxelim onim istim zxarom kao nekada...Iako znam da tjesx uwek biti moja iluzija i deo moix snowa...

Litze u litze sa tobom gledam se posle basx basx dugo wremena..U tom trenutq prolazi mi pred ocxi swo wreme...Od trenutka kada smo se upoznali swe do sada...Tog trena osetjam weliko olaksxanje,sa srtza pada jedan kamen i tezxina onoga sxto sam osetjala prema tebi nestaje...Gubi se...Nestaje kao da nikada nie postojalo...Pojawljuje mi se osmex na litzu i ljubim te u obraz kao da nikada nisxta wisxe prema tebi nisam osetjala sem drugarstwa...Toliko sam sretjna sxto sam te prebolela,shto te wisxe nema u mom srtzu...Ne...Ne nedostajesx mi uopsxte...Toliko sam sama sebi olaksxala sxto te ne wolim wisxe...Smejem se!!!Werowao ili ne smejem se!Odawno nisam zar ne?!Wisxe nisam twoja mala...Wisxe nisam ona koja bi za tebe swe dala...Wisxe nisam dewojcxitza koja misli samo na tebe...Wisxe nisam ona koja se notjima moli za twoj jedan jebeni pogled!!! Upoznajesx sada drugu mene...Onakwu kakwa sam uwek trebala da budem..Sretjna!Wesela!Nasmejana! Odawno nisam bila takwa...Al` bilo je wreme da se i ja konacxno nasmejem!!!

Jednog dana u nowinama je oswanula pricha da se dewojka batzila sa nebodera zbog woljenog mladitja.Pre smrti napisala mu je oproshtajno pismo: " Dwa sweta mi smo,nikada sqpa mogli biti nismo.Kraj tebe sam se oetjala kao ptitza u letu,bio si mi swe na swetu.Wolela sam swaki deo tebe i zbog toga sam proklinjala samu sebe.Pratila sam swaki korak twoj i prizxeljkiwala da si samo moj.Ali tebi je uwek bila wazxnija droga,gledao si u nju kao u Boga.Woljela sam ocxaj na twome litzu kada si swugde sa sobom nosio sxpritzu.Kolike sam notji proplakala moletji Boga da te izbawi iz pakla toga.Zbog tebe sam skoro ubila dok te druga pred moim ocxima ljubila.Swake notji u mislima su mi bile twoje plawe ocxi.Htela sam te preboleti,htela sam te prestati woleti,htela sam te zaborawiti pomotju pitja ali opet sam te osetjala u swakom delu swoga bitja.Cxim sam te ugledala,smedja kosa plawe ocxi,znala sam zaborawiti te netju motji.Zbog tebe sam morala i pakao protji i do owe tachke dotji.Bio si mi ljubaw prwa,a ja za tebe od ljubawi ni mrwa.Nosila sam te u krwi,a sada tje njome da se xrane tzrwi.Kad se wrate lastawitza jata wisxe netje biti mojix ruq da se smeste oko twoga wrata.Molim te sxwati swu zxelim ti sretju ja,ali ne zxelim wisxe sama cxekati umorne zore.Owo je jedini izlaz iz notjne more.Znaj da te ne kriwim ni za sxta,wolela sam te,ti mene nisi i to je to.Samo jedno te molim,powremeno mi na grob donesi tzwet jer ipak ti bio si saw moj swet..."
Nakon dwa dana u nowinama oswane pricxa: "Na grobu dewojke pronadjosxe lesx mrtwog mladitja!" Poroditza sxto je donela tzwetje swoim mrtwima,nasxla ga je sa nozxem u prsima.Kad je dosxla politzija,ustanowila je mir,u njegowoj rutzi nasxla je krwawi papir.
"Ja sam woleo tebe,ali me owaj swet neprawedno sjebe.Gadim se samom sebi jer prawu ljubaw nisam mogao pruzxiti tebi.A woleo sam te,swedok mi je Bog,sad kada te nema kao da nemam nikog swog.Gurao sam te stalno od sebe jer nisam xteo unisxtiti tebe.Nisam xteo da patisx a xiljadu puta sam pozxeleo da mi se wratisx.Ljubaw je qcxka koja te na swe nacxine sjebe,ljubaw je ona zmija koja te odwojila od mene.Ne zxelim wisxe biti tuge i boli rob,jedina zxelja mi je da sa tobom delim grob.U zoru kad mi srtze prestane da lupa,kad nismo mogli u zxiwotu,u smrti tjemo biti sqpa!"